Гаково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гаково
Православна црква у Гакову.
Православна црква у Гакову.
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Аутономна покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Сомбор
Становништво
Становништво (2011) Decrease 1810
Густина становништва 48 ст/km²
Положај
Координате 45°54′07″N 19°03′29″E / 45.902, 19.058166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 96 m
Површина 45,8 km²
Гаково на мапи Србије
{{{alt}}}
Гаково
Гаково на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 25282
Позивни број 025
Регистарска ознака SO


Координате: 45° 54′ 07" СГШ, 19° 03′ 29" ИГД

Гаково је насеље у Србији у општини Сомбор, у Западнобачком управном округу. Налази се у близини мађарске и хрватске границе, на надморској висини од 92 m.

Према попису становништва из 2011. године у Гакову је живело 1810 становника.

Положај насеља[уреди]

Гаково се налази на северозападу Бачке, између Сомбора на југу, Крушевља, Станишића и Риђице на североистоку, Растине на северу, и Бачког Брега, Колута и Бездана на западу. У административном смислу, насељу Гаково припада и насеље Крушевље.

Име[уреди]

Српски назив насеља Гаково усвојили су и Немци и Мађари, који су га користили у облицима Gakowa (немачки) и Gákova (мађарски), мада су се у овим језицима користили и називи Gaumarkt (немачки) и Gádor (мађарски).

Историја[уреди]

На овом терену се од 1658. године помиње истоимена пустара. Село је формирано вероватно у првој половини 18. века и према подацима из 1728. године било је настањено Србима. Године 1748. овамо се досељавају Немци из Апатина и Крушевља. Један број колониста досељен је и 1764. године. У Гакову су 1787. године живела 1.522 становника, а до 1910. године број становника се попео на 2.770. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.

Након одласка Немаца после Другог светског рата, у селу је остало мало Срба и Хрвата, па је према попису из 1948. године у њему било само 59 становника. Попис није регистровао око 4.000 егејских Бугара[1], који су овде привремено боравили. Касније, после исељавања егејских Бугара, у насеље се досељава становништво пореклом из околине Мркоњић Града и Доње Пецке у Босни, као и из Бенковца, Братишковаца (Кричке) и Доњих Врбљана. Гакову је 1971. године административно припојено и оближње насеље Крушевље.

Демографија[уреди]

У насељу Гаково живи 1746 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,3 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 694 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 62 [2]
1953. 1477
1961. 2022
1971. 2014
1981. 2122
1991. 2073 2059
2002. 2236 2201
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
82.00
Хрвати
  
4.58
Југословени
  
4.58
Мађари
  
2.08
Македонци
  
0.77
Црногорци
  
0.63
Буњевци
  
0.45
Роми
  
0.27
Немци
  
0.18
Бошњаци
  
0.18
Муслимани
  
0.13
Украјинци
  
0.09
Словаци
  
0.04
Албанци
  
0.04
непознато
  
0.04


Карактеристике насеља[уреди]

Насеље је настало у првој половини 18. века, када у Војводини још нису строго диференцирани принципи планске градње. Кроз њега је тада пролазио колски пут, који је био најкраћа веза Сомбора и Баје, и дуж тог пута је формирана главна улица. Каснијим ширењем, изграђене су три уже попречне улице, као и једна улица паралелна са главном. Центар села је у средини главне улице, а у њему се налазе неке од јавних служби, управа земљорадничке задруге и црква. Основна школа је лоцирана источно од главне улице. Село има своју месну кацеларију, пошту, здравствену станицу, зубну амбуланту, банку, сопствени водовод и асфалтиране улице.

Привреда[уреди]

У насељу постоји пољопривредно предузеће А. Д. „Граничар“, које се бави ратарском и сточарском производњом. Гаково је претежно аграрна средина, а по попису из 2002. године пољопривредна занимања ангажовала су 52,2% активног становништва у насељу. Мање од половине радника ради ван села, а једино индустријско предузеће у насељу је циглана. Пољопривредно становништво Гакова претежно је запослено у локалном пољопривредном комбинату, којем припадају готово све обрадиве површине у околини. У насељу ради и десетак угоститељских и трговачких објеката.

Спорт[уреди]

У Гакову делује фудбалски клуб „Граничар“, који се такмичи у подручној лиги. Kao и рукометни клуб „Граничар" који се такмичи у другој севернобачкој лиги.

Манифестације[уреди]

Највећа манифестација у Гакову је сеоска слава „Свети Илија“, која се одржава 2. августа.

Саобраћај[уреди]

Кроз село пролази локални пут, који повезује Сомбор са још два насеља сомборске општине, Растином и Крушевљем. Уз југоисточну ивицу Гакова је железничка пруга Сомбор - Риђица - Баја, која је изграђена 1895. године. После Првог светског рата на њој је саобраћај одржаван само до Риђице, а 1988. године је потпуно обустављен.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Телеграма от бежанци от Егейска Македония, принудително заселени в с. Гаково, Войводина, до Георги Димитров с настояване да се уреди завръщането им в България, ЦДА, ф. 49, оп. 1, а. е. 4745, л. 53–54.Оригинал, машинопис.
  2. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке - географске карактеристике, Нови Сад, 2007.

Спољашње везе[уреди]