Ратари (Смедеревска Паланка)

Координате: 44° 21′ 07″ С; 20° 49′ 44″ И / 44.35202° С; 20.82884° И / 44.35202; 20.82884
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Ратари (вишезначна одредница).
Ратари
Црква у Ратарима
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ОпштинаСмедеревска Паланка
Становништво
 — 2011.Пад 1.773
Географске карактеристике
Координате44° 21′ 07″ С; 20° 49′ 44″ И / 44.35202° С; 20.82884° И / 44.35202; 20.82884
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина169 m
Ратари на карти Србије
Ратари
Ратари
Ратари на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11411
Позивни број026
Регистарска ознакаSP

Ратари је насеље у општини Смедеревска Паланка, у Подунавском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1773 становника. Овде се налази ОШ „Лазар Станојевић” Ратари.

Историја[уреди | уреди извор]

Име Ратари настаје након Ђакове буне 1825. године, а до тада се звало село Церје са засеоком Церовац, то доказује сеоско гробље која једна половина села Ратари, а друга половина села Церовац. По слому Ђакове буне староседеоци села бивају протерани из истог, и у знак одмазде Кнеза Милоша Обреновића, насељавају друге фамилије у село и тада добија данашње име Ратари.[тражи се извор]

Ратари се налази југозападно од Паланке. Судећи по траговима прошлости може се рећи да је овде постојало неко старо насеље. У близини извора Латковца је место Црквине, где је, по предању, била некада црква. Прича се да се ова црква звала Ратари, па је по њој и село добило име.[тражи се извор]

Ратари се помињу у харачким тефтерима и имали су 1818. г. 43 а 1822. г. 58 кућа. Године 1846.Село је имало 113 кућа, а по попису из 1921. г. Ратари су, заједно са засеоком Ватошевом имали 2877 становника.

Село је раније било у Селишту, у долини Шиљаковца, где се и сада налази на трагове насеља. Предање вели да су се из тога старог села преместили на данашње место „због куге која је свет сатирала“. У Селишту су становале ове породице: Луковићи, Марковићи, Радишићи, Исаковићи, Весићи и Станишићи. Све ове породице су велике и разгранате. (подаци крајем 1921. године).[1] [2] Црква је изграђена 1936,[3] освећена 28. августа 1938.[4]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Ратари живи 1669 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (43,2 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 596 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 3.315
1953. 3.337
1961. 3.260
1971. 2.955
1981. 2.715
1991. 2.351 2.324
2002. 2.035 2.079
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 1.967 96,65%
Црногорци
  
 4 0,19%
Македонци
  
 4 0,19%
Мађари
  
 1 0,04%
Југословени
  
 1 0,04%
непознато
  
 55 2,70%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 6
  
  
 6
80+ 26
  
  
 30
75—79 44
  
  
 65
70—74 73
  
  
 99
65—69 74
  
  
 89
60—64 52
  
  
 57
55—59 49
  
  
 38
50—54 75
  
  
 69
45—49 103
  
  
 83
40—44 80
  
  
 64
35—39 49
  
  
 50
30—34 62
  
  
 40
25—29 60
  
  
 61
20—24 69
  
  
 63
15—19 44
  
  
 47
10—14 65
  
  
 53
5—9 39
  
  
 66
0—4 34
  
  
 51
Просек : 43,2 44,0
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 697 723 761 732 708 669 596
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 101 146 91 87 72 59 25 8 4 3 3,41
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 866 215 566 67 15 3
Женски 861 105 557 183 12 4
УКУПНО 1.727 320 1.123 250 27 7
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 494 125 0 0 79
Женски 238 141 0 0 19
УКУПНО 732 266 0 0 98
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 4 15 12 2 210
Женски 0 1 10 1 28
УКУПНО 4 16 22 3 238
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 3 22 7 11
Женски 0 3 0 9 25
УКУПНО 0 6 22 16 36
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 0 0 1
Женски 0 0 0 1
УКУПНО 3 0 0 2

Спорт[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице) из „насеља“ књ.22. Архивска грађа за насеља у Србији) и из „Летописа“ села Ратара, Бр.3345.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ "Политика", 3. нов. 1936
  4. ^ "Политика", 29. авг. 1938, стр. 10
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди | уреди извор]

  • Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице) из „насеља“ књ.22. Архивска грађа за насеља у Србији) и из „Летописа“ села Ратара, Бр.3345.
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ратари_(Смедеревска_Паланка)&oldid=26987458”