Префектура Атина
Округ Атина Νομαρχία Αθηνών | |
---|---|
Држава | Грчка |
Периферија | Атика |
Админ. центар | Атина |
Површина | 361,7 km2 |
Становништво | 2005. |
— број ст. | 2.664.776 |
— густина ст. | 7.367,37 ст./km2 |
— ISO 3166-2 | GR-A1 |
Поштански број | 1xx xx |
Регистарске таблице | IH/IK |
Обласна ознака | 210 |
Број општина | 48 |
Званични веб-сајт |
Префектура Атина (грч. Νομαρχία Αθηνών) је некадашња управна јединица у средишњем делу Периферије Атика и средишњем делу Грчке. У ствари, целокупна површ ове префектуре је била тзв. "Велика Атина", тј. област главног града Грчке, Атине, са блиским и повезаним предграђима. Због тога је ова префектура била посебна по читавом низу података везаних за префектуре у Грчкој.
Префектура Атина је укинута почетком 2011. године када је подељена на четири округа: Западну Атину, Јужну Атину, Северну Атину и Средишњу Атину.
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Префектура Атина је била копнена префектура Грчке. На северу и истоку ова префектура се граничила са префектуром Источна Атика, а на западу са префектуром Пиреј. На југу се налазио Саламински залив Егејског мора.
Префектура је била изразито брдског карактера, али и поред тога целокупна површ је урбанизована.
Клима у бившој префектури Атина је средоземна, у нагласак да је због развијених градских активности ваздух веома загађен.
Историја
[уреди | уреди извор]У доба антике ова област била је значајна као средишњи и најважнији део полиса Античке Атине. У каснијим епохама долази владавина Римљана, затим Византинаца и на крају Турака Османлија. Месни Грци су били веома активни током Грчког устанка 1821. г, па је подручје постало део савремене Грчке већ1830. г., а тад малени град Атина постала главни град новообразоване државе захваљујући својој славној историји.
Становништво
[уреди | уреди извор]Главно становништво некадашње префектуре су Грци, мада као и у свим престоницама Европе постоји и значајна група странаца. Становништво је 100% градско.
Привреда
[уреди | уреди извор]Град Атина је привредно и економско средиште целе Грчке. Донинирају терцијарни и кватерни сектор, односно трговина, услуге, пословање, управа, култура, образовање. Некадашња индустрија је углавном измештена из града на његов даљи обод или на друга места у држави.