Фармакологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Фармакологија''' (грч. '''φάρμακον''' - [[лек]], [[отров]]; '''λόγος''' - наука) је грана [[медицина|медицине]] која проучава [[лек]]ове<ref name="Goodman_Gilman">{{GoodmanGilman11th}}</ref>, њихове [[физика|физичке]] и [[хемија|хемијске]] карактеристике<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref>, примену у лечењу, у [[фармакотерапија|фармакотерапији]], као и [[метаболизам]] лека.<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref> |
'''Фармакологија''' (грч. '''φάρμακον''' - [[лек]], [[отров]]; '''λόγος''' - наука) је грана [[медицина|медицине]] која проучава [[лек]]ове<ref name="Goodman_Gilman">{{GoodmanGilman11th}}</ref>, њихове [[физика|физичке]] и [[хемија|хемијске]] карактеристике<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref>, примену у лечењу, у [[фармакотерапија|фармакотерапији]], као и [[метаболизам]] лека.<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref> |
||
Слободно се може рећи да се она бави узајамним дејствима лековитих супстанци и живог организма с основним циљем да се унапреди лечење болесног човека. Поред тога што је значајна за медицину, |
Слободно се може рећи да се она бави узајамним дејствима лековитих супстанци и живог организма с основним циљем да се унапреди лечење болесног човека. Поред тога што је значајна за медицину, значајна је и за [[фармација|фармацију]] те представља и једну од кључних додирних тачака медицине са фармацијом. |
||
Њену основу чине [[фармакокинетика]] која изучава дејство (реакцију) организма на лек и хемијске промене лека и [[фармакодинамика]] која се бави деловањем лека на организам. |
Њену основу чине [[фармакокинетика]] која изучава дејство (реакцију) организма на лек и хемијске промене лека и [[фармакодинамика]] која се бави деловањем лека на организам. |
||
== Подела == |
== Подела == |
||
Верзија на датум 12. август 2013. у 07:12
Фармакологија (грч. φάρμακον - лек, отров; λόγος - наука) је грана медицине која проучава лекове[1], њихове физичке и хемијске карактеристике[2][3], примену у лечењу, у фармакотерапији, као и метаболизам лека.[4] Слободно се може рећи да се она бави узајамним дејствима лековитих супстанци и живог организма с основним циљем да се унапреди лечење болесног човека. Поред тога што је значајна за медицину, значајна је и за фармацију те представља и једну од кључних додирних тачака медицине са фармацијом. Њену основу чине фармакокинетика која изучава дејство (реакцију) организма на лек и хемијске промене лека и фармакодинамика која се бави деловањем лека на организам.
Подела
Фармакологијом као медицинском дисциплином се баве фармаколози. Међу њеним поддисциплинама су:
- клиничка фармакологија - утицај лекова на људе
- неуро- и психофармакологија (утицај лекова на понашање и функционисање нервног система),
- фармакогенетика (клиничко тестирање генетских варијација које доводе до различитих реакција на лекове)
- фармакогеномика (примена геномичких технологија на откривање нових лекова и даљу карактеризацију већ постојећих)
- фармакоепидемиологија (проучавање утицаја лекова на велики број људи)
- токсикологија проучавање штетних утицаја лекова
- теоретска фармакологија
- посологија - дозирање лекова
- фармакогнозија - добијање лекова из биљака
Види још
Референце
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
