Кичево — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
|||
Ред 12: | Ред 12: | ||
|гдуж=20.96999997488082 |
|гдуж=20.96999997488082 |
||
}} |
}} |
||
'''Кичево''' ({{јез-мак|Кичево}}) је град у [[Република Македонија|Републици Македонији]], у западном делу државе, |
'''Кичево''' ({{јез-мак|Кичево}}) је град у [[Република Македонија|Републици Македонији]], у западном делу државе, на путу [[Скопље]]-[[Охрид]]. Кичево је седиште истоимене [[Општина Кичево|општине Кичево]]. |
||
== Природне одлике == |
== Природне одлике == |
||
Град Кичево се налази на у западном делу [[Република Македонија|Републике Македоније]]. Град је на је 110 -{km}- југозападно од [[Скопље|Скопља]], главног града државе. Од [[Охрид]]а град је удаљен 65 -{km}- северно. |
Град Кичево се налази на у западном делу [[Република Македонија|Републике Македоније]]. Град је на је 110 -{km}- југозападно од [[Скопље|Скопља]], главног града државе. Од [[Охрид]]а град је удаљен 65 -{km}- северно. |
||
'''Рељеф''': Кичево се сместило у историјској области [[Кичевија]]. Град се сместио у пространом [[Кичевско поље|Кичевском пољу]], које гради река [[Треска (река)|Треска]] и њена значајна притока, [[Кичевска река]]. [[Поље]] се пружа јужно и северно од града, док се на западу и истоку издижу [[планине]]; на западу планина [[Бистра (планина)|Бистра]], а на истоку планина [[Коњаник (планина)|Коњаник]]. Надморска висина града је приближно 620 метара. |
'''Рељеф''': Кичево се сместило у историјској области [[Кичевија]]. Град се сместио у пространом [[Кичевско поље|Кичевском пољу]], које гради река [[Треска (река)|Треска]] и њена значајна притока, [[Кичевска река]]. [[Поље]] се пружа јужно и северно од града, док се на западу и истоку издижу [[планина|планине]]; на западу планина [[Бистра (планина)|Бистра]], а на истоку планина [[Коњаник (планина)|Коњаник]]. Надморска висина града је приближно 620 метара. |
||
'''Клима''' у насељу, и поред знатне надморске висине, има [[Жупна клима|жупне одлике]], па је пре [[ |
'''Клима''' у насељу, и поред знатне надморске висине, има [[Жупна клима|жупне одлике]], па је пре [[умереноконтинентална клима|умерено континентална]] него [[Планинска клима|планинска]]. |
||
'''Воде''': Кроз само Кичево протиче [[Кичевска река]], која се непосредно јужно од града улива у реку [[Треска (река)|Треску]]. |
'''Воде''': Кроз само Кичево протиче [[Кичевска река]], која се непосредно јужно од града улива у реку [[Треска (река)|Треску]]. |
||
== Историја == |
== Историја == |
||
[[ |
[[Датотека: Kicevo-panorama01.jpg|мини|290п|д|Поглед на Кичево са брда [[Китино кале]]]] |
||
[[ |
[[Датотека: Center of Kičevo.JPG|мини|290п|д|Главни градски трг]] |
||
Подручје Кичева било је насеље још у време [[ |
Подручје Кичева било је насеље још у време [[преисторија|праисторије]]. У време [[Антика|антике]] овде је постојало насеље Ускана. |
||
Почетком [[ |
Почетком [[средњи вијек|средњег века]] ово подручје насељавају [[Словени]], а посебно племе [[Брсјаци]]. Они дају назив насељу, које се први пут тако назива у [[11. век]]у, у списима [[Охридска архиепископија|архиепископа охридског]] [[Теофилакт Охридски|Теофилакта]], у време [[Византијско царство|византијског]] цара [[Василије II Бугароубица|Василија Великог]]. Током касног [[средњи вијек|средњег века]] то је невелики град у жупи. |
||
[[Османско царство|Османска]] војска осваја Кичево [[1385]]. године. Град остаје више векова под [[Османлије|Османлијама]] и времено постаје права источњачка [[паланка]]. Крајем [[19. век]]а то је било етнички мешовито [[град]]ско насеље са [[Турци|турском]] већином. |
[[Османско царство|Османска]] војска осваја Кичево [[1385]]. године. Град остаје више векова под [[Османлије|Османлијама]] и времено постаје права источњачка [[паланка]]. Крајем [[19. век]]а то је било етнички мешовито [[град]]ско насеље са [[Турци|турском]] већином. |
||
Ред 35: | Ред 35: | ||
== Становништво == |
== Становништво == |
||
По попису становништва из 2002. године, град Кичево имао је 27.067 становника, док [[град]]ско подручје са пар [[предграђе|приградских]] [[села]] има преко тридесет хиљада становника. ово је неколико пута више него што је град имао почетком [[20. век |
По попису становништва из 2002. године, град Кичево имао је 27.067 становника, док [[град]]ско подручје са пар [[предграђе|приградских]] [[села (вишезначна одредница)|села]] има преко тридесет хиљада становника. ово је неколико пута више него што је град имао почетком [[20. век]]а. |
||
'''Етнички састав''': Град има етнички мешовито становништво, а током протеклих деценија удео појединих народности се значајно мењао: |
'''Етнички састав''': Град има етнички мешовито становништво, а током протеклих деценија удео појединих народности се значајно мењао: |
||
Ред 115: | Ред 115: | ||
| align="right" | 8,9 |
| align="right" | 8,9 |
||
|- |
|- |
||
| [[Цигани]] |
| [[Роми|Цигани]] |
||
| align="right" | .. |
| align="right" | .. |
||
| align="right" | .. |
| align="right" | .. |
||
Ред 210: | Ред 210: | ||
== Привреда == |
== Привреда == |
||
Кичево је у време [[СФРЈ]] било значајно [[Индустрија|индустријско]] средиште, али је већина погона пропала. Једино је остала значајна [[ТЕ Осломеј]]. Данас је у граду и околини важна [[мала привреда]], а значајан број Кичевљана ради у иностранству. |
Кичево је у време [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] било значајно [[Индустрија|индустријско]] средиште, али је већина погона пропала. Једино је остала значајна [[ТЕ Осломеј]]. Данас је у граду и околини важна [[мала привреда]], а значајан број Кичевљана ради у иностранству. |
||
== Збирка слика == |
== Збирка слика == |
||
Ред 219: | Ред 219: | ||
Слика: Sv. Petar i Pavle -Kichevo 09.JPG|Православна црква Св. Петра и Павла |
Слика: Sv. Petar i Pavle -Kichevo 09.JPG|Православна црква Св. Петра и Павла |
||
Слика: Mosque in the center of Kičevo.JPG|Џамија у Кичеву |
Слика: Mosque in the center of Kičevo.JPG|Џамија у Кичеву |
||
Слика: Spomen-kosturnica u Kičevu.JPG|Спомен-костурница из времена [[НОБ]]-а |
Слика: Spomen-kosturnica u Kičevu.JPG|Спомен-костурница из времена [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]]-а |
||
Слика: Stopanska banka, Kičevo.JPG|Зграда Стопанске банке |
Слика: Stopanska banka, Kičevo.JPG|Зграда Стопанске банке |
||
Слика: 23.04.10 Kičevo 661.219 (5822053066).jpg|Железничка станица |
Слика: 23.04.10 Kičevo 661.219 (5822053066).jpg|Железничка станица |
||
Ред 234: | Ред 234: | ||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
==Спољашње везе== |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Kičevo}} |
{{Commonscat|Kičevo}} |
||
*[http://www.kercova.net Званична страница општине Кичево] |
* [http://www.kercova.net Званична страница општине Кичево] |
||
*[http://kicevo.blog.com.mk http://kicevo.blog.com.mk, PARADISE CITY OF - градски форум] |
* [http://kicevo.blog.com.mk http://kicevo.blog.com.mk, PARADISE CITY OF - градски форум] |
||
Верзија на датум 24. април 2015. у 21:08
Кичево | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Северна Македонија |
Општина | Кичево |
Становништво | |
— (2002) | 27.067 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 30′ 36″ С; 20° 58′ 12″ И / 41.51000000629429° С; 20.96999997488082° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 620 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 6250 |
Позивни број | (+389) 045 |
Регистарска ознака | KI |
Веб-сајт | www |
Кичево (мкд. Кичево) је град у Републици Македонији, у западном делу државе, на путу Скопље-Охрид. Кичево је седиште истоимене општине Кичево.
Природне одлике
Град Кичево се налази на у западном делу Републике Македоније. Град је на је 110 km југозападно од Скопља, главног града државе. Од Охрида град је удаљен 65 km северно.
Рељеф: Кичево се сместило у историјској области Кичевија. Град се сместио у пространом Кичевском пољу, које гради река Треска и њена значајна притока, Кичевска река. Поље се пружа јужно и северно од града, док се на западу и истоку издижу планине; на западу планина Бистра, а на истоку планина Коњаник. Надморска висина града је приближно 620 метара.
Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, има жупне одлике, па је пре умерено континентална него планинска.
Воде: Кроз само Кичево протиче Кичевска река, која се непосредно јужно од града улива у реку Треску.
Историја
Подручје Кичева било је насеље још у време праисторије. У време антике овде је постојало насеље Ускана.
Почетком средњег века ово подручје насељавају Словени, а посебно племе Брсјаци. Они дају назив насељу, које се први пут тако назива у 11. веку, у списима архиепископа охридског Теофилакта, у време византијског цара Василија Великог. Током касног средњег века то је невелики град у жупи.
Османска војска осваја Кичево 1385. године. Град остаје више векова под Османлијама и времено постаје права источњачка паланка. Крајем 19. века то је било етнички мешовито градско насеље са турском већином.
1912. године Кичево се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.
Становништво
По попису становништва из 2002. године, град Кичево имао је 27.067 становника, док градско подручје са пар приградских села има преко тридесет хиљада становника. ово је неколико пута више него што је град имао почетком 20. века.
Етнички састав: Град има етнички мешовито становништво, а током протеклих деценија удео појединих народности се значајно мењао:
Народност | Попис 1948. | Попис 1953. | Попис 1961. | Попис 1971. | Попис 1981. | Попис 1994. | Попис 2002. | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Бр. стан. | % | Бр. стан. | % | Бр. стан. | % | Бр. стан. | % | Бр. стан. | % | Бр. стан. | % | Бр. стан. | % | |
Македонци | .. | .. | 3.747 | 39,2 | 6.809 | 66,0 | 9.900 | 64,3 | 13.236 | 58,9 | 15.255 | 60,7 | 15.031 | 55,5 |
Албанци | .. | .. | 232 | 2,4 | 681 | 6,6 | 2.284 | 14,9 | 4.516 | 20,1 | 5.902 | 23,5 | 7.641 | 28,2 |
Турци | .. | .. | 4.749 | 49,7 | 2.079 | 20,2 | 2.041 | 13,3 | 2.175 | 9,7 | 2.175 | 8,7 | 2.406 | 8,9 |
Цигани | .. | .. | 54 | 0,6 | 0 | 0,0 | 17 | 0,1 | 304 | 1,3 | 1.235 | 4,9 | 1.329 | 4,9 |
Цинцари | .. | .. | 4 | 0,1 | 0 | 0,0 | 0 | 0,0 | 5 | 0,0 | 15 | 0,1 | 75 | 0,3 |
Срби | .. | .. | 484 | 5,1 | 394 | 3,8 | 305 | 2,0 | 203 | 0,9 | 96 | 0,4 | 82 | 0,3 |
Бошњаци | .. | .. | 0 | 0,0 | 0 | 0,0 | 0 | 0,0 | 0 | 0,0 | 0 | 0,0 | 7 | 0,0 |
Остали | .. | .. | 297 | 3,1 | 394 | 3,5 | 846 | 5,5 | 2,040 | 9,1 | 451 | 1,8 | 496 | 1,8 |
УКУПНО | 7.280 | 9.567 | 10.324 | 15.393 | 22.479 | 25.129 | 27.076 | |||||||
Верски састав: Међу градским становништвом преовлађује православље (55%), а у мањини је ислам (43%).
Привреда
Кичево је у време СФРЈ било значајно индустријско средиште, али је већина погона пропала. Једино је остала значајна ТЕ Осломеј. Данас је у граду и околини важна мала привреда, а значајан број Кичевљана ради у иностранству.
Збирка слика
-
Музеј Западне Македоније у Кичеву
-
Културни центар „Кочо Рацин“
-
Зграда општине Кичево
-
Православна црква Св. Петра и Павла
-
Џамија у Кичеву
-
Спомен-костурница из времена НОБ-а
-
Зграда Стопанске банке
-
Железничка станица
-
Основна школа „Кузман Јосифовски Питу“
-
Хотел „Унион“
-
Китино Кале