Ратари (Смедеревска Паланка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ратари
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Општина Смедеревска Паланка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1773
Географске карактеристике
Координате 44°21′07″ СГШ; 20°49′28″ ИГД / 44.352° СГШ; 20.824333° ИГД / 44.352; 20.824333Координате: 44°21′07″ СГШ; 20°49′28″ ИГД / 44.352° СГШ; 20.824333° ИГД / 44.352; 20.824333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 169 м
Ратари на мапи Србије
Ратари
Ратари
Остали подаци
Поштански број 11411
Позивни број 026
Регистарска ознака SP

Ратари је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1773 становника.

Историја[уреди]

Ратари се налази југозападно од Паланке. Судећи по траговима прошлости може се рећи да је овде постојало неко старо насеље. У близини извора Латковца је место Црквине, где је, по предању, била некада црква. Прича се да се ова црква звала Ратари, па је по њој и село добило име.

Ратари се помињу у харачким тефтерима и имали су 1818. г. 43 а 1822. г. 58 кућа. Године 1846.село је имало 113 кућа, а по попису из 1921. г. Ратари су, заједно са засеоком Ватошевом имали 2877 становника.

Село је раније било у Селишту, у долини Шиљаковца, где се и сада налази на трагове насеља. Предање вели да су се из тога старог села преместили на данашње место „због куге која је свет сатирала“. У Селишту су становале ове породице: Луковићи, Марковићи, Радишићи, Исаковићи, Весићи и Станишићи. Све ове породице су велике и разгранате. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Ратари живи 1669 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (43,2 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 596 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.315
1953. 3.337
1961. 3.260
1971. 2.955
1981. 2.715
1991. 2.351 2.324
2002. 2.035 2.079
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.967 96,65 %
Црногорци
  
4 0,19 %
Македонци
  
4 0,19 %
Мађари
  
1 0,04 %
Југословени
  
1 0,04 %
непознато
  
55 2,70 %


Спорт[уреди]

Референце[уреди]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице) из „насеља“ књ.22. Архивска грађа за насеља у Србији) и из „Летописа“ села Ратара, Бр.3345.
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице) из „насеља“ књ.22. Архивска грађа за насеља у Србији) и из „Летописа“ села Ратара, Бр.3345.
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.


Спољашње везе[уреди]