Светозар Милетић (Сомбор)

Координате: 45° 51′ 01″ С; 19° 12′ 14″ И / 45.850166° С; 19.204° И / 45.850166; 19.204
С Википедије, слободне енциклопедије
Светозар Милетић
Католичка црква у Милетићу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ГрадСомбор
Становништво
 — 2011.Пад 2290
 — густина52/km2
Географске карактеристике
Координате45° 51′ 01″ С; 19° 12′ 14″ И / 45.850166° С; 19.204° И / 45.850166; 19.204
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина97 m
Површина60,9 km2
Светозар Милетић на карти Србије
Светозар Милетић
Светозар Милетић
Светозар Милетић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25211
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Светозар Милетић (мађ. Nemesmilitics, хрв. Lemeš) је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу. Према попису из 2022. било је 2162 становника. Село је добило име по Светозару Милетићу.

Географија[уреди | уреди извор]

Светозар Милетић и Чонопља

Историја[уреди | уреди извор]

Око 1400. године на овом простору помињу се значајна насеља Хајски Ловренац (Haj Syent Lorinc) а касније Халмош, која припадају мађарској држави. О њима се не зна много, највероватније су разорена.

После ослобађања од Турака 1687. године подручје опет улази у састав мађарских земаља које су тада биле у Хабзбуршкој монархији. Насеље тада носи назив Лемеш или Немеш Милитић. 1925. године назив насеља се мења у данашње име.

На коморској пустари између 1748. и 1752. године насељени су сиромашни племићи, који су дошли из "Горње Мађарске". Село чији су становници били сами племићи (Буњевци и Мађари) формирали су 1758. године политичку општину.[1] Власт сеоску је тада чинио "хаднађ" (па од 1800. године капетан) са 12 сенатора. Било је у месту 1771. године 60 племића, а почели су се насељавати и други становници. До 1775. године насеље је носило назив Милетић.

У центру села постоји црква посвећена Рађању Блажене Девице Марије, Мале Госпе. Прва црква тршћара на том простору је направљена 1752. године, затим је поново направљена 1818. године. Проширена је 1842. године. Унутрашњост је осликао Ференц Лохр из Будимпеште. Таваница је осликана 1911. године. Испред цркве се налази камени крст који је поставлјен 1796. године.

Године 1767, овде је живело 1.273, а 1799. г. 2.060 становника, који су гајили пшеницу, кукуруз и кудељу, те држали винограде. Број становника је растао, па је 1900. г. у селу живело 3.511, а 1931. г. 4.155 становника (2.318 Мађара, 1.554 Буњевца, 217 Немаца и 26 осталих). Све до краја педесетих година 20. века у селу је постојала и радила Лемешка бања. Од 1925. г. село је добило данашњи назив – Светозар Милетић. После Другог светског рата овде није било колонизације, па је састав становништва (осим расељених Немаца) остао скоро непромењен.[2]

Познати људи из Светозара Милетића[уреди | уреди извор]

  • Стеван Хорват (1932-2018) - Магистар физичкекултуре, рвач, репрезентативац са више од хиљаду наступа. Био је 12 пута првак Југославије у грчко-римском и три пута у слободном стилу, првак света 1963. и 1966. године, други на свету 1961, 1962, 1965, други на Олимпијским играма 1968, први на медитеранским играма 1959. и 1967, првак Балкана 1960, 1961. и 1962. године. Први рвач у свету добитник награде за фер-плеј "Pjer de Kuberten" 1966. године, добитник награде "Јован Микић Спартак" 1982. и Мајске награде СОФК-е Србије 1964. године. Одликован Златним орденом ФИЛА. Заслужни спортиста Југославије.
  • Тереза Кочиш (1934) - гимнастичарка
  • Золтан Сабо (1972-2020) - фудбалер, тренер

Спорт[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Светозар Милетић живи 2535 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,0 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 1158 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је мањи пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 4.105
1953. 4.036
1961. 3.990
1971. 3.860
1981. 3.685
1991. 3.292 3.236
2002. 3.169 3.243
2011. 2.746
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Мађари
  
1.455 45,91%
Хрвати
  
581 18,33%
Срби
  
549 17,32%
Буњевци
  
217 6,84%
Југословени
  
149 4,70%
Црногорци
  
12 0,37%
Немци
  
8 0,25%
Словаци
  
6 0,18%
Словенци
  
2 0,06%
Муслимани
  
2 0,06%
Македонци
  
2 0,06%
Русини
  
1 0,03%
непознато
  
11 0,34%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Удружења[уреди | уреди извор]

У насељу постоји Хрватско-буњевачко културно-уметничко друштво "Лемеш", удружење је основано 1999. године.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Дан", Нови Сад 1938.
  2. ^ LEMEŠ (SVETOZAR MILETIĆ) – Ravnoplov
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ „Завод за културу војвођанских Хрвата/ Удружења”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]