Хумска епархија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Први српски архиепископ Свети Сава, оснивач Хумске епархије (1219)

Хумска епархија је некадашња епархија Српске православне цркве коју је 1219. године основао први српски архиеписком Свети Сава за области Хумске Земље и Травуније (данашња Херцеговина), са сједиштем у манастиру Богородице Стонске у тадашњем главном хумском приморском месту Стону (данашње дубровачко приморје).[1]

Историја[уреди]

Током 13. века, епископи хумски столовали су у Стону. Послије смрти краља Милутина (1321), за вријеме борбе између Стефана Дечанског и Константина око престола, успио је босански бан да завлада Хумом, те је Данило избјегао из Стона и настанио се у манастиру Св. Апостола, званом Петров манастир, код данашњег Бјелопоља на Лиму, гдје је добио и потребне земље за издржавање. Послије Данила постављен је за епископа хумског Стефан (1324), али он није могао заузети свој престо у Стону, који је остао у босанским рукама. Стога је њему краљ Стефан Дечански уступио на уживање Петров манастир на Лиму, гдје је основана Лимска епископија касније названа и Петровском. За првог босанског краља Твртка I, када је и манастир Милешево дошао под босанску власт, основана је за Хум и Босну посебна митрополија у Милешеву, којој је неко вријеме припадала и Дабарска епархија.

У 15. вијеку, када је Стефан Вукчић Косача добио назив „херцега од Светог Саве“ и Хум је добио име Херцеговина, од тада се и ова епархија назива Херцеговачка. Прије пада Херцеговине под турску власт, позната су имена два хумска (милешевска) епископа. Први је онај што је 1377. године крунисао Твртка I у Милешеви, а други је Давид који се помиње 1466. и 1471. године.

Епископи[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Богдановић (1981). стр. 317-320.

Литература[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]