Богдан Гавриловић — разлика између измена
м Разне исправке |
|||
| Ред 54: | Ред 54: | ||
| пре= [[Сава Урошевић]] |
| пре= [[Сава Урошевић]] |
||
| списак= [[списак ректора Универзитета у Београду|ректор Универзитета у Београду]]<br />[[1910]] — 1913 |
| списак= [[списак ректора Универзитета у Београду|ректор Универзитета у Београду]]<br />[[1910]] — 1913 |
||
|после= [[Слободан Јовановић]] |
| после= [[Слободан Јовановић]] |
||
| пре2= [[Слободан Јовановић]] |
| пре2= [[Слободан Јовановић]] |
||
| списак2= [[списак ректора Универзитета у Београду|ректор Универзитета у Београду]]<br />[[1920]] — |
| списак2= [[списак ректора Универзитета у Београду|ректор Универзитета у Београду]]<br />[[1920]] —. {{page| year = 1921| id = | pages =}} |
||
| после2= [[Павле Поповић]] |
| после2= [[Павле Поповић]] |
||
| пре3= [[Слободан Јовановић]] |
| пре3= [[Слободан Јовановић]] |
||
Верзија на датум 16. октобар 2018. у 05:21
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Богдан Гавриловић | |
|---|---|
 Богдан Гавриловић, слика Беле Чико-Сесије | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. јануар 1864. |
| Место рођења | Нови Сад,  Аустријско царство |
| Датум смрти | 5. август 1947. (83 год.) |
| Место смрти | Београд,  СФР Југославија |
Богдан Гавриловић (Нови Сад, 1. јануар 1864 — Београд, 5. август 1947) је био српски математичар и академик, председник САНУ.
Биографија
У Новом Саду завршио је гимназију као ђак генерације. Након гимназије одлази да студира на Универзитету у Будимпешти као стипендиста српског добротвора Саве Текелије. 1887. године добија титулу доктора наука из математике. Исте године почиње да ради као професор на Великој школи у Београду. У Београду остаје до смрти 1947, а активан је као редован професор математике на Техничком факултету до 1941. године.
Пред крај деветнестог века, објављује два обимна универзитетска уџбеника, који имају и монографски карактер:
- "Аналитична геометрија тачке, праве, круга и коничних пресека" (I-II;1896) и
- "Теорија детерминаната" (1899).
Обе књиге се сматрају капиталним математичким делима у Србији свог времена.
Оснивач је Математичке библиотеке 1894. године, која је уништена крајем Другог светског рата. Заједно са Михаилом Петровићем и Милутином Миланковићем сматра се заслужаним за увођење модерне математике у Србији почетком XX века.
Академик Гавриловић био је носилац многобројних високих научних и друштвених функција и добитник значајних признања.
Био је члан:
- друштва Circolo matematico di Palermo,
- Dr. hon. causa Универзитета у Атини,
- председник Друштва Никола Тесла,
- директор Института Никола Тесла,
- оснивач Математичког института у Београду (1946).
Види још
Литература
Спољашње везе
