Гаково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гаково
Gakovo, Orthodox Church.jpg
Православна црква у Гакову.
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЗападнобачки
ГрадСомбор
Становништво
 — 2011.Пад 1810
 — густина48/км2
Географске карактеристике
Координате45°54′07″ СГШ; 19°03′29″ ИГД / 45.902° СГШ; 19.058166° ИГД / 45.902; 19.058166Координате: 45°54′07″ СГШ; 19°03′29″ ИГД / 45.902° СГШ; 19.058166° ИГД / 45.902; 19.058166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина96 м
Површина45,8 км2
Гаково на мапи Србије
Гаково
Гаково
Гаково на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број25282
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Гаково је насеље у Србији у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу. Налази се у близини мађарске и хрватске границе, на надморској висини од 92 m.

Према попису становништва из 2011. године у Гакову је живело 1810 становника.

Положај насеља[уреди]

Гаково се налази на северозападу Бачке, између Сомбора на југу, Крушевља, Станишића и Риђице на североистоку, Растине на северу, и Бачког Брега, Колута и Бездана на западу. У административном смислу, насељу Гаково припада и насеље Крушевље.

Име[уреди]

Српски назив насеља Гаково усвојили су и Немци и Мађари, који су га користили у облицима Gakowa (немачки) и Gákova (мађарски), мада су се у овим језицима користили и називи Gaumarkt (немачки) и Gádor (мађарски).

Историја[уреди]

На овом терену се од 1658. године помиње истоимена пустара. Село је формирано вероватно у првој половини 18. века и према подацима из 1728. године било је настањено Србима. Године 1748. овамо се досељавају Немци из Апатина и Крушевља. Један број колониста досељен је и 1764. године. У Гакову су 1787. године живела 1.522 становника, а до 1910. године број становника се попео на 2.770. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.

Овде се налазио логор Гаково до 1948. године.

Након одласка Немаца после Другог светског рата, у селу је остало мало Срба и Хрвата, па је према попису из 1948. године у њему било само 59 становника. Попис није регистровао око 4.000 егејских Бугара[1], који су овде привремено боравили. Касније, после исељавања егејских Бугара, у насеље се досељава становништво пореклом из околине Мркоњић Града и Доње Пецке у Босни, као и из Бенковца, Братишковаца (Кричке) и Доњих Врбљана. Гакову је 1971. године административно припојено и оближње насеље Крушевље.

До 1965. године Гаково је заједно са Растином, Станишићем, Риђицом и Крушевљем спадало у Општину Станишић.[2]

Демографија[уреди]

У насељу Гаково живи 1746 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,3 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 694 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 62
1953. 1.477
1961. 2.022
1971. 2.014
1981. 2.122
1991. 2.073 2.059
2002. 2.201 2.236
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 1.805 82,00 %
Хрвати
  
 101 4,58 %
Југословени
  
 101 4,58 %
Мађари
  
 46 2,08 %
Македонци
  
 17 0,77 %
Црногорци
  
 14 0,63 %
Буњевци
  
 10 0,45 %
Роми
  
 6 0,27 %
Немци
  
 4 0,18 %
Бошњаци
  
 4 0,18 %
Муслимани
  
 3 0,13 %
Украјинци
  
 2 0,09 %
Словаци
  
 1 0,04 %
Албанци
  
 1 0,04 %
непознато
  
 1 0,04 %


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 0
  
  
 0
80+ 7
  
  
 21
75—79 26
  
  
 31
70—74 46
  
  
 56
65—69 59
  
  
 83
60—64 72
  
  
 81
55—59 49
  
  
 68
50—54 70
  
  
 85
45—49 101
  
  
 77
40—44 86
  
  
 64
35—39 92
  
  
 71
30—34 73
  
  
 76
25—29 76
  
  
 68
20—24 79
  
  
 77
15—19 70
  
  
 57
10—14 74
  
  
 80
5—9 51
  
  
 75
0—4 58
  
  
 42
Просек : 38,3 40,5
Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 18 392 538 553 587 626 694

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 101 171 127 174 67 38 11 4 1 0 3,17
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 906 293 548 42 23 0
Женски 915 182 549 154 30 0
УКУПНО 1.821 475 1.097 196 53 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 532 314 0 0 80
Женски 344 143 0 0 92
УКУПНО 876 457 0 0 172
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 57 23 13 17
Женски 0 4 39 4 3
УКУПНО 1 61 62 17 20
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 0 13 6 4
Женски 3 0 4 20 25
УКУПНО 4 0 17 26 29
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 0 0 0
Женски 6 1 0 0
УКУПНО 9 1 0 0

Карактеристике насеља[уреди]

Насеље је настало у првој половини 18. века, када у Војводини још нису строго диференцирани принципи планске градње. Кроз њега је тада пролазио колски пут, који је био најкраћа веза Сомбора и Баје, и дуж тог пута је формирана главна улица. Каснијим ширењем, изграђене су три уже попречне улице, као и једна улица паралелна са главном. Центар села је у средини главне улице, а у њему се налазе неке од јавних служби, управа земљорадничке задруге и црква. Основна школа је лоцирана источно од главне улице. Село има своју месну кацеларију, пошту, здравствену станицу, зубну амбуланту, банку, сопствени водовод и асфалтиране улице.

Привреда[уреди]

У насељу постоји пољопривредно предузеће А. Д. „Граничар“, које се бави ратарском и сточарском производњом. Гаково је претежно аграрна средина, а по попису из 2002. године пољопривредна занимања ангажовала су 52,2% активног становништва у насељу. Мање од половине радника ради ван села, а једино индустријско предузеће у насељу је циглана. Пољопривредно становништво Гакова претежно је запослено у локалном пољопривредном комбинату, којем припадају готово све обрадиве површине у околини. У насељу ради и десетак угоститељских и трговачких објеката.

Спорт[уреди]

У Гакову делује фудбалски клуб „Граничар“, који се такмичи у Међуопштинској Лиги Сомбор-Апатин-Кула-Оџаци — Први разред. Kao и рукометни клуб „Граничар" који се такмичи у другој севернобачкој лиги.

Манифестације[уреди]

Највећа манифестација у Гакову је сеоска слава „Свети Илија“, која се одржава 2. августа.

Саобраћај[уреди]

Кроз село пролази локални пут, који повезује Сомбор са још два насеља сомборске општине, Растином и Крушевљем. Уз југоисточну ивицу Гакова је железничка пруга Сомбор — Риђица — Баја, која је изграђена 1895. године. После Првог светског рата на њој је саобраћај одржаван само до Риђице, а 1988. године је потпуно обустављен.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Телеграма от бежанци от Егейска Македония, принудително заселени в с. Гаково, Войводина, до Георги Димитров с настояване да се уреди завръщането им в България, ЦДА, ф. 49, оп. 1, а. е. 4745, л. 53–54.Оригинал, машинопис.”. Архивирано из оригинала на датум 23. 01. 2015. Приступљено 23. 01. 2015. 
  2. ^ Роберт Кучо − „Водич кроз историју једног села у Бачкој”
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке — географске карактеристике, Нови Сад, 2007.

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гаково&oldid=22159903”