Гаково
Гаково | |
|---|---|
 Православна црква у Гакову. | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Западнобачки |
| Град | Сомбор |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.328 |
| — густина | 39/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 54′ 07″ С; 19° 03′ 36″ И / 45.901955° С; 19.060025° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 96 m |
| Површина | 45,8 km2 |
.svg)  Гаково Гаково на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 25282 |
| Позивни број | 025 |
| Регистарска ознака | SO |
Гаково је насеље у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу, у Србији. Налази се у близини мађарске и хрватске границе, на надморској висини од 92 m.
Према попису становништва из 2022. године у Гакову је живело 1309 становника.
Положај насеља[уреди | уреди извор]
Гаково се налази на северозападу Бачке, између Сомбора на југу, Крушевља, Станишића и Риђице на североистоку, Растине на северу, и Бачког Брега, Колута и Бездана на западу. У административном смислу, насељу Гаково припада и насеље Крушевље.
Име[уреди | уреди извор]
Српски назив насеља Гаково усвојили су и Немци и Мађари, који су га користили у облицима Gakowa (немачки) и Gákova (мађарски), мада су се у овим језицима користили и називи Gaumarkt (немачки) и Gádor (мађарски).
Историја[уреди | уреди извор]
На овом терену се од 1658. године помиње истоимена пустара. Село је формирано вероватно у првој половини 18. века и према подацима из 1728. године било је настањено Србима. Године 1748. овамо се досељавају Немци из Апатина и Крушевља. Један број колониста досељен је и 1764. године. У Гакову су 1787. године живела 1.522 становника, а до 1910. године број становника се попео на 2.770. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.
Овде се налазио логор Гаково до 1948. године.
Након протеривања Немаца после Другог светског рата, у селу је остало мало Срба и Хрвата, па је према попису из 1948. године у њему било само 59 становника. Попис није регистровао око 4.000 егејских Бугара[1], који су овде привремено боравили. Касније, после исељавања егејских Бугара, у насеље се досељава становништво пореклом из околине Мркоњић Града и Доње Пецке у Босни, као и из Бенковца, Братишковаца (Кричке) и Доњих Врбљана. Гакову је 1971. године административно припојено и оближње насеље Крушевље.
До 1965. године Гаково је заједно са Растином, Станишићем, Риђицом и Крушевљем спадало у Општину Станишић.[2]
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Гаково живи 1746 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,3 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 694 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 7 | 21 | ||
| 75—79 | 26 | 31 | ||
| 70—74 | 46 | 56 | ||
| 65—69 | 59 | 83 | ||
| 60—64 | 72 | 81 | ||
| 55—59 | 49 | 68 | ||
| 50—54 | 70 | 85 | ||
| 45—49 | 101 | 77 | ||
| 40—44 | 86 | 64 | ||
| 35—39 | 92 | 71 | ||
| 30—34 | 73 | 76 | ||
| 25—29 | 76 | 68 | ||
| 20—24 | 79 | 77 | ||
| 15—19 | 70 | 57 | ||
| 10—14 | 74 | 80 | ||
| 5—9 | 51 | 75 | ||
| 0—4 | 58 | 42 | ||
| Просек : | 38,3 | 40,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 906 | 293 | 548 | 42 | 23 | 0 |
| Женски | 915 | 182 | 549 | 154 | 30 | 0 |
| УКУПНО | 1.821 | 475 | 1.097 | 196 | 53 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 532 | 314 | 0 | 0 | 80 |
| Женски | 344 | 143 | 0 | 0 | 92 |
| УКУПНО | 876 | 457 | 0 | 0 | 172 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 57 | 23 | 13 | 17 |
| Женски | 0 | 4 | 39 | 4 | 3 |
| УКУПНО | 1 | 61 | 62 | 17 | 20 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 0 | 13 | 6 | 4 |
| Женски | 3 | 0 | 4 | 20 | 25 |
| УКУПНО | 4 | 0 | 17 | 26 | 29 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 6 | 1 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 9 | 1 | 0 | 0 | |
Карактеристике насеља[уреди | уреди извор]
Насеље је настало у првој половини 18. века, када у Војводини још нису строго диференцирани принципи планске градње. Кроз њега је тада пролазио колски пут, који је био најкраћа веза Сомбора и Баје, и дуж тог пута је формирана главна улица. Каснијим ширењем, изграђене су три уже попречне улице, као и једна улица паралелна са главном. Центар села је у средини главне улице, а у њему се налазе неке од јавних служби, управа земљорадничке задруге и црква. Основна школа је лоцирана источно од главне улице. Село има своју месну кацеларију, пошту, здравствену станицу, зубну амбуланту, банку, сопствени водовод и асфалтиране улице.
Привреда[уреди | уреди извор]
У насељу постоји пољопривредно предузеће А. Д. „Граничар“, које се бави ратарском и сточарском производњом. Гаково је претежно аграрна средина, а по попису из 2002. године пољопривредна занимања ангажовала су 52,2% активног становништва у насељу. Мање од половине радника ради ван села, а једино индустријско предузеће у насељу је циглана. Пољопривредно становништво Гакова претежно је запослено у локалном пољопривредном комбинату, којем припадају готово све обрадиве површине у околини. У насељу ради и десетак угоститељских и трговачких објеката.
Спорт[уреди | уреди извор]
У Гакову нема активних спортских клубова. Некада је у овом месту био активан фудбалски и рукометни клуб истог имена "Граничар" и који су наступали углавном у најнижем фудбалском, односно рукометном рангу такмичења.
Манифестације[уреди | уреди извор]
Највећа манифестација у Гакову је сеоска слава „Свети Илија“, која се одржава 2. августа.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Кроз село пролази локални пут, који повезује Сомбор са још два насеља сомборске општине, Растином и Крушевљем. Уз југоисточну ивицу Гакова је железничка пруга Сомбор — Риђица — Баја, која је изграђена 1895. године. После Првог светског рата на њој је саобраћај одржаван само до Риђице, а 1988. године је потпуно обустављен.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Телеграма от бежанци от Егейска Македония, принудително заселени в с. Гаково, Войводина, до Георги Димитров с настояване да се уреди завръщането им в България, ЦДА, ф. 49, оп. 1, а. е. 4745, л. 53–54. Оригинал, машинопис.”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2015. г. Приступљено 23. 01. 2015.
- ^ Роберт Кучо − „Водич кроз историју једног села у Бачкој”
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке — географске карактеристике, Нови Сад, 2007.
