Церовац (Смедеревска Паланка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Церовац
Cerovac 02.jpg
Церовац
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Општина Смедеревска Паланка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1003
Географске карактеристике
Координате 44°19′29″ СГШ; 20°52′01″ ИГД / 44.324666° СГШ; 20.866833° ИГД / 44.324666; 20.866833Координате: 44°19′29″ СГШ; 20°52′01″ ИГД / 44.324666° СГШ; 20.866833° ИГД / 44.324666; 20.866833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 132 м
Церовац на мапи Србије
Церовац
Церовац
Остали подаци
Позивни број 026
Регистарска ознака SP

Церовац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1003 становника.

Историја[уреди]

Село се налази југозападно од Паланке. Церовац је старије насеље. У хрисовуљи којом деспот Ђорђе потврђује баштину челнику Радићу (1428-29.г.), коју је имао под деспотом Стеваном. У крају Бољевцу постоји стари бунар који сматрају за светињу. Ту је по предању, била стара црква, а и по траговима од рушевина и ископавају се разне ствари. У Калуђерици је, веле, постојао „девичански манастир“. Све су ово трагови који указују на неко старо насеље.

За Церовац имамо података о броју кућа из првих десетина 19.века. Године 1818. Церовац је, по арачки списковима, имао 27, а 1822.г. 32 куће. Године [[1846]9. село је имало 62 куће, а по попису из 1922.г. у селу је било 262 куће са 1430 становника.

Старе су породице: Ђиласовићи, Перишићи (данас разним презименима) чији је чукундеда дошао пре Устанка од Сјенице; Маринковићи (данас разним презименима) чији су се преци доселили пре Устанка из Црне Горе; Живојиновићи, Обрадовићи и Стојановићи (Адамовићи). Остале породице су досељене и то: Петковићи из Тулова (лесковачки), Радојевићи из Велике Крсне, Митровићи из Даретина (моравски срез) Рајевићи из Брекова (моравички срез), Симићи из Лисине и т.д.. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Овде се налази Основна школа „Милија Ракић“.

Демографија[уреди]

У насељу Церовац живи 976 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (43,3 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 332 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.681
1953. 1.724
1961. 1.680
1971. 1.635
1981. 1.492
1991. 1.418 1.338
2002. 1.177 1.330
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.135 96,43 %
Роми
  
36 3,05 %
Црногорци
  
3 0,25 %
Хрвати
  
1 0,08 %
непознато
  
2 0,16 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]