Мала Плана (Смедеревска Паланка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Мала Плана (вишезначна одредница).
Мала Плана
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Општина Смедеревска Паланка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 799
Положај
Координате 44°22′10″ СГШ; 21°01′01″ ИГД / 44.3695° СГШ; 21.017° ИГД / 44.3695; 21.017 Координате: 44°22′10″ СГШ; 21°01′01″ ИГД / 44.3695° СГШ; 21.017° ИГД / 44.3695; 21.017
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 173 m
Мала Плана на мапи Србије
Мала Плана
Мала Плана
Мала Плана на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 026
Регистарска ознака SP

Мала Плана је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 799 становника. Насеље је брдско, збијеног типа, са два мања засеока у долини Јасенице. Површина атара је 1357 хектара, а надморска висина се креће од 103 до 173 метара. Насеље је ратарско-сточарске делатности, али и приградско, готово спојено са градом, велики број житеља је запослен у граду.


Историја[уреди]

Насеље Мала Плана се налази источно од Смедеревске Паланке и западно од Великог Орашја. Нема сигурних података на основу којих би се могло говорити о постанку овога насеља. Предање вели да је Мала Плана основана “пре скоро три века“, а то од прилике треба да буде у периоду аустријске владавине у Србији(1718 — 1739). У протоколу сабирних такса Београдске митрополије 1734. г. помиње се село "Плавна", које броји 26 кућа. Постоје индиције да се ради о Малој Плани, јер је по речима етнолога Јована Ердељановића Мала Плана старија од Велике Плане. Од остатака материјалне културе старијих цивилизација, етнолог Јован Ердељановић је 1908. г. забележио да се "на Кленку, код бунара званог Граб, ископавају црепуље, старе паре и секире". Ближих података о овим ископинама нема.

На основу ископаних старих опека, а и предање каже да се на старом Орашком путу, који води од Паланке за Велико Орашје и био најкраћа путна веза Јасенице и Поморавља, у потесу "Бела земља", налазило насеље чије се становништво због честих турских упада иселило у "гору". Већи део становништва се иселио у "гору" на месту данашње Мале Плане, а мањи део је избегао у долину Јасенице, у близини данашњег Крушева. Да су ова два насеља некада била спојена сведочи и данашње заједничко гробље и постојање неких заједничкох фамилија.

По арачким списима Мала Плана је 1818. г. имала 16 кућа, а 1834.г. село броји 25 кућа, а Крушево 16. Три године раније (1831), пописом трговаца свињама и другом стоком у Јасеници, помињу се и двојица малоплањана, Паун Дамњановић и Петар Николић. Пописом становништва и пољопривреде у срезу Јасеничком 1863.г. утврђено је да у Малој Плани живи 456 становника, од којих 242 мушких и 214 женских глава. У наредних 20 година село је нарасло за око 150 становника, па 1885. г. броји 702 становника. Почетком ХХ века село броји око 900 становника, а по попису из 1921. године село је имало 199 кућа са 1080 становника.

Најстарија позната фамилија у Малој Плани били су Рајићи од којих данас нема потомака. Старе фамилије су затим: Стевановићи (Шаренкапићи), Петровићи (Власи), Васиљевићи и Ракићи (Миленковићи) старином од Косова. Дамњановићи (Призетовићи) старином из Прћиловице (Алексинац), одакле је дошао њихов предак Дамњан са четири сина око 1810. године.

Село има своју школу од 1872. године. Школа је била смешена у згради од слабог материјала, која је у току ратова пропала. Од 1919.г. до 1922. године школа је била смештена у општинској кафани, а те је године премештена у нову зграду. (подаци крајем 1921. године). Најзад 1983. године изграђена је модерна зграда четворогодишње школе. Мала Плана се до 1944. године налазила у срезу Орашком, у периоду од 1944. до 1956. године припадала је СО Велика Плана, а од 1956. године припојена је СО Смедеревска Паланка. У селу активно делује ФК "Пролетер" и КУД "Младост", који су бележили значајне резултате. Надомак села је шума Микуља, познато излетиште са рестораном и извиђачким домом. [1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Мала Плана живи 731 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,8 година (40,0 код мушкараца и 45,7 код жена). У насељу има 256 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46. Становништво потиче од вардарско-моравских, косовско-метохијских, тимочко-браничевских и динарских досељеника. Задњих деценија је изражено смањење броја становника, што је последица пада наталитета, али и знатне миграције на релацији село-град.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.273
1953. 1.315
1961. 1.218
1971. 1.095
1981. 1.098
1991. 1.047 1.021
2002. 927 887
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
878 98,98 %
Црногорци
  
1 0,11 %
Македонци
  
1 0,11 %
непознато
  
7 0,78 %


Референце[уреди]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (Др. Б. М. Дробњаковић:Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ села Мале Плане Бр 209.
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]