Фармакологија — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
== Подела == |
== Подела == |
||
Фармакологијом као медицинском дисциплином се баве фармаколози. Међу њеним поддисциплинама су: |
Фармакологијом као медицинском дисциплином се баве фармаколози. Међу њеним поддисциплинама су: |
||
* ''клиничка фармакологија'' - утицај лекова на људе |
* ''[[клиничка фармакологија]]'' - утицај лекова на људе |
||
* [[неурофармакологија|''неуро-'']] и ''[[психофармакологија]]'' (утицај лекова на понашање и функционисање нервног система), |
* ''[[неурофармакологија|''неуро-'']] и ''[[психофармакологија]]'' (утицај лекова на понашање и функционисање нервног система), |
||
* ''[[фармакогенетика]]'' (клиничко тестирање генетских варијација које доводе до различитих реакција на лекове) |
* ''[[фармакогенетика]]'' (клиничко тестирање генетских варијација које доводе до различитих реакција на лекове) |
||
* ''[[фармакогеномика]]'' (примена геномичких технологија на откривање нових лекова и даљу карактеризацију већ постојећих) |
* ''[[фармакогеномика]]'' (примена геномичких технологија на откривање нових лекова и даљу карактеризацију већ постојећих) |
Верзија на датум 12. август 2013. у 07:30
Фармакологија (грч. φάρμακον - лек, отров; λόγος - наука) је грана медицине која проучава лекове[1], њихове физичке и хемијске карактеристике[2][3], примену у лечењу, у фармакотерапији, као и метаболизам лека.[4] Слободно се може рећи да се она бави узајамним дејствима лековитих супстанци и живог организма с основним циљем да се унапреди лечење болесног човека. Поред тога што је значајна за медицину, значајна је и за фармацију те представља и једну од кључних додирних тачака медицине са фармацијом. Њену основу чине фармакокинетика која изучава дејство (реакцију) организма на лек и хемијске промене лека и фармакодинамика која се бави деловањем лека на организам.
Подела
Фармакологијом као медицинском дисциплином се баве фармаколози. Међу њеним поддисциплинама су:
- клиничка фармакологија - утицај лекова на људе
- неуро- и психофармакологија (утицај лекова на понашање и функционисање нервног система),
- фармакогенетика (клиничко тестирање генетских варијација које доводе до различитих реакција на лекове)
- фармакогеномика (примена геномичких технологија на откривање нових лекова и даљу карактеризацију већ постојећих)
- фармакоепидемиологија (проучавање утицаја лекова на велики број људи)
- токсикологија проучавање штетних утицаја лекова
- теоретска фармакологија
- посологија - дозирање лекова
- фармакогнозија - добијање лекова из биљака
Види још
- Гоодман & Гилман
- Фармација
- Фармакокинетика
- Фармакодинамика
- Лек
- Токсикологија
- Фармакогнозија
- Фармацеутска хемија
- Клиничка фармакологија
- Медицина
Референце
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.