Сигма (слово)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сигма луната у Гетсеманском врту у Јерусалиму

Сигма (велико Σ, мало σ и ς, грч. σίγμα) 18. је слово модерног грчког алфабета. У грчком нумеричком систему има вредност 200. настало је од феничанске графеме шин (Phoenician sin.svg), а од њега су даље настала латинично слово S и ћириличко С.

Слово сигма је једино слово грчког писма за чије означавање се користе три знака, односно две варијанте малог слова. Облик σ се користи у средини или на почетку речи, док се облик ς користи искључиво на крају речи (под услов да је реч писана малим словима) као у примеру Ὀδυσσεύς.

У српском језику слово сигма се транскрибује као с (σαπούνι [сапуни] - сапун). Као дифтонг τσ - изговара се као Ц (τσιγαρο [цигаро] - цигарета);

У древним списима из хеленистичког периода (из 4. и 3. века пре нове ере), велико слово Σ се често писало у једноставнијем облику С (sigma lunata), и то је био стандард све до краја средњег века. Тај облик се и данас користи углавном у црквеној калиграфији и на модерним верзијама класичних текстова.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]