Башин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Башин
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Општина Смедеревска Паланка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 444
Положај
Координате 44°17′29″ СГШ; 20°51′03″ ИГД / 44.2915° СГШ; 20.850833° ИГД / 44.2915; 20.850833 Координате: 44°17′29″ СГШ; 20°51′03″ ИГД / 44.2915° СГШ; 20.850833° ИГД / 44.2915; 20.850833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 130 m
Башин на мапи Србије
Башин
Башин
Башин на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 026
Регистарска ознака SP

Башин је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 444 становника.

Историја[уреди]

Место се налази југозападно од Паланке, на путу Паланка-Топола. Башин је млађе насеље, постало устанка. Предање нам вели да је име селу дошло по томе, што је онда било имање неког паше. У арачким списковима из 19. века помиње се Башин 1822. године и тада је имао 18 кућа. Године 1846. село је имало 39 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 159 кућа са 767 становника.

Предање нам вели да је село основао Марко, предак Старћевића. Око 1730. године он је дошао из Црне Горе најпре у Церовац, а из Церовца овамо. Затим мало доцније дошли Паштрмци из Паштрме, засеока села Рамаће. О овоме насељавању има и архивских података. 27. јула 1823. године под Н.1416. „дано је објављеније Стојану Радосављевићу из Паштрме, Ранку Манојловићу, Манојлу Миловановићу, Милану и Милоју Бочаревићима, Михалу Сремцу из Рамаће и Вућићу Милосављевићу из Добраче да се населе на алију (спахиска земља која је после одласка Турака припала Србима) Башину у Нахији Смедеревској, и да им даду тамо села Церовац и Ратари, њиве и ливаде у алијама тамошњег мездрајама“(подаци крајем 1921. године). [1][2][3]

Овде се налази Окућница Латинке Ивановић у Башину.

Демографија[уреди]

У насељу Башин живи 461 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,8 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 169 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 912
1953. 868
1961. 820
1971. 751
1981. 736
1991. 663 610
2002. 608 552
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
537 97,28 %
Роми
  
13 2,35 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. „Насеља“ књ.22.(Дн. Т. П. Ђорђевић: Архивска грађа за насеља у Србији ) и из „Летописа“ општине села села Бешина, Бр.417
  3. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература:[уреди]

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  • „Насеља“ књ.22.(Дн. Т. П. Ђорђевић: Архивска грађа за насеља у Србији ) и из „Летописа“ општине села села Бешина, Бр.417
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]