Бошњаце

Бошњаце
Бошњаце;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Лебане
Становништво
— 2011.	1.550
— густина	107/km2
Географске карактеристике
Координате	42° 56′ 30″ С; 21° 49′ 20″ И / 42.941666° С; 21.822333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	257 m
Површина	15.16 km2
	Бошњаце Бошњаце на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	16232
Позивни број	016
Регистарска ознака	LB

Бошњаце је сеоско насеље у Србији у општини Лебане, која се налази у Јабланичком округу.

Према попису из 2011. године било је 414 домаћинства са 1.550 становника. Атар села обухвата простор од 1.516 хектара, и то је уједно најпространији атар од свих атара у области.
Овде се налази Запис Здравковића храст (Бошњаце).

Географски положај[уреди | уреди извор]

Бошњаце је удаљено 10 километара од Лебана и 15 километара од Лесковца, својеврстан је културни, административни и спортски центар околних 8 села.

Центар села је на надморској висини од 257 m, а највиши врх у атару села („бошњачко брдо“) на 349 m.

У топографском погледу село је лоцирано на левој обали реке Јабланице простирући се са обе стране пута Лесковац-Лебане са центром на ушћу потока у реку Јабланицу. Село је збијеног типа са карактеристикама класичног друмског насеља.

Удаљеност од већих градова

Лебане 10 км,
Лесковац 12 км,
Ниш 55 км,
Врање 80 км.

Историја[уреди | уреди извор]

Основу имена овог села чини реч Бошњак, а по легенди негде за време Турака доселиле су се четири породице из Босне и настаниле на земљишту преко пута бошњачке цркве. Била су то четири брата. Њиховим насељавањем на локалитету које сада носи име Старо село, створено је село које се прозвало Бошњаце, а по некима Бошњак.

Из турског дефтера из 1516. године, који је објавила Радмила Тричковић у тому XI „Лесковачког зборника“, види се да се село Бошњак бележи у два маха: најпре као зијаметско село крушевачког санџака под именом Шушељ-Бошњак, а потом као тимариотско село у махали Дубочици под именом Бошњак.

Дугу историју Бошњаца потврђују средњовековни остаци нађени у његовом атару на месту званом „Селиште“, као и откривени остаци манастира Војловице у простору које захвата село Велико Војловце, чији су, иначе, калуђери избегли испред Турака и код Панчева основали истоимени манастир. По неким казивањима неко време по засељавању, у старом селу Бошњацу, настала је „мрешка“- помор људи. На савет неке врачаре, становници првобитног Бошњаца су напустили своје насеље и настанили се на обали реке Јабланице и потока који се у селу Бошњацу улива у Јабланицу. На том простору засељено Бошњаце, током времена израсло је у једно од највећих сеоских насеља Доње Јабланице. Према овоме село Бошњаце није насељено после доласка Турака, већ пре њих, као и многа друга села у Лесковачкој котлини. У погледу времена настанка села, горенаведена легенда није поуздана. Вероватније је да су село населили досељеници из Босне, можда рудари доведени од краља Милутина. Локалитет Копаци у атару села указује на могућност вађења руде. Како је у Србији долазио велики број рудара – Саса (Сасини) из Босне, ова претпоставка може бити веома близу историјским чињеницама. Утолико пре што се Доња Јабланица граничи са Пустом Реком и Горњом Јабланицом које су зоне биле у српској средњовековној држави обележене као рударске. На око 30 km на западу од Бошњаца лежи Рудна планина, затим Слишански андезитски басен и најзад Радан који је топоним врло могуће постао од Рудана (Рудне планине).

Као општинско место лесковачке нахије на подручју „Управе ослобођених предела“ 1877/78. године село је имало свог председника суда, 2 члана суда и 11 одборника и представљало је управни просветни центар.

У црквеној порти је била 1879. године смештена и среска канцеларија јабланичког среза. По школском извештају из 1878. године ту је постојала школа. Имала је у црквеној кући једну пространу собу за учионицу, но већ десетак година није радила.^[1]

Једна занимљива прича говори о времену после реформе турског царства и укидања спахијског система, развлашћене спахије и осиони Арбанаси из Горње Јабланице, насртали су на село Бошњаце у намери да га почитлуче (ставе под своју „заштиту“). Бошњачани су се потчињавању успротивили, али да би сачували своју слободу, то јест статус српског слободног села, морали су да иду у Цариград и да од Порте траже потврду да су слободно село и да их нико не може подвластити. У тој делегацији био је неко из рода Стамболци, који се у Цариграду истакао својом храброшћу и активношћу. Делегација је успела да добије потврду турске владе да је село Бошњаце слободно село и да га на силу нико не може подвластити. По повратку кући, овај род из Бошњаца добио је назив Стамболци (стамболисци) како се и данас зову. Село је до краја турске власти остало слободно, а по свршетку рата није плаћало аграрни дуг.

Друштво[уреди | уреди извор]

У селу делује Ловачко удружење „Бошњаце“, које броји 150 чланова, углавном мештана околних 8 села, организованих у 5 секција. Удружење користи ловиште „Бошњачко брдо“, са ловном основом на 10 година (до 2017. године).

Фудбалски Клуб Јединство основан 1964. године један од два клуба у општини Лебане који се у сезони 2023/2024 такмичи у Зонској лиги. Највећи успех клуба је такмичење у трећем рангу.

Основна Школа „Радоје Домановић“ као најстарија школа у Јабланичком округу, има 4 истурена оделања и броји око 600 ученика. Ово је модерна и савремана школа опремљена кабинетима и наставним средствима новије генерације.

Црква Свете Петке по неким подацима подигнута у XIV веку, мада узимајући у обзир димензије и архитектуру верује се да потиче из XVI века. Више пута паљена и обнављана, током свог постојања обележила значајне историјске догађаје овог краја.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011 у Бошњацу живи 1550 становника ( мушкараца 772, жена 778 ). Укупан број пунолетних особа је 1244 ( мушкараца 617, жена 627 ). Просечна старост становништва износи 41,2 година (40,9 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 414 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,74

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.517
1953.	1.601
1961.	1.691
1971.	1.769
1981.	1.819
1991.	1.853	1.833
2002.	1.629	1.687
2011.	1.550

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.524	93,55%
Роми	87	5,34%
Немци	2	0,12%
Црногорци	1	0,06%
Хрвати	1	0,06%
Румуни	1	0,06%
Македонци	1	0,06%
Бугари	1	0,06%
непознато	3	0,18%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	7	6
80+	9	24
75—79	28	27
70—74	38	51
65—69	48	64
60—64	56	45
55—59	47	38
50—54	68	49
45—49	66	65
40—44	61	51
35—39	62	58
30—34	36	49
25—29	40	43
20—24	52	58
15—19	56	53
10—14	58	46
5—9	41	50
0—4	40	39
Просек :	40,1	41,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	237	270	333	374	420	434	457

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	40	124	71	83	66	51	17	4	1	0	3,56

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	674	128	484	52	9	1
Женски	681	79	490	91	18	3
УКУПНО	1.355	207	974	143	27	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	370	196	0	0	39
Женски	230	129	0	0	35
УКУПНО	600	325	0	0	74
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	15	46	3	8
Женски	0	2	20	1	3
УКУПНО	1	17	66	4	11
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	1	10	8	7
Женски	1	0	3	10	13
УКУПНО	4	1	13	18	20
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	9	0	0	24
Женски	0	0	0	13
УКУПНО	9	0	0	37

Познате личности[уреди | уреди извор]

Драгомир Андрејевић, српски лекар
Јован Пејчић, српски књижевни критичар и историчар књижевности
Тихомир Петровић, српски историчар књижевности и професор.
Веља Митић Тарзан српски је песник.

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Просветни гласник", Београд 1880. године

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]