Пређи на садржај

Избори за Скупштину Републике Косово фебруара 2025.

С Википедије, слободне енциклопедије
Избори за Скупштину Републике Косово фебруара 2025.

← 2021. 9. фебруар 2025. децембар 2025. →

120 посланичких мандата Скупштине
61 мандата потребно за већину
Излазност46,55% (Пад 2,23%)
Странка Вођа % Мандати +/–
Албанске листе (100 мандата)
Самоопредељење Аљбин Курти 42,27 48 -10
Демократска партија Косова Бедри Хамза 20,96 24 +5
Демократски савез Косова Љумир Абдиџику 18,28 20 +5
Алијанса за будућност КосоваНисма Рамуш Харадинај 7,07 8 0
Српске листе (10 мандата)
Српска листа Златан Елек 4,26 9 -1
За слободу, правду и опстанак Ненад Рашић 0,44 1 +1
Мањинске листе (10 мандата)
Демократска турска странка Косова Фикрим Дамка 0,51 2 0
Нова демократска иницијатива Косова Ељберт Краснићи 0,50 1 0
Нова демократска странка Емилија Реџепи 0,44 1 0
Коалиција Вакат Бахрим Шабани 0,37 1 0
Либерална египћанска странка Ветон Бериша 0,35 1 +1
Социјалдемократска унија Дуда Баље 0,32 1 0
Партија Ашкалија за интеграцију Етем Арифи 0,23 1 0
Јединствена горанска партија Адем Хоџа 0,18 1 0
Уједињена ромска партија Косова Аљберт Киноли 0,14 1 +1
Ово је списак странака које су освојиле мандате.
Погледајте потпуне резултате испод.
Резултати избора по општинама
Председник Владе пре Председник Владе после
Аљбин Курти Аљбин Курти

Избори за Скупштину Републике Косово фебруара 2025. били су избори за посланике у Скупштини самопроглашене Републике Косово,[а] који су одржани 9. фебруара 2025. године, уз присуство међународних чинилаца (УНМИК, ОЕБС и ЕУЛЕКС). Били су то шести по реду скупштински избори од једностраног проглашења независности, односно девети од успостављања управе УНМИК на подручју Косова и Метохије.[1]

Према коначним резултатима, ниједна изборна листа није освојила апсолутну већину гласова. Највише посланичких мандата добило је Самоопредељење на челу са Аљбином Куртијем, али мање него на претходним изборима, док су боље резултате остварили Демократска партија Косова и Демократски савез Косова.

Услед непостојања јасне посланичке већине, процес конституисања новоизабраног скупштинског сазива ушао је у завршну фазу тек 27. августа, када је изабран председник Скупштине, а окончан је 10. октобра избором потпредседника Скупштине.[2][3] Међутим, након што није изгласан ниједан састав владе који су представили мандатари Самоопредељења и због истека уставног рока за образовање владе, расписани су нови избори за децембар 2025.[4]

Изборни систем

[уреди | уреди извор]

Избори су били одржани по пропорционалном изборном систему, са отвореним изборним листама, а квоте за расподелу посланичких манадата обрачунаване су према Сент Лагијевом методу, уз изборни цензус од 5% у односу на број гласача који су изашли на изборе. Од укупно 120 посланички места у Скупштини Републике Косово, 10 манадата је било предвиђено за представнике српске заједнице, док је додатних 10 манадата било резервисано за представнике разних мањинских заједница.

Учешће Срба

[уреди | уреди извор]

На изборима је учествовало шест политичких субјеката који су представљали косовско-метохијске Србе. Најбоље резултате остварила је Српска листа (СЛ) чији је носилац био Златан Елек, а која је освојила 39.915 гласова (4,26%), добивши девет од укупно десет манадата резервисаних за посланике из редова српске заједнице. Један манадат је са добијених 4.139 гласова (0,44%) освојила листа За слободу, правду и опстанак (ЗСПО) чији је носилац био Ненад Рашић.[5][6]

Остале српске странке нису успеле да освоје довољан број гласова за добијање посланичких места. Без мандата је остала Српска демократија (СД) која је добила 3.271 гласова (0,35%), а чију је листу предводио Александар Арсенијевић. Мандат није освојио ни Српски народни покрет (СНП) који је добио 1.846 гласова (0,20%), а чију је листу носио Бранимир Стојановић. Испод цензуса је остала и грађанска иницијатива Народна правда (НП) која је добила 620 гласова (0,07%), а чију је листу предводио Небојша Милић. Без мандата је остала и Партија косовских Срба (СД) која је добила свега 462 гласова (0,05%), а чију је листу предводио Александар Јаблановић.[7]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]