Ратари (Смедеревска Паланка)
Ратари | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Подунавски |
Општина | Смедеревска Паланка |
Становништво | |
— 2022. | 1365 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 21′ 07″ С; 20° 49′ 44″ И / 44.35202° С; 20.82884° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 169 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 11411 |
Позивни број | 026 |
Регистарска ознака | SP |
Ратари је насеље у општини Смедеревска Паланка, у Подунавском округу, у Србији. Према попису из 2022. има 1365 становника (према попису из 2011. било је 1773 становника).[1] Овде се налази ОШ „Лазар Станојевић” Ратари.
Историја
[уреди | уреди извор]Име Ратари настаје након Ђакове буне 1825. године, а до тада се звало село Церје са засеоком Церовац, то доказује сеоско гробље која једна половина села Ратари, а друга половина села Церовац. По слому Ђакове буне староседеоци села бивају протерани из истог, и у знак одмазде Кнеза Милоша Обреновића, насељавају друге фамилије у село и тада добија данашње име Ратари.[тражи се извор]
Ратари се налази југозападно од Паланке. Судећи по траговима прошлости може се рећи да је овде постојало неко старо насеље. У близини извора Латковца је место Црквине, где је, по предању, била некада црква. Прича се да се ова црква звала Ратари, па је по њој и село добило име.[тражи се извор]
Ратари се помињу у харачким тефтерима и имали су 1818. г. 43 а 1822. г. 58 кућа. Године 1846.Село је имало 113 кућа, а по попису из 1921. г. Ратари су, заједно са засеоком Ватошевом имали 2877 становника.
Село је раније било у Селишту, у долини Шиљаковца, где се и сада налази на трагове насеља. Предање вели да су се из тога старог села преместили на данашње место „због куге која је свет сатирала“. У Селишту су становале ове породице: Луковићи, Марковићи, Радишићи, Исаковићи, Весићи и Станишићи. Све ове породице су велике и разгранате. (подаци крајем 1921. године).[2][3] Црква је изграђена 1936,[4] освећена 28. августа 1938.[5]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Ратари живи 1669 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (43,2 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 596 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 6 | 6 | ||
80+ | 26 | 30 | ||
75—79 | 44 | 65 | ||
70—74 | 73 | 99 | ||
65—69 | 74 | 89 | ||
60—64 | 52 | 57 | ||
55—59 | 49 | 38 | ||
50—54 | 75 | 69 | ||
45—49 | 103 | 83 | ||
40—44 | 80 | 64 | ||
35—39 | 49 | 50 | ||
30—34 | 62 | 40 | ||
25—29 | 60 | 61 | ||
20—24 | 69 | 63 | ||
15—19 | 44 | 47 | ||
10—14 | 65 | 53 | ||
5—9 | 39 | 66 | ||
0—4 | 34 | 51 | ||
Просек : | 43,2 | 44,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 866 | 215 | 566 | 67 | 15 | 3 |
Женски | 861 | 105 | 557 | 183 | 12 | 4 |
УКУПНО | 1.727 | 320 | 1.123 | 250 | 27 | 7 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 494 | 125 | 0 | 0 | 79 |
Женски | 238 | 141 | 0 | 0 | 19 |
УКУПНО | 732 | 266 | 0 | 0 | 98 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 4 | 15 | 12 | 2 | 210 |
Женски | 0 | 1 | 10 | 1 | 28 |
УКУПНО | 4 | 16 | 22 | 3 | 238 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 3 | 22 | 7 | 11 |
Женски | 0 | 3 | 0 | 9 | 25 |
УКУПНО | 0 | 6 | 22 | 16 | 36 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 3 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 2 |
Спорт
[уреди | уреди извор]- ФК Будућност Ратари, фудбалски клуб основан 1948. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице) из „насеља“ књ.22. Архивска грађа за насеља у Србији) и из „Летописа“ села Ратара, Бр.3345.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ "Политика", 3. нов. 1936
- ^ "Политика", 29. авг. 1938, стр. 10
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Коришћена Литература
[уреди | уреди извор]- Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице) из „насеља“ књ.22. Архивска грађа за насеља у Србији) и из „Летописа“ села Ратара, Бр.3345.
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.