Пређи на садржај

Ратари (Смедеревска Паланка)

Координате: 44° 21′ 07″ С; 20° 49′ 44″ И / 44.35202° С; 20.82884° И / 44.35202; 20.82884
С Википедије, слободне енциклопедије
Ратари
Црква у Ратарима
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ОпштинаСмедеревска Паланка
Становништво
 — 2022.1365
Географске карактеристике
Координате44° 21′ 07″ С; 20° 49′ 44″ И / 44.35202° С; 20.82884° И / 44.35202; 20.82884
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина169 m
Ратари на карти Србије
Ратари
Ратари
Ратари на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11411
Позивни број026
Регистарска ознакаSP

Ратари је насеље у општини Смедеревска Паланка, у Подунавском округу, у Србији. Према попису из 2022. има 1365 становника (према попису из 2011. било је 1773 становника).[1] Овде се налази ОШ „Лазар Станојевић” Ратари.

Историја

[уреди | уреди извор]

Име Ратари настаје након Ђакове буне 1825. године, а до тада се звало село Церје са засеоком Церовац, то доказује сеоско гробље која једна половина села Ратари, а друга половина села Церовац. По слому Ђакове буне староседеоци села бивају протерани из истог, и у знак одмазде Кнеза Милоша Обреновића, насељавају друге фамилије у село и тада добија данашње име Ратари.[тражи се извор]

Ратари се налази југозападно од Паланке. Судећи по траговима прошлости може се рећи да је овде постојало неко старо насеље. У близини извора Латковца је место Црквине, где је, по предању, била некада црква. Прича се да се ова црква звала Ратари, па је по њој и село добило име.[тражи се извор]

Ратари се помињу у харачким тефтерима и имали су 1818. г. 43 а 1822. г. 58 кућа. Године 1846.Село је имало 113 кућа, а по попису из 1921. г. Ратари су, заједно са засеоком Ватошевом имали 2877 становника.

Село је раније било у Селишту, у долини Шиљаковца, где се и сада налази на трагове насеља. Предање вели да су се из тога старог села преместили на данашње место „због куге која је свет сатирала“. У Селишту су становале ове породице: Луковићи, Марковићи, Радишићи, Исаковићи, Весићи и Станишићи. Све ове породице су велике и разгранате. (подаци крајем 1921. године).[2][3] Црква је изграђена 1936,[4] освећена 28. августа 1938.[5]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Ратари живи 1669 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (43,2 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 596 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 3.315
1953. 3.337
1961. 3.260
1971. 2.955
1981. 2.715
1991. 2.351 2.324
2002. 2.035 2.079
2011. 1.773
2022. 1.365
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
1.967 96,65%
Црногорци
  
4 0,19%
Македонци
  
4 0,19%
Мађари
  
1 0,04%
Југословени
  
1 0,04%
непознато
  
55 2,70%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице) из „насеља“ књ.22. Архивска грађа за насеља у Србији) и из „Летописа“ села Ратара, Бр.3345.
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  4. ^ "Политика", 3. нов. 1936
  5. ^ "Политика", 29. авг. 1938, стр. 10
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература

[уреди | уреди извор]
  • Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице) из „насеља“ књ.22. Архивска грађа за насеља у Србији) и из „Летописа“ села Ратара, Бр.3345.
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]