Српски Хидош

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hidas
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Јужна прекодунавска регија
Жупанија Барања
Срез Печварадски
Становништво
Становништво
 —  2.092
 — густина 109,8/км2
Географске карактеристике
Координате 46°15′21″ СГШ; 18°29′41″ ИГД / 46.25579° СГШ; 18.49463° ИГД / 46.25579; 18.49463Координате: 46°15′21″ СГШ; 18°29′41″ ИГД / 46.25579° СГШ; 18.49463° ИГД / 46.25579; 18.49463
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 19,06 км2
Hidas на мапи Мађарске
Hidas
Hidas
Остали подаци
Поштански број 7696
Позивни број 72

Српски Хидош, Рацхидош[1] (мађ. Hidas) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Печварадском срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују.

Српски Хидош је до почетка 20. века имао значајну српску заједницу. У селу је и постојала српска црква, посвећена Светом Николи[2].

Природне одлике[уреди]

Насеље Српски Хидош се налази у јужној Мађарској, у историјској области Барања. Најближи већи град је Бохњад.

Село је смештено у северној, брдској Барањи, на североисточним падинама планине Мечек. Надморска висина насеља је приближно 140 метара.

Историја Срба у месту[уреди]

Срби живе у месту од Велике сеобе 1690. године.

Тако је 1731. године записано да ту има 20 српских православних домова. Крајем тог века 1796. године у Хидошу живи 194 православне душе. Срби су увек били у малом броју и удаљени од остатка српског народа у Угарској, па већ крајем 19. века они постају ретки у овим крајевима[3]. Век доцније, 1890. године ту има још 69 Срба, чији је број умањио за чак 125 особа.[4]

По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године у Рац Хидошу је био је парох Георгије Окановић. Православне матице крштених и венчаних воде се од 1780. године, а она умрлих од 1790. године.[5]

Био је 1826-1830. администратор парохије у Хидошу, Јован Михајловић, када и претплатнике једне српске књиге.[6] Године 1867. пописано је у "Хидошу" 107 православних Срба.[7] Пописани су 1865. године у истој парохији шесте класе: манастир Грабовац, Салка и Српски Хидош са 462 православца.[8] Епископ будимски Јулијан посетио је јула 1901. године Српски Хидош "и поучио верне у стародревној тамошњој богомољи (од плетера, подигнутој још 1764. године), коју досад још ни један архијереј походио није". Владика је био на свечаном ручку који је приредио у свом двору, тамошњи властелин и крстионик ордена Св. Стефана, Коломан Кардош, иначе бивши жупан Барањске жупаније. За ручком се нашао и председник Угарског сабора Дезидерије Перцел, затим барон Имре Фехервар актуелни велики жупан Барањске жупаније, те поджупан Толњанске жупаније Павле Дери. Ту није био крај, јер су после ручка наш "духовник" и угарски великаши прешли у дворац Перцелов - на свечану вечеру. А ту је српски епископ и коначио и провео време до сутрадан, приређеног ручка.[9] Храм је посвећен Св. Николају а 1905. се налази у "врло хрђавом стању". Постоји српско православно гробље, а црквено-општински посед је 8 кј. земље. Православна парохија је само филијала оне у манастиру Грабовцу. Свештенсто чине јеромонаси манастира Грабовца. Парохијски дом има, а парохијску сесију нема Хидош.[10]

Оптина "Идош" је 1745. године издвајала годишње по 10 ф. за издржавање српске школе.[11] Учитељ у српском Хидошу 1822/1823. године био је млади Вукашин Павловић родом из Безедека. Био је "дјетонаставник" у Рац Хидошу 1834. године Прокопије Петковић, пренумерант књиге.[12] Године 1866. недостајао је српски учитељ у месној школи. Учитељ у месту, Пешић је 1882. године претплатник "Школског листа". Именује се 1884. године за учитеља у месту Јован Радовић. Учитељска плата 1898. години у Рац Хидошу је мала, неатрактивна, углавном у земљи за обраду и у натури. Градоначелнику Сентандреје Еугену Думчи, јавно су се захвалили први црквени људи тог места 1900. године. Овај племенити Србин је приложио 100 к тамошњој црквеној општини за оправку школског здања и набавку учила. Јавну захвалност су потписали: председник Георгије Живановић, тутор Владимир Циковац и учитељица Вукосава Туцаковић.[13] Гордана Костић је 1903. године учитељица у месној школи. Школа је српска вероисповедна, са једним здањем 1905. али нема учитеља.[14]

Године 1905. Хидош је мала општина у срезу Печварадском. Ту има 2486 становника у 399 домова. Доминирају Немци, а Срба је врло мало; има их само 54 православне душе са 16 кућа. Од српских јавних здања помињу се православна црква и народна школа. Од комуникацијских средстава ту је пошта. у месту је српска црквена општина. Црвена скупштина је редовна под председништвом Јована Циковца.[15]

Приликом исељавања Срба из новоосноване Мађарске у матицу после Првог светског рата из села се иселило свега 40 преосталих душа.

Српска православна црква у месту Српски Хидош је срушена 1949. године.[16] Почетком 21. века постоји само српско православно гробље у Хидошу. Налази се гробље око пола километра ван места на једном брежуљку. Ту сад ниче храстова шума, а власници суседних винограда косе траву. Нађено је 32 споменика стара из 19. века, али су сви оштећени или покрадени (остао само постамент). Два од њих су пренета на католичко гробље.[17]

Становништво[уреди]

Према подацима из 2013. године Српски Хидош је имао 2.092 становника. Последњих година број становника опада[18].

Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести, а мањине су Немци (7%) и Цигани (3%).

Референце[уреди]

  1. www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931
  2. Magyarországi ortodox templomok | Szakrális építészet
  3. Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
  4. "Српски сион", Карловци 1895. године
  5. Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  6. Доситеј Обрадовић: "Дух списанија", Пешта 1830. године
  7. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  8. "Српски летопис", Будим 1866. године
  9. "Српски сион", Карловци 1901. године
  10. Мата Косовац, наведено дело
  11. "Просветни гласник", Београд 1886. године
  12. Константин Пејчић: "Руководитељ к изгубљеном здрављу", Будим 1834. године
  13. "Српски сион", Карловци 1900. године
  14. Мата Косовац, наведено дело
  15. Мата Косовац: "Српска православна православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  16. "Нин", специјални додатак, Београд 1990. године
  17. Српски институт, интернет база података, Будимпешта
  18. Baranya (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]