Светозар Милетић (Сомбор)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Светозар Милетић
Nmilitics1.jpg
Католичка црква у Милетићу
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЗападнобачки
ГрадСомбор
Становништво
 — 2011.Пад 2746
 — густина52/км2
Географске карактеристике
Координате45°51′01″ СГШ; 19°12′14″ ИГД / 45.850166° СГШ; 19.204° ИГД / 45.850166; 19.204Координате: 45°51′01″ СГШ; 19°12′14″ ИГД / 45.850166° СГШ; 19.204° ИГД / 45.850166; 19.204
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина97 м
Површина60,9 км2
Светозар Милетић на мапи Србије
Светозар Милетић
Светозар Милетић
Остали подаци
Поштански број25211
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Светозар Милетић (мађ. Nemesmilitics, хрв. Lemeš) је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу. Према попису из 2011. било је 2746 становника). Село је добило име по Светозару Милетићу.

Географија[уреди]

Светозар Милетић и Чонопља

Историја[уреди]

Око 1400. године на овом простору помињу се значајна насеља Хајски Ловренац (Haj Syent Lorinc) а касније Халмош, која припадају мађарској држави. О њима се не зна много, највероватније су разорена.

После ослобађања од Турака 1687. године подручје опет улази у састав мађарских земаља које су тада биле у Хабзбуршкој монархији. Насеље тада носи назив Лемеш или Немеш Милитић. 1925. године назив насеља се мења у данашње име.

У центру села постоји црква посвећена Рађању Блажене Девице Марије, Мале Госпе. Прва црква на том простору је направљена 1752. године, затим је поново направљена 1818. године. Проширена је 1842. године. Унутрашњост је осликао Ференц Лохр из Будимпеште. Таваница је осликана 1911. године. Испред цркве се налази камени крст који је поставлјен 1796. године.

Године 1767, овде је живело 1.273, а 1799. г. 2.060 становника, који су гајили пшеницу, кукуруз и кудељу, те држали винограде. Број становника је растао, па је 1900. г. у селу живело 3.511, а 1931. г. 4.155 становника (2.318 Мађара, 1.554 Буњевца, 217 Немаца и 26 осталих). Све до краја педесетих година 20. века у селу је постојала и радила Лемешка бања. Од 1925. г. село је добило данашњи назив – Светозар Милетић. После II светског рата овде није било колонизације, па је састав становништва (осим расељених Немаца) остао скоро непромењен.[1]

Познати људи из Светозара Милетића[уреди]

Спорт[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Светозар Милетић живи 2535 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,0 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 1158 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 4.105
1953. 4.036
1961. 3.990
1971. 3.860
1981. 3.685
1991. 3.292 3.236
2002. 3.169 3.243
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Мађари
  
1.455 45,91 %
Хрвати
  
581 18,33 %
Срби
  
549 17,32 %
Буњевци
  
217 6,84 %
Југословени
  
149 4,70 %
Црногорци
  
12 0,37 %
Немци
  
8 0,25 %
Словаци
  
6 0,18 %
Словенци
  
2 0,06 %
Муслимани
  
2 0,06 %
Македонци
  
2 0,06 %
Русини
  
1 0,03 %
непознато
  
11 0,34 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Удружења[уреди]

У насељу постоји Хрватско-буњевачко културно-уметничко друштво "Лемеш", удружење је основано 1999. године.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ LEMEŠ (SVETOZAR MILETIĆ) – Ravnoplov
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ „Завод за културу војвођанских Хрвата/ Удружења”. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 8. 3. 2015. 

Спољашње везе[уреди]