Религија у Босни и Херцеговини

Религија у БиХ (2013)[1]

  Ислам (50,70%)
  Атеизам (0,79%)
Католичка црква (лево), Српска православна црква (десно) и џамија (у средини) у Босанској Крупи.

Најраширенија религија у Босни и Херцеговини је ислам. Бошњаци се углавном повезују са исламом, босански Хрвати са Римокатоличком црквом, а босански Срби са Српском православном црквом. Државни устав Босне и Херцеговине (БиХ) и ентитетски устави Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске предвиђају слободу вјероисповести, а Влада генерално поштује ово право у етнички интегрисаним подручјима или у подручјима где су државни службеници већинска религија. [2]

Религијска демографија[уреди | уреди извор]

Према последњем попису становништва, спроведеном 2013. године и чији су резултати објављени 2016. године, муслимани данас чине 50,70% становништва; Хришћани, и католици и православци, чине 45,94%. Јеврејска заједница има око 1.000 верника и одржава историјско место у друштву захваљујући вековном суживоту са другим верским заједницама и активној улози у посредовању међу тим заједницама. [3] 

Већинске религије[уреди | уреди извор]

Ислам[уреди | уреди извор]

Ислам је највећа религија у Босни и Херцеговини која чини половину становништва ове нације. Први муслимани су документовани крајем 14. века, иако се ислам почео ширити у 15. веку. Осам муфтија налази се у главним општинама: Сарајево, Бихаћ, Травник, Тузла, Горажде, Зеница, Мостар и Бања Лука. Конзервативније исламске заједнице у Босни налазе се у градовима као што су Травник, Завидовићи, Тешањ, Маглај, Бугојно и Зеница. 45% херцеговачких и босанских муслимана себе је описало као сунитске муслимане, док је 47% себе описало само као муслимане. Међутим, 7% муслимана је или одбило да одговори којој муслиманској грани припада, рекло је да не припада ниједном муслиманском огранку или је рекло да не зна. [4]

Хришћанство[уреди | уреди извор]

Православље[уреди | уреди извор]

Православље је друга по величини религија у Босни и Херцеговини и чини око четвртину становништва ове нације. Углавном га прати српско становништво у земљи. Православље се углавном налази у мањем ентитету Република Српска (у северној и источној Босни).

Католичанство[уреди | уреди извор]

Католичка црква у Босни и Херцеговини је трећа по величини религија у Босни и Херцеговини и чини око осмину становништва нације. Католичанство углавном прати хрватско становништво које углавном живи у западној Херцеговини.

Мањинске религије[уреди | уреди извор]

Бахаи вера[уреди | уреди извор]

Током међуратног периода између светских ратова, када је Босна и Херцеговина постала део Краљевине Југославије, неколико припадника југословенске краљевске породице имало је контакт са истакнутим припадницима Бахаи вере. [5] У јулу 1938. умрла је Марија од Единбурга, припадница религије [6] и краљица Румуније. Њеној ћерки Марији, тадашњој краљици Југославије, пренета је порука саучешћа, у име свих Бахаи заједница на истоку и западу, на шта је она одговорила изражавајући „искрену захвалност свим Бахаулаовим следбеницима“. [5]

Хиндуизам[уреди | уреди извор]

Хиндуизам је мањинска вера у Босни и Херцеговини, коју углавном представља Харе Кришна. У бившој Југославији је вера била присутна од 1970-их, а у Босни и Херцеговини постоји од 1988. године. Званично је регистрована као верска заједница 2005. године. У Сарајеву постоји организована заједница, а има чланова иу другим градовима. [7] [8] Заједница има око 300 [9] -500 [10] чланова у земљи.

Статус верских слобода[уреди | уреди извор]

Државни устав предвиђа слободу вероисповести; међутим, поштовање верских слобода је опало због селективне законске примене и равнодушности неких владиних званичника, што је омогућило друштвено насиље и претњу насиљем да ограниче могућност обожавања присталица верских група у областима у којима су оне у мањини.

Државни устав штити права три главне етничке групе (Бошњаци, Срби и Хрвати) и три највеће верске заједнице, обезбеђујући пропорционалну заступљеност за сваку групу у влади и оружаним снагама. Као резултат структуре власти створене Дејтонским споразумом, посланичка мјеста и већина позиција у влади дијеле се посебно припадницима три „конститутивна народа“.

Влада БиХ на државном нивоу званично не признаје ниједан верски празник као службени празник, а Парламент се и даље не слаже око државног закона о државним празницима. Ентитетске и кантоналне власти рутински признају верске празнике које славе припадници већинске религије на том подручју, а владине и јавне службе су тих дана затворене. У мају 2007. Уставни суд РС одбацио је вето Бошњака у Вијећу народа РС у вези са виталним националним интересом, чиме је омогућио Народној скупштини РС да донесе Закон о празницима у РС, који укључује обележавање Дана РС 9. јануара. Локално слављени дани укључују православни Ускрс и Божић у РС, католички Ускрс и Божић у Херцеговини, те Курбан Бајрам и Рамазански Бајрам у Сарајеву и средњој Босни.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 2016-08-15. Приступљено 2016-06-30. 
  2. ^ „Chapter 1: Religious Affiliation. The World's Muslims: Unity and Diversity”, Pew Research Center's Religion & Public Life Project, 9. 8. 2012 
  3. ^ „Bosnia and Herzegovina”. State.gov. Архивирано из оригинала на датум 30. 11. 2009. Приступљено 4. 1. 2018. 
  4. ^ "Chapter 1: Religious Affiliation".
  5. ^ а б Effendi, Shoghi (1944). God Passes By. Wilmette, Illinois, USA: Baháʼí Publishing Trust. стр. 389, 395. ISBN 0-87743-020-9. 
  6. ^ Pakula, Hannah (1985). The last romantic: a biography of Queen Marie of Romania. London: Weidenfeld & Nicolson. стр. 337. ISBN 0-297-78598-2. 
  7. ^ „A Krishna Consciousness Society: Religious Minorities in Bosnia and Herzegovina (Part II)”. 26. 2. 2019. 
  8. ^ „Upoznajte sljedbenike Hare Krishne u BiH”. 9. 12. 2018. 
  9. ^ „Kako je biti Hare Krishna u Sarajevu – OP BHRT”. op.bhrt.ba. Архивирано из оригинала на датум 2019-05-18. 
  10. ^ „A Krishna Consciousness Society: Religious Minorities in Bosnia and Herzegovina (Part II)”. 26. 2. 2019.