Општина Јабланица (Босна и Херцеговина)
Јабланица | |
|---|---|
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација БиХ |
| Кантон |  Херцеговачко-неретвански кантон |
| Сједиште | Јабланица |
| Становништво | |
| — |  10.111 |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 301 km2 |
 | |
| Остали подаци | |
| Начелник општине | Дамир Шабановић (СДП БиХ) () |
| Позивни број | (+387) 36 |
| Веб-сајт | www.jablanica.ba |
Оштина Јабланица је општина у Херцеговачко-неретванском кантону. Центар општине је градско насеље Јабланица. У општини данас живи 10.111 становника, а њена густина насељености је 33,59 ст/km2. Површина општине је 301 km2.
Град Јабланица је настао у проширењу долине реке Неретве, јужно од некадашњег ушћа Раме и клисуре коју је усекла Неретва, те измеђе Товарнице (888 m) и Чарског врха (828 m). Лежи на железничкој прузи Сарајево — Плоче и на раскрсници магистралних путева за Сарајево, Мостар и Прозор. Од Мостара је удаљен 48 km, Коњица 21 km, Сарајева 81 km и Прозора 32 km.
На територији општине се налази погон у свету познатог гранита (јабланички габро). Изграђено је више хидроцентрала. На подручју Јабланице су у Другом светском рату вођене борбе у оквиру Четврте непријатељске офанзиве (1943) када је Врховни штаб са војском и рањеницима прешао преко Неретве (слика порушеног моста). Да би се сачувала успомена на тај историјски догађај отворен је 1978. Спомен-музеј.
Становништво
[уреди | уреди извор]По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Јабланица је имала 12.691 становника, распоређених у 33 насељена места.
| Састав становништва – општина Јабланица | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[1] | 1991. | 1981.[2] | 1971.[3] | 1961.[4] | |||
| Укупно | 10 111 (100,0%) | 12 691 (100,0%) | 11 903 (100,0%) | 10 938 (100,0%) | 9 822 (100,0%) | ||
| Бошњаци | 9 045 (89,46%) | 9 099 (71,70%)1 | 7 806 (65,58%)1 | 7 429 (67,92%)1 | 1 996 (20,32%)1 | ||
| Хрвати | 726 (7,180%) | 2 291 (18,05%) | 2 346 (19,71%) | 2 511 (22,96%) | 2 466 (25,11%) | ||
| Неизјашњени | 104 (1,029%) | – | – | – | – | ||
| Срби | 63 (0,623%) | 504 (3,971%) | 512 (4,301%) | 698 (6,381%) | 1 277 (13,00%) | ||
| Босанци и Херцеговци | 56 (0,554%) | – | – | – | – | ||
| Муслимани | 28 (0,277%) | – | – | – | – | ||
| Роми | 27 (0,267%) | – | 111 (0,933%) | 103 (0,942%) | 18 (0,183%) | ||
| Босанци | 26 (0,257%) | – | – | – | – | ||
| Остали | 25 (0,247%) | 216 (1,702%) | 47 (0,395%) | 35 (0,320%) | 27 (0,275%) | ||
| Југословени | 3 (0,030%) | 581 (4,578%) | 1 059 (8,897%) | 124 (1,134%) | 3 975 (40,47%) | ||
| Непознато | 3 (0,030%) | – | – | – | – | ||
| Црногорци | 2 (0,020%) | – | 11 (0,092%) | 27 (0,247%) | 34 (0,346%) | ||
| Словенци | 1 (0,010%) | – | 2 (0,017%) | 6 (0,055%) | 13 (0,132%) | ||
| Албанци | 1 (0,010%) | – | 5 (0,042%) | – | 4 (0,041%) | ||
| Турци | 1 (0,010%) | – | – | – | – | ||
| Македонци | – | – | 2 (0,017%) | 1 (0,009%) | 3 (0,031%) | ||
| Мађари | – | – | 2 (0,017%) | 4 (0,037%) | 9 (0,092%) | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Насељена мјеста
[уреди | уреди извор]Баћина, Бијела, Чехари, Чивељ, Дјевор, Добригошће, Добриња, Дољани, Доња Јабланица, Доње Папраско, Драган Село, Глодница, Глогошница, Горње Папраско, Јабланица, Јелачићи, Косне Луке, Крстац, Лендава, Луг, Мирке, Мраково, Острожац, Пода, Равна, Рисовац, Родићи, Слатина, Совићи, Шабанчићи, Шаница, Злате и Жуглићи.
Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Јабланица у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 31. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 31. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 15. 4. 2016.
