Церовац (Смедеревска Паланка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Церовац
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Општина Смедеревска Паланка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1003
Географске карактеристике
Координате 44°19′29″ СГШ; 20°52′01″ ИГД / 44.324666° СГШ; 20.866833° ИГД / 44.324666; 20.866833Координате: 44°19′29″ СГШ; 20°52′01″ ИГД / 44.324666° СГШ; 20.866833° ИГД / 44.324666; 20.866833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 132 м
Церовац на мапи Србије
Церовац
Церовац
Остали подаци
Позивни број 026
Регистарска ознака SP

Церовац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1003 становника.

Историја[уреди]

Село се налази југозападно од Паланке. Церовац је старије насеље. У хрисовуљи којом деспот Ђорђе потврђује баштину челнику Радићу (1428-29.г.), коју је имао под деспотом Стеваном. У крају Бољевцу постоји стари бунар који сматрају за светињу. Ту је по предању, била стара црква, а и по траговима од рушевина и ископавају се разне ствари. У Калуђерици је, веле, постојао „девичански манастир“. Све су ово трагови који указују на неко старо насеље.

За Церовац имамо података о броју кућа из првих десетина 19.века. Године 1818. Церовац је, по арачки списковима, имао 27, а 1822.г. 32 куће. Године [[1846]9. село је имало 62 куће, а по попису из 1922.г. у селу је било 262 куће са 1430 становника.

Старе су породице: Ђиласовићи, Перишићи (данас разним презименима) чији је чукундеда дошао пре Устанка од Сјенице; Маринковићи (данас разним презименима) чији су се преци доселили пре Устанка из Црне Горе; Живојиновићи, Обрадовићи и Стојановићи (Адамовићи). Остале породице су досељене и то: Петковићи из Тулова (лесковачки), Радојевићи из Велике Крсне, Митровићи из Даретина (моравски срез) Рајевићи из Брекова (моравички срез), Симићи из Лисине и т.д.. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Овде се налази Основна школа „Милија Ракић“.

Демографија[уреди]

У насељу Церовац живи 976 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (43,3 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 332 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.681
1953. 1.724
1961. 1.680
1971. 1.635
1981. 1.492
1991. 1.418 1.338
2002. 1.177 1.330
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.135 96,43 %
Роми
  
36 3,05 %
Црногорци
  
3 0,25 %
Хрвати
  
1 0,08 %
непознато
  
2 0,16 %


Референце[уреди]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]