Слатина (Подравска) — разлика између измена

Координате: 45° 42′ 07″ С; 17° 42′ 03″ И / 45.702070° С; 17.700935° И / 45.702070; 17.700935
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Исправљање координата и ситних грешака
мНема описа измене
Ред 29: Ред 29:
}}
}}
'''Слатина''' (раније '''Подравска Слатина''') је град у [[Хрватска|Хрватској]], у [[Вировитичко-подравска жупанија|Вировитичко-подравској жупанији]]. Према првим резултатима [[попис становништва у Хрватској 2011.|пописа из 2011.]] у граду је живело 13.686 становника, а у самом насељу је живело 10.208 становника.<ref>{{Cite web|url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup10_3956.html |title=Попис становништва 2011.|accessdate=09. 04. 2014|last=|first= |date=|work= |publisher=Државни завод за статистику РХ}}</ref>
'''Слатина''' (раније '''Подравска Слатина''') је град у [[Хрватска|Хрватској]], у [[Вировитичко-подравска жупанија|Вировитичко-подравској жупанији]]. Према првим резултатима [[попис становништва у Хрватској 2011.|пописа из 2011.]] у граду је живело 13.686 становника, а у самом насељу је живело 10.208 становника.<ref>{{Cite web|url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup10_3956.html |title=Попис становништва 2011.|accessdate=09. 04. 2014|last=|first= |date=|work= |publisher=Државни завод за статистику РХ}}</ref>

⚫
== Историја ==
⚫
Овде је била [[Битка код Слатине (1562)]]. године.

Године 1935. варошица '''Слатина''' је променила званично назив у '''Подравска Слатина'''.<ref>"Просветни гласник", Београд 1935.</ref>


⚫
=== Други свјетски рат ===
⚫
Срески начелник у Подравској Слатини Флоријан Косица, на зборовима је јавно изјављивао да су Срби „ван закона“.

⚫
У Подравској Слатини виђенији су Срби затварани и у затвору батинама присиљавани да се покатоличе. Они који су поднели молбу за [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|покатоличавање]] одмах су пуштани на слободу, док они који су били на слободи, а нису поднели молбе за католичење одвођени у затворе, тучени и присиљавани да то учине. Тако су поступали и у селима овога среза.{{sfn|Страњаковић|1991|pp=303}}

⚫
У Подравској Слатини априла 1941. године ухапшен је велики број угледних грађана, њих око 40, међу којима Милан Новаковић, трговац, др. Прерадовић, јавни бележник, Ђорђе Селаковић, адвокат Марко Дробац, надлугар Глиша Зечић, трговац и др.<ref>Славка Пиштелић, општински чиновник из Подравске Слатине, у Београду 6. јула 1942. (К)</ref>{{Непоуздан извор}}

⚫
У срезу Подравска Слатина порушене су православне цркве у Мединцима, Воћину, Лисичанима, Сухој Млаки, Добровићу, Новој Биковици, Подравској Слатини.<ref>Милош Ивошевић из Греде, срез Подравска Слатина, Поповић 31.12.1941. године</ref>


== Становништво ==
== Становништво ==
Ред 118: Ред 133:
* напомене:
* напомене:


''До 1910. исказивано под именом Слатина. Од 1921. до 1991. исказивано под именом Подравска Слатина. У 1981. повећано припајањем насеља [[Слатински Липовац]]. За то бивше насеље садржи податке од 1857. У 1948. садржи део података за насеље [[Мединци]].''
''До 1910. исказивано под именом Слатина. Од 1921. до 1991. исказивано под именом Подравска Слатина. У 1981. повећано припајањем насеља [[Слатински Липовац]]. За то бивше насеље садржи податке од 1857. У 1948. години садржи део података за насеље [[Мединци]].''

⚫
== Историја ==
⚫
Овде је била [[Битка код Слатине (1562)]].
⚫
=== Други свјетски рат ===
⚫
Срески начелник у Подравској Слатини Флоријан Косица, на зборовима је јавно изјављивао да су Срби „ван закона“.

⚫
У Подравској Слатини виђенији су Срби затварани и у затвору батинама присиљавани да се покатоличе. Они који су поднели молбу за [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|покатоличавање]] одмах су пуштани на слободу, док они који су били на слободи, а нису поднели молбе за католичење одвођени у затворе, тучени и присиљавани да то учине. Тако су поступали и у селима овога среза.{{sfn|Страњаковић|1991|pp=303}}

⚫
У Подравској Слатини априла 1941. године ухапшен је велики број угледних грађана, њих око 40, међу којима Милан Новаковић, трговац, др. Прерадовић, јавни бележник, Ђорђе Селаковић, адвокат Марко Дробац, надлугар Глиша Зечић, трговац и др.<ref>Славка Пиштелић, општински чиновник из Подравске Слатине, у Београду 6. јула 1942. (К)</ref>{{Непоуздан извор}}

⚫
У срезу Подравска Слатина порушене су православне цркве у Мединцима, Воћину, Лисичанима, Сухој Млаки, Добровићу, Новој Биковици, Подравској Слатини.<ref>Милош Ивошевић из Греде, срез Подравска Слатина, Поповић 31.12.1941. године</ref>


== Попис [[1991]]. ==
== Попис [[1991]]. ==

Верзија на датум 15. април 2019. у 16:15

За другу употребу, погледајте страницу Слатина.
Слатина
Железничка станица у Слатини
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаВировитичко-подравска
Становништво
Становништво‍
 — 2011.10.208
 — густина65,44 ст./km2
Агломерација (2011.)13.686
Географске карактеристике
Координате45° 42′ 07″ С; 17° 42′ 03″ И / 45.702070° С; 17.700935° И / 45.702070; 17.700935
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина156 km2
Слатина на карти Хрватске
Слатина
Слатина
Слатина на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникИван Рошташ
Поштански број33520

Слатина (раније Подравска Слатина) је град у Хрватској, у Вировитичко-подравској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 13.686 становника, а у самом насељу је живело 10.208 становника.[1]

Историја

Овде је била Битка код Слатине (1562). године.

Године 1935. варошица Слатина је променила званично назив у Подравска Слатина.[2]


Други свјетски рат

Срески начелник у Подравској Слатини Флоријан Косица, на зборовима је јавно изјављивао да су Срби „ван закона“.

У Подравској Слатини виђенији су Срби затварани и у затвору батинама присиљавани да се покатоличе. Они који су поднели молбу за покатоличавање одмах су пуштани на слободу, док они који су били на слободи, а нису поднели молбе за католичење одвођени у затворе, тучени и присиљавани да то учине. Тако су поступали и у селима овога среза.[3]

У Подравској Слатини априла 1941. године ухапшен је велики број угледних грађана, њих око 40, међу којима Милан Новаковић, трговац, др. Прерадовић, јавни бележник, Ђорђе Селаковић, адвокат Марко Дробац, надлугар Глиша Зечић, трговац и др.[4][непоуздан извор?]

У срезу Подравска Слатина порушене су православне цркве у Мединцима, Воћину, Лисичанима, Сухој Млаки, Добровићу, Новој Биковици, Подравској Слатини.[5]

Становништво

Град Слатина

Број становника по пописима

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 14.819 15.844 14.638 13.475 12.598 12.509 11.805 11.929 10.290 10.201 9.188 8.372 6.548 6.625 5.464
  • напомене:

Настао из старе општине Подравска Слатина. До 1991. исказиван под именом Подравска Слатина. У 1981. део података садржан је у општини Сопје.

Слатина (насељено место)

Број становника по пописима

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 10.920 11.416 9.923 8.066 6.318 5.735 5.006 5.100 3.861 3.785 3.180 2.828 2.236 2.070 1.451
  • напомене:

До 1910. исказивано под именом Слатина. Од 1921. до 1991. исказивано под именом Подравска Слатина. У 1981. повећано припајањем насеља Слатински Липовац. За то бивше насеље садржи податке од 1857. У 1948. години садржи део података за насеље Мединци.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Подравска Слатина је имало 11.416 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
 6.046 52,96%
Срби
  
 4.270 37,40%
Југословени
  
 584 5,11%
Муслимани
  
 34 0,29%
Црногорци
  
 33 0,28%
Албанци
  
 25 0,21%
Мађари
  
 21 0,18%
Словенци
  
 20 0,17%
Македонци
  
 13 0,11%
Украјинци
  
 7 0,06%
Русини
  
 6 0,05%
Немци
  
 5 0,04%
Словаци
  
 3 0,02%
Чеси
  
 3 0,02%
Бугари
  
 1 0,00%
Грци
  
 1 0,00%
Руси
  
 1 0,00%
остали
  
 6 0,05%
неопредељени
  
 245 2,14%
регион. опр.
  
 17 0,14%
непознато
  
 75 0,65%
укупно: 11.416

Референце

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 09. 04. 2014. 
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 1935.
  3. ^ Страњаковић 1991, стр. 303.
  4. ^ Славка Пиштелић, општински чиновник из Подравске Слатине, у Београду 6. јула 1942. (К)
  5. ^ Милош Ивошевић из Греде, срез Подравска Слатина, Поповић 31.12.1941. године

Извор

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Литература

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

Слатина на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слатина_(Подравска)&oldid=21806951”