Гаково

Гаково
Гаково;
	Православна црква у Гакову.
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Град	Сомбор
Становништво
— 2011.	1.328
— густина	39/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 54′ 07″ С; 19° 03′ 36″ И / 45.901955° С; 19.060025° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	96 m
Површина	45,8 km2
	Гаково Гаково на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	25282
Позивни број	025
Регистарска ознака	SO

Гаково је насеље у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу, у Србији. Налази се у близини мађарске и хрватске границе, на надморској висини од 92 m.

Према попису становништва из 2022. године у Гакову је живело 1309 становника.

Положај насеља

Гаково се налази на северозападу Бачке, између Сомбора на југу, Крушевља, Станишића и Риђице на североистоку, Растине на северу, и Бачког Брега, Колута и Бездана на западу. У административном смислу, насељу Гаково припада и насеље Крушевље.

Име

Српски назив насеља Гаково усвојили су и Немци и Мађари, који су га користили у облицима Gakowa (немачки) и Gákova (мађарски), мада су се у овим језицима користили и називи Gaumarkt (немачки) и Gádor (мађарски).

Историја

На овом терену се од 1658. године помиње истоимена пустара. Село је формирано вероватно у првој половини 18. века и према подацима из 1728. године било је настањено Србима. Године 1748. овамо се досељавају Немци из Апатина и Крушевља. Један број колониста досељен је и 1764. године. У Гакову су 1787. године живела 1.522 становника, а до 1910. године број становника се попео на 2.770. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.

Овде се налазио логор Гаково до 1948. године.

Након протеривања Немаца после Другог светског рата, у селу је остало мало Срба и Хрвата, па је према попису из 1948. године у њему било само 59 становника. Попис није регистровао око 4.000 егејских Бугара^[1], који су овде привремено боравили. Касније, после исељавања егејских Бугара, у насеље се досељава становништво пореклом из околине Мркоњић Града и Доње Пецке у Босни, као и из Бенковца, Братишковаца (Кричке) и Доњих Врбљана. Гакову је 1971. године административно припојено и оближње насеље Крушевље.

До 1965. године Гаково је заједно са Растином, Станишићем, Риђицом и Крушевљем спадало у Општину Станишић.^[2]

Демографија

У насељу Гаково живи 1746 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,3 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 694 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	62
1953.	1.477
1961.	2.022
1971.	2.014
1981.	2.122
1991.	2.073	2.059
2002.	1.810	2.236

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.805	82,00%
Хрвати	101	4,58%
Југословени	101	4,58%
Мађари	46	2,08%
Македонци	17	0,77%
Црногорци	14	0,63%
Буњевци	10	0,45%
Роми	6	0,27%
Немци	4	0,18%
Бошњаци	4	0,18%
Муслимани	3	0,13%
Украјинци	2	0,09%
Словаци	1	0,04%
Албанци	1	0,04%
непознато	1	0,04%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	0
80+	7	21
75—79	26	31
70—74	46	56
65—69	59	83
60—64	72	81
55—59	49	68
50—54	70	85
45—49	101	77
40—44	86	64
35—39	92	71
30—34	73	76
25—29	76	68
20—24	79	77
15—19	70	57
10—14	74	80
5—9	51	75
0—4	58	42
Просек :	38,3	40,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	18	392	538	553	587	626	694

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	101	171	127	174	67	38	11	4	1	0	3,17

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	906	293	548	42	23
Женски	915	182	549	154	30
УКУПНО	1.821	475	1.097	196	53

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	532	314	0	0	80
Женски	344	143	0	0	92
УКУПНО	876	457	0	0	172
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	57	23	13	17
Женски	0	4	39	4	3
УКУПНО	1	61	62	17	20
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	0	13	6	4
Женски	3	0	4	20	25
УКУПНО	4	0	17	26	29
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	0
Женски	6	1	0	0
УКУПНО	9	1	0	0

Карактеристике насеља

Насеље је настало у првој половини 18. века, када у Војводини још нису строго диференцирани принципи планске градње. Кроз њега је тада пролазио колски пут, који је био најкраћа веза Сомбора и Баје, и дуж тог пута је формирана главна улица. Каснијим ширењем, изграђене су три уже попречне улице, као и једна улица паралелна са главном. Центар села је у средини главне улице, а у њему се налазе неке од јавних служби, управа земљорадничке задруге и црква. Основна школа је лоцирана источно од главне улице. Село има своју месну кацеларију, пошту, здравствену станицу, зубну амбуланту, банку, сопствени водовод и асфалтиране улице.

Привреда

У насељу постоји пољопривредно предузеће А. Д. „Граничар“, које се бави ратарском и сточарском производњом. Гаково је претежно аграрна средина, а по попису из 2002. године пољопривредна занимања ангажовала су 52,2% активног становништва у насељу. Мање од половине радника ради ван села, а једино индустријско предузеће у насељу је циглана. Пољопривредно становништво Гакова претежно је запослено у локалном пољопривредном комбинату, којем припадају готово све обрадиве површине у околини. У насељу ради и десетак угоститељских и трговачких објеката.

Спорт

У Гакову нема активних спортских клубова. Некада је у овом месту био активан фудбалски и рукометни клуб истог имена "Граничар" и који су наступали углавном у најнижем фудбалском, односно рукометном рангу такмичења.

Манифестације

Највећа манифестација у Гакову је сеоска слава „Свети Илија“, која се одржава 2. августа.

Саобраћај

Кроз село пролази локални пут, који повезује Сомбор са још два насеља сомборске општине, Растином и Крушевљем. Уз југоисточну ивицу Гакова је железничка пруга Сомбор — Риђица — Баја, која је изграђена 1895. године. После Првог светског рата на њој је саобраћај одржаван само до Риђице, а 1988. године је потпуно обустављен.

Види још

Град Сомбор

Референце

^ „Телеграма от бежанци от Егейска Македония, принудително заселени в с. Гаково, Войводина, до Георги Димитров с настояване да се уреди завръщането им в България, ЦДА, ф. 49, оп. 1, а. е. 4745, л. 53–54. Оригинал, машинопис.”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2015. г. Приступљено 23. 01. 2015.
^ Роберт Кучо − „Водич кроз историју једног села у Бачкој”
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке — географске карактеристике, Нови Сад, 2007.

Спољашње везе

[1] „Телеграма от бежанци от Егейска Македония, принудително заселени в с. Гаково, Войводина, до Георги Димитров с настояване да се уреди завръщането им в България, ЦДА, ф. 49, оп. 1, а. е. 4745, л. 53–54. Оригинал, машинопис.”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2015. г. Приступљено 23. 01. 2015.

[2] Роберт Кучо − „Водич кроз историју једног села у Бачкој”

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]