Мраморац
Мраморац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Подунавски |
Општина | Смедеревска Паланка |
Становништво | |
— 2011. | 553 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 17′ 08″ С; 20° 53′ 23″ И / 44.285666° С; 20.889833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 273 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 026 |
Регистарска ознака | SP |
Мраморац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 553 становника.
Историја[уреди | уреди извор]
Место се налази југозападно од Паланке. Не може се тачно утврдити када је ово насеље основано. Помиње се у арачким списковима и имало је 1818. г. 25, а 1822. г. 29 кућа. Године 1846. село је имало 45 кућа, а по попису из 1921. године. Мраморац је имао 174 куће са 935 становника. Село је раније било у Селишту, у долини Јасенице, где она прима Драгонешки Поток. Како су имања била далеко, а нарочито трла, која су била под Самарићем, почели су се пресељавати на данашње место.
Најстарије су породице: Кузмићи (данас разним презименима), Михаловићи, Вујићићи, Нешићи, Јовановићи, и Симићи.. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Мраморац живи 517 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (43,8 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 179 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 2 | ||
80+ | 12 | 13 | ||
75—79 | 14 | 26 | ||
70—74 | 25 | 31 | ||
65—69 | 26 | 22 | ||
60—64 | 14 | 18 | ||
55—59 | 15 | 14 | ||
50—54 | 21 | 12 | ||
45—49 | 33 | 29 | ||
40—44 | 17 | 22 | ||
35—39 | 17 | 15 | ||
30—34 | 17 | 8 | ||
25—29 | 17 | 13 | ||
20—24 | 21 | 29 | ||
15—19 | 18 | 14 | ||
10—14 | 15 | 14 | ||
5—9 | 11 | 11 | ||
0—4 | 16 | 11 | ||
Просек : | 43,8 | 46,7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 267 | 65 | 172 | 19 | 11 | 0 |
Женски | 268 | 29 | 173 | 59 | 7 | 0 |
УКУПНО | 535 | 94 | 345 | 78 | 18 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 170 | 124 | 0 | 0 | 17 |
Женски | 97 | 79 | 0 | 0 | 4 |
УКУПНО | 267 | 203 | 0 | 0 | 21 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 12 | 2 | 1 | 1 |
Женски | 0 | 1 | 5 | 1 | 0 |
УКУПНО | 1 | 13 | 7 | 2 | 1 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 3 | 1 | 2 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 1 | 3 |
УКУПНО | 0 | 0 | 4 | 2 | 5 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 4 | 0 | 0 | 2 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 5 | 0 | 0 | 3 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- „Летопис Подунавских места“Марина(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани