Портал:Историја/Слика 2008.

С Википедије, слободне енциклопедије

Изабране слике
[уреди извор]

01. недеља[уреди извор]


„Слобода предводи народ“, слика Ежена Делакрое која слави Јулску револуцију 1830, али која је генерално прихваћена као посебан симбол Француске револуције и француских народних побуна.


уреди

02. недеља[уреди извор]


Амерички пропагандни плакат из 1915. са натписом Спасимо Србију, нашег савезника.


уреди

03. недеља[уреди извор]


Самурај у пуном оклопу, фотографија крфског фотографа Феличе Беата из периода око 1860. године.


уреди

04. недеља[уреди извор]


Амерички глумац Роналд Реган као домаћин ТВ шоу програма фотографисан између 1954. и 1962. године, будући 40. председник САД (1980-1988).


уреди

05. недеља[уреди извор]


Скитски ратник из друге половине 7. или 6. века пре н.е., модерна реконструкција.


уреди

06. недеља[уреди извор]


Мапа Бокоторског залива из 16. века


уреди

07. недеља[уреди извор]


Бронзана коњаничка статуа римског цара Марка Аурелија, данас у Капитолском музеју у Риму. Статуа је преживела Средњи век због погрешног веровања да представља првог хришћанског цара, Константина Великог.


уреди

08. недеља[уреди извор]


Барикаде у Паризу за време Париске комуне 1871.


уреди

09. недеља[уреди извор]

Бонапарта испред Сфинге
Бонапарта испред Сфинге


Жан-Леон Жером, Бонапарта испред Сфинге, 1867-1868. године.


уреди

10. недеља[уреди извор]


Папска палата у Авињону у Француској, званична резиденција поглавара Католичке цркве од 1305. до 1378. године (Авињонско ропство).


уреди

11. недеља[уреди извор]


Окована банда: кажњеници иду на рад, цртеж из 1842. године, приказује британске робијаше и стражаре у околини Сиднеја у Аустралији.


уреди

12. недеља[уреди извор]


Совјетски пропагандни плакат са натписом Вољени Стаљин-народна срећа!.


уреди

13. недеља[уреди извор]


Споменик цару Јовану Ненаду у Суботици.


уреди

14. недеља[уреди извор]

Сусрет пруског канцелара Бизмарка и француског цара Наполеона III после битке код Седана, илустрација из 1915. године.


уреди

15. недеља[уреди извор]


Саксонски парадни шлем из Сатон Хуа (6. или рани 7. век) у Енглеској, данас у Британском музеју у Лондону.


уреди

16. недеља[уреди извор]


Потписивање Дејтонског мировног споразума у Паризу 14. децембра 1995. године.


уреди

17. недеља[уреди извор]


Руска новчаница од 100 рубљи из 1910. са ликом царице Катарине II Велике.


уреди

18. недеља[уреди извор]


Луј XIV као Аполон (1653)


уреди

19. недеља[уреди извор]


Статуа Маузола, владара Карије (377.-353, пре не), чија је гробница у Халикарнасу сматрана за једно од седам светских чуда (маузолеј).


уреди

20. недеља[уреди извор]


Летак Тражи се због издаје који је кружио Даласом 21. новембар 1963. дан пре посете америчког председника Џона Ф. Кенедија која је окончана атентатом.


уреди

21. недеља[уреди извор]


Совјетске Каћуше током битке за Берлин.


уреди

22. недеља[уреди извор]


Пад Бастиље током Француске револуције


уреди

23. недеља[уреди извор]


Вучица доји Ромула и Рема


уреди

24. недеља[уреди извор]


Уметнички приказ Колумбовог искрцавања на територију Америке.


уреди

25. недеља[уреди извор]


Пропагандни постер Аустралијске армије током Првог светског рата.


уреди

26. недеља[уреди извор]


Посмртна златна маска ахајског краља (16. век пре н.е.) из Микенског периода ткз. Агамемнонова маска коју је 1876. у Микени пронашао Хајнрих Шлиман, данас у Националном археолошком музеју у Атини


уреди

27. недеља[уреди извор]


Ангкор Ват


уреди

28. недеља[уреди извор]


Таџ Махал


уреди

29. недеља[уреди извор]


Мост срушен током битке на Неретви


уреди

30. недеља[уреди извор]


Петра, престоница Небатејског царства


уреди

31. недеља[уреди извор]


Улица у Помпеји


уреди

32. недеља[уреди извор]


Амерички војници приликом искрцавања на плажу Омаха током операције Оверлорд


уреди

33. недеља[уреди извор]


Амерички маринци на положају током битке за Фалуџу


уреди

34. недеља[уреди извор]


Нефертитина биста.


уреди

35. недеља[уреди извор]


Смрт краља Харолда током битке код Хејстингса, приказана на таписерији из Бајеа.


уреди

36. недеља[уреди извор]


Декларација о независности Сједињених Држава.


уреди

37. недеља[уреди извор]

Берлински зид
Берлински зид


Берлински зид.


уреди

38. недеља[уреди извор]


Уношење Тројанског коња у Троју.


уреди

39. недеља[уреди извор]


Џамија Аја Софија у Истанбулу.


уреди

40. недеља[уреди извор]


Мачу Пикчу, заборављени град Инка.


уреди

41. недеља[уреди извор]


Веласкез, Предаја Бреде. Веласкезова слика из 1635. пружа неверодостојну представу шпанског освајања Бреде 1625. године.


уреди

42. недеља[уреди извор]


Барберинијева слоновача, рељефни диптих из 6. века, представља тријумф византијског цара Анастасија I или Јустинијана I над Персијанцима.


уреди

43. недеља[уреди извор]


Голубац, средњевековна тврђава на улазу у Ђердапску клисуру.


уреди

44. недеља[уреди извор]


Први званични сусрет новог британског премијера Гордона Брауна са америчким председником Џорџом В. Бушом 29. јула 2007. у војној бази Камп Дејвид у Турмону, Мериленд.


уреди

45. недеља[уреди извор]


Јањичар, цртеж из 15. века млетачког сликара Ђентиле Белинија


уреди

46. недеља[уреди извор]


Московска саборна црква св. Василија изграђена у 16. веку.


уреди

47. недеља[уреди извор]


Вишеградски мост, подигнут на Дрини у 16. веку по налогу османског великог везира Мехмед-паше Соколовића. Мост је касније послужио као инспирација Иви Андрићу за роман На Дрини ћуприја, а 2007. је уврштен на УНЕСКО Листу светске баштине.


уреди

48. недеља[уреди извор]


Пу Ји, последњи кинески цар од 1908. до 1924. године.


уреди

49. недеља[уреди извор]


Совјетски министар спољних послова Вјачеслав Молотов потписује пакт о ненападању са нацистичком Немачком (Споразум Рибентроп-Молотов) у Москви 23. августа 1939. године. Иза Молотова стоје Стаљин и немачки министар спољних послова Рибентроп.


уреди

50. недеља[уреди извор]


Разгледница издата 1900. поводом прославе 40 година владавине књаза Николе I Петровића, господара Црне Горе и Брда.


уреди

51. недеља[уреди извор]


Делфска пророчица Питија прима атинског краља Егеја, слика са атичке вазе (440.-430. пре н.е.), данас у Античкој збирци у Берлину.


уреди

52. недеља[уреди извор]


уреди