Шумберак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Somberek
Somberek szerb.JPG
Српска православна црква у Шумберку
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Јужна прекодунавска регија
Жупанија Барања
Срез Мохач
Становништво
Становништво
 —  1.418
 — густина 45,1/км2
Географске карактеристике
Координате 46°04′59″ СГШ; 18°39′25″ ИГД / 46.08308° СГШ; 18.65706° ИГД / 46.08308; 18.65706Координате: 46°04′59″ СГШ; 18°39′25″ ИГД / 46.08308° СГШ; 18.65706° ИГД / 46.08308; 18.65706
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 31,42 км2
Somberek на мапи Мађарске
Somberek
Somberek
Остали подаци
Поштански број 7728
Позивни број 69

Шумберак[1] (мађ. Somberek, нем. Schomberg) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Мохачком срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују.

Шумберак је важан као једно од 20-ак места у Мађарској са постојећом српском мањинском самоуправом. У селу постоји Српска православна црква.

Природне одлике[уреди]

Насеље Шумберак налази у јужном делу Мађарске. Најближи већи град је Мохач.

Историјски гледано, село припада мађарском делу Барање. Подручје око насеља је бреговито, приближне надморске висине око 130 м. Оно северозападно прелази у планину Мечек, док се југоисточно спушта до Дунава.

Историја Срба у месту[уреди]

Срби су у насељу присутни још од средњег века, али је њихов број посебно нарастао после Велике сеобе. У Шумберку је описана једна тамошња књига србуља, "Служебник" из 1519. године, штампана у Венецији, код Божидара Вуковића, трудом јеромонаха Пахомија.[2] Садашња друга по реду црква грађена је крајем 18. века. прво је подигнута црквена лађа а 1793. године призидан торањ. Иконостас је рад непознатог иконописца из средине 19. века. Црква је посвећена Св. Георгију.[3]

Помиње се 1735. године поп Мојсеј из Шумберка, који је исповедао парохијане током Ускршњег поста. Јереј Петар Мирковић родом из Сентандреје, био је парох и катихета у Шумберку 1864-1883. године.[4]

Године 1836. завршио је препарандију у Сомбору, учитељ Сава Гојковић из Шумберка, који је после био парох у Бремену. Завршио је исту препарандију 1882. године учитељ Драгутин Јанковић из Шумберка, са довољним успехом. Учитељ шумберачки Ст. Марковић жалио се 1887. године, на изречен укор и новчану казну због почињених изгреда.[5] Он је иначе 1882. године незаконито доведен на тамошњу катедру, због чега је реаговала епархијска школска власт. Био је 1890. године објављен стечај за упражњено место учитеља на српској вероисповедној школи. Основна годишња плата била је 340 ф. са осталим солидним примањима у натури и новцу. Светислав Лазин је објавио у "Школском листу" 1892. године лирски допис о прослави Св. Саве у Шумберку.[6] Постављен је 1899. године за учитеља у месту Богољуб Прњаворовић. Када је прешао у Српски Гарчин 1903. године, на његово место је постављена учитељица Софија Маглић. Године 1907. у Шумберку у српској вероисповедној школи ради учитељица Бојана Лалошевић. Она је заменила колегу Младена Силашког који је умро.[7] Учитељ Василије Терзић ради 1910. године у школи у Шумберку. У јесен 1912. године почиње градња нове школе у Шумберку.

После Првог светског рата и поделе Барање на два дела — данас мађарски (северни, већи) и хрватски (јужни, мањи), Шумберак се нашао у сасвим другачијем, неповољнијем положају. Нова граница између Републике Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, нашла се близу насеља. У следећим годинама већи део Срба (око 400 душа) се иселио у српске делове новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца[8].

Становништво[уреди]

Према подацима из 2013. године Шумберак је имао 1.418 становника. Последњих година број становника опада[9].

Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести, а мањине су Немци (око 29%) и Срби.

Референце[уреди]

  1. www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931
  2. "Српски летопис", Будим 1833. године
  3. "Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године
  4. "Српски сион", Карловци 1899. године
  5. "Школски лист", Сомбор 1887. године
  6. "Школски лист", Сомбор 1892. године
  7. "Школски лист", Сомбор 1907. године
  8. Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
  9. Baranya (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]