Динко Грухоњић — разлика између измена

Динко Грухоњић
Динко Грухоњић
Лични подаци
Датум рођења	15. септембар 1970. (53 год.)
Место рођења	Бања Лука, СФРЈ

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 3. август 2021. у 12:25

Динко Грухоњић (Бања Лука, 15. септембар 1970) је босанскохерцеговачки и српски новинар, доцент на Универзитету у Новом Саду,^[1] главни и одговорни уредник Војвођанског истраживачко-аналитичког центра (VOICE), програмски директор и бивши председник Независног друштва новинара Војводине (2006—2014) као и шеф дописништва Новинске агенције Бета за Војводину.^[2]^[3]

Више пута је био предмет вербалних напада и претњи смрћу. Зграда у којој станује била је вандализована графитима.^[4]

Биографија

Рођен је у Бањалуци, 15. септембра 1970. године. Основну и средњу школу завршава у родном граду, а затим и Филозофски факултет у Новом Саду 1995. године. На Одсеку за медијске студије Филозофског факултета ради од 2005. године, прво као стручни сарадник, па наставник вештина и потом доцент. Магистрирао је на Филозофском факултету у Новом Саду 2010. године, док је докторат одбранио 2016. године на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Говори енглески језик и аутор је више научних радова, публикација и уџбеника. У својој каријери, сарађивао је и радио за бројне медије, као и са бројним невладиним организацијама. Ожењен је Александром Ђурђев Грухоњић с којом има сина Давида и кћерку Дуњу.

Каријера

Грухоњић се почео бавити новинарством након дипломирања. Новинарску каријеру започиње као дописник магазина “Нови прелом” из Бањалуке, 1996. године. Такође, био је члан прве редакције новосадског Радија 021, 1997. године, коју напушта заједно са готово комплетном редакцијом, због покушаја цензуре. Био је један од оснивача продукције УрбаНС, 1997. године, а исте године почео је да ради и за Војвођански грађански лист “Независни” (1997-1999), из којег одлази са места одговорног уредника. Исте 1997. године започиње каријеру у Новинској агенцији Бета, за коју ради и данас, као шеф дописништва за Војводину. Након НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, постаје дописник Радија Слободна Европа и агенције Ројтерс. Са Радија Слободна Европа прелази на Дојче веле, 2000. године, са којим и даље сарађује. Између осталих, сарађивао је са АФП-ом, Институтом за извештавање о рату и миру (IWPR), РТВ Панчево, РТЦГ, као и са недељницима Репортер и НИН, те истраживачким порталом БИРН. Био је продуцент документарних филмова на тему послератног помирења и транзиционе правде.^{[тражи се извор]}

Од 2004. године изабран је за председника Независног друштва новинара Војводине (НДНВ). У првом мандату, до 2008. године, заједно са колегом Недимом Сејдиновићем и групом млађих чланова, ревитализује ово најстарије независно новинарско удружење на југословенском простору. Грухоњић је био председник НДНВ-а у још два мандата, до 2016. године. Након тога, он постаје програмски уредник овог удружења, а потом и програмски директор. Главни је уредник Војвођанског истраживачко-аналитичког центра (VOICE) од 2014. године. Такође, Грухоњић је заменик главне уреднице информативног Портала грађанске Војводине Аутономија. Један је од оснивача коалиције невладиних организација Грађанска Војводина, 2006. године. Исте године, ова коалиција била је један од организатора антиреферендумске кампање против усвајања новог Устава Србије.^{[тражи се извор]}

Члан је регионалне коалиције невладиних организација и појединаца Игманска иницијатива, од 2005. године, као и регионалне коалиције РЕKОМ од 2007. године, чији је јавни заговарач од 2012. године. Учествовао је и организовао антифашистичке и грађанске протесте у Новом Саду. Један је од покретача иницијативе да популарни пролаз у центру Новог Сада добије име по Срђану Алексићу.^{[тражи се извор]}

Грухоњић је учесник, организатор и модератор бројних трибина, округлих столова, панел дискусија, на тему медијских политика и грађанског и антифашистичког активизма. У неколико наврата био је председник и члан комисија при Министарству културе и информисања Републике Србије и при Покрајинском секретаријату за информације Аутономне покрајине Војводине.^{[тражи се извор]}

Он од 2005. године ради на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду, прво као стручни сарадник, затим као наставник вештина и потом као доцент. Добитник је више новинарских признања, као што су Награда за новинарску етику и храброст “Душан Богавац”, коју додељује Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Новинар године агенције Бета. Добитник је и признања из области грађанског активизма, попут признања Kоалиције против дискриминације, као и признање Амбасадор толеранције, за промовисање толеранције, под покровитељством Скупштине и Извршног већа Аутономне покрајине Војводине.

Библиографија

Дискурс агенцијског новинарства (2011)^[5]
Ничим изазвана збирка: новински есеји (2012)^[6]
Хибридни новинарски жанрови (2021)^[7]

Референце

^ https://www.juznevesti.com. „Dinko Gruhonjić”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2021-06-28.
^ „Динко Грухоњић - Филозофски факултет”. ff.unc.ac.rs. 5. 8. 2017. Архивирано из оригинала 23. 06. 2016. г. Приступљено 7. 5. 2016.
^ „Основни подаци о кандидату и дисестацији - Факултет политичких наука у Београду” (PDF). nardus.mpn.gov.rs. 5. 8. 2017. Приступљено 7. 5. 2016.
^ „NDNV: Nastavljaju se napadi na Gruhonjića”. Cenzolovka (на језику: српски). 2021-03-10. Приступљено 2021-06-28.
^ „doc. dr Dinko Gruhonjić | FF”. www.ff.uns.ac.rs. Приступљено 2021-06-28.
^ „Knjiga: NIČIM IZAZVANA ZBIRKA - Dinko Gruhonjić | Internet knjižara | Drugačiji od drugih”. www.makart.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-06-28.
^ Gruhonjić, Dinko (2021). „HIBRIDNI NOVINARSKI ŽANROVI”. digitalna.ff.uns.ac.rs. Приступљено 2021-08-02.

Спољашње везе

[1] ttps://www.juznevesti.com. „Dinko Gruhonjić”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2021-06-28.

[2] „Динко Грухоњић - Филозофски факултет”. ff.unc.ac.rs. 5. 8. 2017. Архивирано из оригинала 23. 06. 2016. г. Приступљено 7. 5. 2016.

[3] „Основни подаци о кандидату и дисестацији - Факултет политичких наука у Београду” (PDF). nardus.mpn.gov.rs. 5. 8. 2017. Приступљено 7. 5. 2016.

[4] „NDNV: Nastavljaju se napadi na Gruhonjića”. Cenzolovka (на језику: српски). 2021-03-10. Приступљено 2021-06-28.

[5] „doc. dr Dinko Gruhonjić | FF”. www.ff.uns.ac.rs. Приступљено 2021-06-28.

[6] „Knjiga: NIČIM IZAZVANA ZBIRKA - Dinko Gruhonjić | Internet knjižara | Drugačiji od drugih”. www.makart.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-06-28.

[7] Gruhonjić, Dinko (2021). „HIBRIDNI NOVINARSKI ŽANROVI”. digitalna.ff.uns.ac.rs. Приступљено 2021-08-02.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

@@ Ред 14: / Ред 14: @@
 }}
 '''Динко Грухоњић''' ([[Бања Лука]], [[15. септембар]] [[1970]]) је [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] и [[Србија|српски]] [[новинар]], доцент на [[Универзитет у Новом Саду|Универзитету у Новом Саду]],<ref>{{Cite web|url=https://www.juznevesti.com/komentar/Dinko-Gruhonjic/index.sr.html|title=Dinko Gruhonjić|last=https://www.juznevesti.com|website=Južne vesti|language=sr|access-date=2021-06-28}}</ref> главни и одговорни уредник ''[[Војвођански истраживачко-аналитички центар|Војвођанског истраживачко-аналитичког центра (VOICE)]]'', програмски директор и бивши председник [[Независно друштво новинара Војводине|Независног друштва новинара Војводине]] (2006—2014) као и шеф дописништва [[Novinska agencija Beta|Новинске агенције Бета]] за Војводину.<ref>{{cite web|url=http://www.ff.uns.ac.rs/fakultet/ljudi/fakultet_odseci_medijske_studije_dinko_gruhonjic.htm|title=Динко Грухоњић - Филозофски факултет|publisher=ff.unc.ac.rs|date=5. 8. 2017.|accessdate=7. 5. 2016.|archive-url=https://web.archive.org/web/20160623140545/http://www.ff.uns.ac.rs/fakultet/ljudi/fakultet_odseci_medijske_studije_dinko_gruhonjic.htm|archive-date=23. 06. 2016|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/5183/Gruhonjic_Dinko_A.pdf?sequence=2&isAllowed=y|title = Основни подаци о кандидату и дисестацији - Факултет политичких наука у Београду|publisher=nardus.mpn.gov.rs|date=5. 8. 2017. |accessdate=7. 5. 2016.}}</ref>
+Више пута је био предмет вербалних напада и претњи смрћу. Зграда у којој станује била је вандализована графитима.<ref>{{Cite web|url=https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/ndnv-nastavljaju-se-napadi-na-gruhonjica/|title=NDNV: Nastavljaju se napadi na Gruhonjića|date=2021-03-10|website=Cenzolovka|language=sr-RS|access-date=2021-06-28}}</ref>
 ==Биографија==
-Рођен је у [[Бања Лука|Бањалуци]], 15. септембра 1970. године. Основну и средњу школу завршава у родном граду, а затим и [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофски факултет]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] 1995. године. На Одсеку за медијске студије Филозофског факултета ради од 2005. године, прво као стручни сарадник, па наставник вештина и потом доцент. Магистрирао је на Филозофском факултету у Новом Саду 2010. године, док је докторат одбранио 2016. године на [[Факултет политичких наука Универзитета у Београду|Факултету политичких наука]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].{{cn}}
+Рођен је у [[Бања Лука|Бањалуци]], 15. септембра 1970. године. Основну и средњу школу завршава у родном граду, а затим и [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофски факултет]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] 1995. године. На Одсеку за медијске студије Филозофског факултета ради од 2005. године, прво као стручни сарадник, па наставник вештина и потом доцент. Магистрирао је на Филозофском факултету у Новом Саду 2010. године, док је докторат одбранио 2016. године на [[Факултет политичких наука Универзитета у Београду|Факултету политичких наука]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]]. Говори енглески језик и аутор је више научних радова, публикација и уџбеника. У својој каријери, сарађивао је и радио за бројне медије, као и са бројним невладиним организацијама. Ожењен је Александром Ђурђев Грухоњић с којом има сина Давида и кћерку Дуњу.
+== Каријера ==
 Грухоњић се почео бавити новинарством након дипломирања. Новинарску каријеру започиње као дописник магазина [[“Нови прелом”]] из Бањалуке, 1996. године. Такође, био је члан прве редакције новосадског [[Radio 021|Радија 021]], 1997. године, коју напушта заједно са готово комплетном редакцијом, због покушаја цензуре. Био је један од оснивача продукције [[УрбаНС]], 1997. године, а исте године почео је да ради и за [[Војвођански грађански лист “Независни”]] (1997-1999), из којег одлази са места одговорног уредника. Исте 1997. године започиње каријеру у Новинској агенцији Бета, за коју ради и данас, као шеф дописништва за Војводину. Након [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]] 1999. године, постаје дописник [[Radio Slobodna Evropa|Радија Слободна Европа]] и агенције [[Ројтерс]]. Са Радија Слободна Европа прелази на [[Dojče vele|Дојче веле]], 2000. године, са којим и даље сарађује. Између осталих, сарађивао је са [[Франс-Прес|АФП]]-ом, [[Институтом за извештавање о рату и миру (IWPR)]], [[РТВ Панчево]], [[Радио-телевизија Црне Горе|РТЦГ,]] као и са недељницима Репортер и [[НИН]], те истраживачким порталом [[БИРН]]. Био је продуцент документарних филмова на тему послератног помирења и транзиционе правде.{{cn}}
@@ Ред 26: / Ред 29: @@
 Грухоњић је учесник, организатор и модератор бројних трибина, округлих столова, панел дискусија, на тему медијских политика и грађанског и антифашистичког активизма. У неколико наврата био је председник и члан комисија при [[Министарство културе и информисања Републике Србије|Министарству културе и информисања Републике Србије]] и при [[Покрајински секретаријат за информације Аутономне покрајине Војводине|Покрајинском секретаријату за информације Аутономне покрајине Војводине]].{{cn}}
-Он од 2005. године ради на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду, прво као стручни сарадник, затим као наставник вештина и потом као доцент.
+Он од 2005. године ради на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду, прво као стручни сарадник, затим као наставник вештина и потом као доцент. Добитник је више новинарских признања, као што су [[Награда за новинарску етику и храброст “Душан Богавац”]], коју додељује [[Независно удружење новинара Србије|Независно удружење новинара Србије (НУНС)]] и Новинар године агенције Бета. Добитник је и признања из области грађанског активизма, попут признања [[Kоалиција против дискриминације|Kоалиције против дискриминације]], као и признање Амбасадор толеранције, за промовисање толеранције, под покровитељством [[Скупштина Аутономне Покрајине Војводине|Скупштине]] и [[Покрајинска влада Војводине|Извршног већа Аутономне покрајине Војводине]].
-Више пута је био предмет вербалних напада и претњи смрћу. Зграда у којој станује била је вандализована графитима.<ref>{{Cite web|url=https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/ndnv-nastavljaju-se-napadi-na-gruhonjica/|title=NDNV: Nastavljaju se napadi na Gruhonjića|date=2021-03-10|website=Cenzolovka|language=sr-RS|access-date=2021-06-28}}</ref>
-==Приватни живот==
-Ожењен је Александром Ђурђев Грухоњић, с којом има сина Давида и кћерку Дуњу.{{cn}}
-==Ставови и критике==
-Један је од гласноговорника тезе и дискурса по којем званична Република Србија спроводи ''великорспску политику'' и да је ''српски свет'' идеолошки супростављен ''западном свету''.<ref>{{Cite web|url=https://www.portalanalitika.me/|title=Portal Analitika - najvažnije vijesti iz Crne Gore i svijeta|website=Portal Analitika|access-date=2021-06-28}}</ref>
-Он сматра да Република Србија ''врши агресију на Црну Гору'' као и ''да ће европска Црна Гора победити, упркос налету дивљачког примитивизма јер у Црној Горима има сасвим довољно прогресивног света који неће дозволити да их варвари покоре''.<ref>{{Cite web|url=http://www.antenam.net/stav/191973-dinko-gruhonjic-moralni-idioti|title=Dinko Gruhonjić: Moralni idioti|last=www.antenam.net|website=Antena M|language=sr|access-date=2021-06-28}}</ref>
-Професор [[Слободан Антонић]] сматра да Грухоњић износи екстремистичке ставове као и да заговора отцепљење северне српске покрајине од Србије.<ref>{{Cite web|url=https://stanjestvari.com/2017/03/04/%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%b1%d0%be%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d0%b0%d0%bd%d1%82%d0%be%d0%bd%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d0%bd%d0%b4%d1%83%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%be%d0%ba%d1%83%d0%bf%d0%b0%d1%86%d0%b8/|title=Слободан Антонић: Индустрија окупације|date=2017-03-04|website=Стање ствари|language=sr-RS|access-date=2021-06-28}}</ref> Он наводи да је Грухоњићева организација од 2012. до 2014. године добила 242.000 долара, између осталог и од фондације из САД (НЕД).<ref>{{Cite web|url=https://stanjestvari.com/2017/03/04/%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%b1%d0%be%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d0%b0%d0%bd%d1%82%d0%be%d0%bd%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d0%bd%d0%b4%d1%83%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%be%d0%ba%d1%83%d0%bf%d0%b0%d1%86%d0%b8/|title=Слободан Антонић: Индустрија окупације|date=2017-03-04|website=Стање ствари|language=sr-RS|access-date=2021-06-28}}</ref>
-Грухоњић сматра да је ''Република Српска ништа друго до некаква постмодерна НДХ''.<ref>{{Cite web|url=https://www.mreza-mira.net/vijesti/clanci/dinko-gruhonjic-za-prometej-ba-nije-getoiziranje-nacija-pocelo-samo-od-sebe-vec-su-ga-sovinisti-planski-proizvodili-i-vodili/|title=Dinko Gruhonjić za PROMETEJ.BA: Nije getoiziranje nacija počelo samo od sebe, već su ga šovinisti planski proizvodili i vodili|website=Mreža za izgradnju mira|language=en-US|access-date=2021-06-28}}</ref>
-О својим идеолошким противницима је изјавио: ''Не вриједи се тим будалама на задатку правдати па препуштам њима да ме сврстају, пошто су свакако квалификовани за излијевање српства у мозак''.<ref>{{Cite web|url=https://www.mreza-mira.net/vijesti/clanci/dinko-gruhonjic-za-prometej-ba-nije-getoiziranje-nacija-pocelo-samo-od-sebe-vec-su-ga-sovinisti-planski-proizvodili-i-vodili/|title=Dinko Gruhonjić za PROMETEJ.BA: Nije getoiziranje nacija počelo samo od sebe, već su ga šovinisti planski proizvodili i vodili|website=Mreža za izgradnju mira|language=en-US|access-date=2021-06-28}}</ref>
-Филм о геноциду над Србима ''[[Дара из Јасеновца]]'' је окарактерисао као ''телевизијски хорор''.<ref>{{Cite web|url=http://www.antenam.net/stav/191973-dinko-gruhonjic-moralni-idioti|title=Dinko Gruhonjić: Moralni idioti|last=www.antenam.net|website=Antena M|language=sr|access-date=2021-06-28}}</ref>
-У тексту ''Србија и Бајден - доследно против разума и цивилизације'' он износи став да је ''Србија, једна од оних шљива-држава, чија је, неодољив је утисак, већина становништва потуљено као укакани голубови, дочекала пораз своје узданице, свога узора, махнитог, поквареног, похлепног, популистичког, расистичког, профашитичког и  уопште, у сваком хуманом и естетском смислу – одвратног Доналда Трампа.''<ref name="nspm">{{Cite web|url=http://www.nspm.rs/politicki-zivot/dinko-gruhonjic-i-granice-slobode-misljenja.html|title=Маринко М. Вучинић: Динко Грухоњић и границе слободе мишљења|last=Вучинић|first=Маринко М.|website=Нова српска политичка мисао|language=sr-rs|access-date=2021-06-28}}</ref> У истом тексту он наводи ''Задах клеронационализма и шовинизма се из Београда поново покушава проширити Балканом. Једна познаница је то формулисала овако – Тај смрад мора престати''.<ref name="nspm"/> Писац Маринко М. Вучинић коментаришући Грухоњићев текст наводи да је ''суштинско питање да ли за све људе који учествују у јавном и медијском животу заиста важе иста правила поштовања новинарског кодекса и аргументованог изношења ставова''.<ref name="nspm"/>
-Грухоњић у једној објави наводи ''Да се не заваравамо: већинска Србија је масовно прочетничка, пронедићевска, а богами и прољотићевска''. Професор Слободан Антонић је његову изјаву окракатерисао као клевету и лупетање.<ref>{{Cite web|url=https://www.sedmasila.rs/kultura-lupetanja-dinka-gruhonjica-i-sergeja-trifunovica/?doing_wp_cron=1624899770.0813341140747070312500|title=Култура лупетања Динка Грухоњића и Сергеја Трифуновића {{!}} Седма Сила|website=www.sedmasila.rs|access-date=2021-06-28}}</ref>
-Говорећи о Србији године 2008. изјавио је новинарки „Сандеј Трибуна“ Џастин Мекарти да је ''тешко поверовати да може постојати таква концентрација зла на тако малом простору''.<ref>{{Cite web|url=https://vidovdan.org/aktuelno/vladimir-dimitrijevic-ljubveobilni-dinko-gruhonjic-pod-zidinama-andricgrada/|title=ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ЉУБВЕОБИЛНИ ДИНКО ГРУХОЊИЋ ПОД ЗИДИНАМА АНДРИЋГРАДА|last=vidovdaN|date=2020-11-20|website=Видовдан {{!}} Српска традиција и национални интерес|language=sr-RS|access-date=2021-06-28}}</ref>
-Екипа ''Војса'' објавила је чланак са насловом ''Нови Сад - националшовинистичка паланка која слави геноцид?''<ref>{{Cite web|url=https://www.mreza-mira.net/vijesti/clanci/dinko-gruhonjic-za-prometej-ba-nije-getoiziranje-nacija-pocelo-samo-od-sebe-vec-su-ga-sovinisti-planski-proizvodili-i-vodili/|title=Dinko Gruhonjić za PROMETEJ.BA: Nije getoiziranje nacija počelo samo od sebe, već su ga šovinisti planski proizvodili i vodili|website=Mreža za izgradnju mira|language=en-US|access-date=2021-06-28}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://voice.org.rs/novi-sad-nacionalsovinisticka-palanka-koja-slavi-genocid-foto-i-video/|title=Novi Sad – nacionalšovinistička palanka koja slavi genocid? (FOTO i VIDEO)|date=2020-11-14|website=Vojvođanski istraživačko-analitički centar "VOICE"|language=en-US|access-date=2021-06-28}}</ref>
-==Награде==
-Добитник је више новинарских признања, као што су [[Награда за новинарску етику и храброст “Душан Богавац”]], коју додељује [[Независно удружење новинара Србије|Независно удружење новинара Србије (НУНС)]] и Новинар године агенције Бета. Добитник је и признања из области грађанског активизма, попут признања [[Kоалиција против дискриминације|Kоалиције против дискриминације]], као и признање Амбасадор толеранције, за промовисање толеранције, под покровитељством [[Скупштина Аутономне Покрајине Војводине|Скупштине]] и [[Покрајинска влада Војводине|Извршног већа Аутономне покрајине Војводине]].
 == Библиографија ==