Ланчуг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ланчуг
мађ. Lánycsók
Lánycsók3.jpg
Средиште Ланчуга
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаБарања
Становништво
Становништво
 — 2.426
 — густина95,51 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46°00′18″ СГШ; 18°37′33″ ИГД / 46.00493° СГШ; 18.62576° ИГД / 46.00493; 18.62576Координате: 46°00′18″ СГШ; 18°37′33″ ИГД / 46.00493° СГШ; 18.62576° ИГД / 46.00493; 18.62576
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина25,40 км2
Ланчуг на мапи Мађарске
Ланчуг
Ланчуг
Поштански број7759
Позивни број69
Веб-сајт
www.lanycsok.hu

Ланчуг[1] (мађ. Lánycsók) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Мохачком срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују.

Природне одлике[уреди]

Насеље Ланчуг налази у јужном делу Мађарске. Најближи већи град је Мохач.

Историјски гледано, село припада мађарском делу Барање. Подручје око насеља је равничарско (Панонска низија), приближне надморске висине око 100 м. Западно од насеља се издиже Виљанско горје. Око насеља нема већих водотока, а даље ка истоку протиче Дунав.

Становништво[уреди]

Према подацима из 2013. године Ланчуг је имао 2.426 становника. Последњих година број становника стагнира[2].

Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести, а мањине су Немци (око 15%).

Село је је некада имало бројну српску мањину (1910. око 170 житеља) и православну цркву, која је срушена после исељавања месних Срба.

Попис 1910.[уреди]

Ланчуг[3]
Језик Вера

укупно: 2.405

  Немачки 1.490 (61,95%)
  Мађарски 694 (28,85%)
  Српски 170 (7,06%)
  Хрватски 41 (1,70%)
  Словачки 1 (0,04%)
  остали 9 (0,37%)
<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0;<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0;<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0;

укупно: 2.405

  Римокатол. 2.224 (92,47%)
  Православци 174 (7,23%)
  Јевреји 7 (0,29%)
  - (-%)
  - (-%)
  - (-%)

Срби у Ланчугу[уреди]

Срби су у насељу присутни још од средњег века, али је њихов број посебно нарастао после Велике сеобе. По Бачкој се среће презиме "Ланчушки" (као у Сивцу), које сугерише на старо порекло из тог места.

Било је 1731. године у Ланчугу 40 православних домова. Помиње се 1735. године поп Иван из Ланчуга, међу исповеђеним поповима при манастиру Грабовцу. У том селу се 1735. године исповедило 110 православних Хришћана. Наводе се породице ланчушке те године: Бијелић, Живков, Комадина, Теодоров, Шеврљуга, Ћурчић, Чакмак, Лукић, Путник, Вуков, Ратков, Вујан, Благојев, Павловић, Мали, Кесуклија, Зделар, Парлијић, Белић, Паунов, Чичајко, Јуришин, Томић, Филиповић, Вукосављев, Пенић, Секеруш, Зделарев, Плавчић, Милошевић и други. Године 1796. записано је у месту 279 душа, а век касније 1890. године било их је 191.[4] Православно парохијско звањ је основано 1777. године, од када се и црквене матрикуле воде. Српски православни храм је посвећен празнику Св. три јерарха, почетком 20. века је у добром стању. Темпло цркве је осликао око 1870. године Илија Димитријевић иконописац из Србије. Постоји ограђена порта и српско православно гробље. Црквено-општински посед је само 9 кј. земље. Парохија је филијала оне у Литоби, нема парохијске сесије, а парох долази из Шумберка (1905).[5]

Поп Јован Комадиновић парох ланчушки (1826), био је купац једне српске књиге у Шумберку.

Поп Лазар Катић, родом из Шаторишта, био је 31 годину парох у Ланчугу, почев од 1852. године, да би прешао 1883.године у Липову.[6] Доброљуб Катић из Ланчуга је 1866. године напустио сомборски учитељски течај, као понављач. У месту Ланчугу је 1867. године записано 175 Срба становника.[7] По државном попису из 1900. године било је у месту пописано 133 Срба. Црквена општина је у месту почетком 20. века; скупштина је редовна под председништвом Недељка Станковића.

Општина Ланчуг је 1745. године издвајала годишње по 20 ф. за издржавање српске школе.[8] За православни Школски фонд приложила је општина Ланчуг 1867. године 2 ф. 70 новчића. Учитељска плата је те године била 40 ф. и у натури - по 18 пожунских мерова жита и кукуруза, три хвата дрва, пет акова вина, један ланац ораће земље, фртаљ ланца ливаде и слободан стан.[9] Учитељ нови у месној школи имао је те 1897. године да добије 52 ф. од општине и 100 ф. епархијске дотације плати. Био је то 1897. године српски учитељ Н. Пешић. Године 1901. постављена за привремену учитељицу у Ланчугу, Зорка Брзак.[10] Почетком 20. века у месту је српска вероисповедна школа са једним здањем, а има и школски врт. Школски управитељ је био Стева Парлић а школски старатељ Јово Вуковић. А 1905-1907. године ту је учитељица Катица Косовац, родом из Бешке. у школу је полазило 15 ђака на редовну наставу и још десет у недељну школу.[11]

Године 1905. Ланчуг је мала општина у Мохачком срезу. Ту живи 2171 становник у 397 домова. Немци доминирају, а Срба је мало; има их 165 православних душа (или 8%) са 30 кућа. Од српских јавних здања ту је православна црква и народна школа. Од комуникацијских средстава у месту је само пошта.[12]

После Првог светског рата и поделе Барање на два дела — данас мађарски (северни, већи) и хрватски (јужни, мањи), Ланчуг се нашао у сасвим другачијем, неповољнијем положају. Нова граница између Републике Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, нашла се на неколико километара од насеља. У следећим годинама већи део Срба (око 200 душа) се иселио у српске делове новообразоване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца[13].

Године 1962. срушена се српска православна црква у Ланчугу.[14] Остало је српско православно гробље удаљено 200 метара од насеља. Власништво је српске црквене општине, али до њега не иде пут јер је преоран. Запуштено је, зарасло, са половином покрадених споменика. Четири сачувана камена споменика су из 18. века. Старији су са епитафима на црквено-словенском језику, а новији на српском. Гробље је коначно 2014. године санирано, и евидентирано преосталих 50 споменика.[15]

Референце[уреди]

  1. ^ www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931
  2. ^ Baranya (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts
  3. ^ „Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала на датум 13. 01. 2018. Приступљено 07. 04. 2019. 
  4. ^ "Српски сион", Карловци 1895. године
  5. ^ Мата Косовац, наведено дело
  6. ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
  7. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  8. ^ "Просветни гласник", Београд 1886. године
  9. ^ "Школски лист", Сомбор 1867. године
  10. ^ "Српски сион", Карловци 1901. године
  11. ^ Мата Косовац, наведено дело
  12. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905", Карловци 1910. године
  13. ^ Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
  14. ^ "Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године
  15. ^ Српски институт, интернет база података, Будимпешта

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]