Рубидијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рубидијум,  37Rb
Rb,37.jpg
Општа својства
Име, симбол рубидијум, Rb
Рубидијум у периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
K

Rb

Cs
криптонрубидијумстронцијум
Атомски број (Z) 37
Група, периода група 1 (алкални метали), периода 5
Блок s-блок
Категорија   алкални метал
Рел. ат. маса (Ar) 85,4678 u
Ел. конфигурација [Kr]5s1
по љускама
2, 8, 18, 8, 1
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 312,46 K (39,31 °‍C)
Тачка кључања 961 K (688 °C)
Густина 1.532 kg/m3
Моларна запремина 55,76×10−3 m3/mol
Топлота фузије 2,192 kJ/mol
Топлота испаравања 72,216 kJ/mol
Притисак паре 1,56×10−4 Pa (312,6 K)
Сп. топл. капацитет 363 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 1
Особине оксида јако базни
Електронегативност 0,82 (Полинг)
0,89 (Олред)
Енергије јонизације 1: 403,0 kJ/mol
2: 2.633 kJ/mol
3: 3.860 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 235 (265) pm
Ковалентни радијус 211 pm
Валсов радијус 244 pm
Остало
Кристална структура унутрашњецентрирана кубична (BCC)
Унутрашњецентрирана тесерална кристална структура за рубидијум
Брзина звука 1.300 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 58,2 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 7,79×106 S/m
Мосова тврдоћа 0,3
CAS број 7440-17-7
референцеВикиподаци

Рубидијум (Rb, лат. rubidium) алкални је метал IА групе.[1] Има 30 изотопа чије се атомске масе налазе између 75-98. Постојан је само један — 85. У природи се јавља и његов изотоп 87. Заступљен је у земљиној кори у количини од 90 ppm (енгл. parts per million), у облику минерала лепидолита (KLi2Al(OH, F)2Si4O10) и кармалита.[2]

Открили су га Роберт Бунзен и Густав Роберт Кирхоф у Хајделбергу, у Немачкој 1861. године. Познати су његови оксиди, соли неорганских киселина и неколико органометалних комплекса. Ниједно од тих једињења нема практичну примену.

Биолошки значај — нема.

У чистом облику рубидијум је метал сребрносиве боје. Има сличне хемијске особине као и калијум, само је још реактивнији од њега. На ваздуху се сам од себе пали, а са водом реагује експлозивно.

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Рубидијум на Викимедијиној остави