Гаково

Гаково
Гаково;
	Православна црква у Гакову.
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Град	Сомбор
Становништво
— 2022.	1.309
— густина	28,5/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 54′ 05″ С; 19° 03′ 37″ И / 45.901476° С; 19.060324° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	96 m
Површина	45,8 km2
	Гаково Гаково на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	25282
Позивни број	025
Регистарска ознака	SO

Гаково је насеље у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу, у Србији. Налази се у близини мађарске и хрватске границе, на надморској висини од 92 m.

Према попису становништва из 2022. године у Гакову је живело 1309 становника.

Положај насеља

Гаково се налази на северозападу Бачке, између Сомбора на југу, Крушевља, Станишића и Риђице на североистоку, Растине на северу, и Бачког Брега, Колута и Бездана на западу. У административном смислу, насељу Гаково припада и насеље Крушевље.

Име

Српски назив насеља Гаково усвојили су и Немци и Мађари, који су га користили у облицима Gakowa (немачки) и Gákova (мађарски), мада су се у овим језицима користили и називи Gaumarkt (немачки) и Gádor (мађарски).

Историја

На овом терену се од 1658. године помиње истоимена пустара. Село је формирано вероватно у првој половини 18. века и према подацима из 1728. године било је настањено Србима. Године 1748. овамо се досељавају Немци из Апатина и Крушевља. Један број колониста досељен је и 1764. године. У Гакову су 1787. године живела 1.522 становника, а до 1910. године број становника се попео на 2.770. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.

Овде се налазио логор Гаково до 1948. године.

Након протеривања Немаца после Другог светског рата, у селу је остало мало Срба и Хрвата, па је према попису из 1948. године у њему било само 59 становника. Попис није регистровао око 4.000 егејских Бугара^[1], који су овде привремено боравили. Касније, после исељавања егејских Бугара, у насеље се досељава становништво пореклом из околине Мркоњић Града и Доње Пецке у Босни, као и из Бенковца, Братишковаца (Кричке) и Доњих Врбљана.

Од 1. јула 1957. године укинута је Општина Гаково и припојена најближој, најјачој комуни - Станишић.^[2] Заједно са Растином, Станишићем, Риђицом и Крушевљем Гаково је до 1965. године сачињавало Општину Станишић.^[3]

Гакову је 1971. године административно припојено и оближње насеље Крушевље.

Карактеристике насеља

Насеље је настало у првој половини 18. века, када у Војводини још нису строго диференцирани принципи планске градње. Кроз њега је тада пролазио колски пут, који је био најкраћа веза Сомбора и Баје, и дуж тог пута је формирана главна улица. Каснијим ширењем, изграђене су три уже попречне улице, као и једна улица паралелна са главном. Центар села је у средини главне улице, а у њему се налазе неке од јавних служби, управа земљорадничке задруге и црква. Основна школа је лоцирана источно од главне улице. Село има своју месну канцеларију, пошту, здравствену станицу, зубну амбуланту, банку, сопствени водовод и асфалтиране улице.

Привреда

У насељу постоји пољопривредно предузеће А. Д. „Граничар“, које се бави ратарском и сточарском производњом. Гаково је претежно аграрна средина, а по попису из 2002. године пољопривредна занимања ангажовала су 52,2% активног становништва у насељу. Мање од половине радника ради ван села, а једино индустријско предузеће у насељу је циглана. Пољопривредно становништво Гакова претежно је запослено у локалном пољопривредном комбинату, којем припадају готово све обрадиве површине у околини. У насељу ради и десетак угоститељских и трговачких објеката.

Спорт

У Гакову нема активних спортских клубова. Некада је у овом месту био активан фудбалски и рукометни клуб истог имена "Граничар" и који су наступали углавном у најнижем фудбалском, односно рукометном рангу такмичења.

Манифестације

Највећа манифестација у Гакову је сеоска слава „Свети Илија“, која се одржава 2. августа.

Саобраћај

Кроз село пролази локални пут, који повезује Сомбор са још два насеља сомборске општине, Растином и Крушевљем. Уз југоисточну ивицу Гакова је железничка пруга Сомбор — Риђица — Баја, која је изграђена 1895. године. После Првог светског рата на њој је саобраћај одржаван само до Риђице, а 1988. године је потпуно обустављен.

Демографија

У насељу Гаково живи 1746 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,3 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 694 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	62
1953.	1.477
1961.	2.022
1971.	2.014
1981.	2.122
1991.	2.073	2.059
2002.	2.201	2.236
2011.	1.811

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	1.805	82,00%
Хрвати	101	4,58%
Југословени	101	4,58%
Мађари	46	2,08%
Македонци	17	0,77%
Црногорци	14	0,63%
Буњевци	10	0,45%
Роми	6	0,27%
Немци	4	0,18%
Бошњаци	4	0,18%
Муслимани	3	0,13%
Украјинци	2	0,09%
Словаци	1	0,04%
Албанци	1	0,04%
непознато	1	0,04%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	0
80+	7	21
75—79	26	31
70—74	46	56
65—69	59	83
60—64	72	81
55—59	49	68
50—54	70	85
45—49	101	77
40—44	86	64
35—39	92	71
30—34	73	76
25—29	76	68
20—24	79	77
15—19	70	57
10—14	74	80
5—9	51	75
0—4	58	42
Просек :	38,3	40,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	18	392	538	553	587	626	694

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	101	171	127	174	67	38	11	4	1	0	3,17

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	906	293	548	42	23
Женски	915	182	549	154	30
УКУПНО	1.821	475	1.097	196	53

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	532	314	0	0	80
Женски	344	143	0	0	92
Укупно	876	457	0	0	172

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	57	23	13	17
Женски	0	4	39	4	3
Укупно	1	61	62	17	20

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	0	13	6	4
Женски	3	0	4	20	25
Укупно	4	0	17	26	29

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	0
Женски	6	1	0	0
Укупно	9	1	0	0

Види још

Град Сомбор

Референце

^ „Телеграма от бежанци от Егейска Македония, принудително заселени в с. Гаково, Войводина, до Георги Димитров с настояване да се уреди завръщането им в България, ЦДА, ф. 49, оп. 1, а. е. 4745, л. 53–54. Оригинал, машинопис.”. Архивирано из оригинала 23. 1. 2015. г. Приступљено 23. 1. 2015.
^ Сомборске новине, 4. јул 1957.
^ Роберт Кучо − „Водич кроз историју једног села у Бачкој”
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке — географске карактеристике, Нови Сад, 2007.

Спољашње везе

[1] „Телеграма от бежанци от Егейска Македония, принудително заселени в с. Гаково, Войводина, до Георги Димитров с настояване да се уреди завръщането им в България, ЦДА, ф. 49, оп. 1, а. е. 4745, л. 53–54. Оригинал, машинопис.”. Архивирано из оригинала 23. 1. 2015. г. Приступљено 23. 1. 2015.

[2] Сомборске новине, 4. јул 1957.

[3] Роберт Кучо − „Водич кроз историју једног села у Бачкој”

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]