Бреме (насеље)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бреме
мађ. Beremend
Beremend északi vége.JPG
Улазак у Бреме
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаБарања
Становништво
Становништво
 — 2.509
 — густина51,99 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45°47′05″ СГШ; 18°26′07″ ИГД / 45.78481° СГШ; 18.43519° ИГД / 45.78481; 18.43519Координате: 45°47′05″ СГШ; 18°26′07″ ИГД / 45.78481° СГШ; 18.43519° ИГД / 45.78481; 18.43519
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина48,26 км2
Бреме на мапи Мађарске
Бреме
Бреме
Поштански број7827
Позивни број72
Веб-сајт
www.beremend.hu

Бреме[1] (мађ. Beremend) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Шиклошком срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују.

Бреме је једно од 20-ак насеља у данашњој Мађарској у којој и данас постоји жива српска заједница.

Природне одлике[уреди]

Насеље Бреме се налази у јужној Мађарској, у историјској области Барања. Граница са Хрватском се налази непосредно јужно од села. Најближи већи град је Шиклош.

Село је смештено у западној Барањи и релативно је близу Драве. Положај насеља у равници, на приближно 90 метара надморске висине.

Становништво[уреди]

Према подацима из 2013. године Бреме је имало 2.509 становника. Последњих година број становника опада.[2]

Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести, а значајније мањине су Немци и Цигани.

Попис 1910.[уреди]

Бреме[3]
Језик Вера

укупно: 2.575

  Немачки 1.122 (43,57%)
  Мађарски 726 (28,19%)
  Српски 509 (19,76%)
  Хрватски 152 (5,90%)
  Словачки 7 (0,27%)
  остали 59 (2,29%)

укупно: 2.575

  Римокатол. 1.697 (65,90%)
  Православци 509 (19,76%)
  Калвинисти 255 (9,90%)
  Јевреји 66 (2,56%)
  Лутерани 34 (1,32%)
  остали 14 (0,54%)

Напомена: У рубрици осталих језика највећи број особа исказао је шокачки, а мањи део ромски језик.

Срби у Бремену[уреди]

Срби у селу су данас малобројни, али и даље присутни.

У Бремену је првобитна српска православна црква брвнара подигнута непосредно после сеобе. Садашњи православни храм посвећен празнику Вазнесењу Христовом, грађен 1755. године, је обновљен у 19. веку.[4]

Било је 1731. године у месту "Бремја" 34 правосавна српска дома. Свештеник месни поп Симеон је о ускршњем посту 1735. године причестио укупно 128 православних житеља. Тада се помињу презимена домаћина бременских: Паирић, Радојчин, Драгосављев, Новаков, кузманов, Станисављев, Талијанов, Танкосавин, Гачин, Илбадић, Столе, Марин, Радановић, Вуичић, Вукобрат, Тодоровић, Савардинов, Ибавић, Кучнаш, Бошњак, Живков, Живковић и Илић. Број становника је 1796. године износио 444, а век касније 1890. године има их 409 православних душа.[5] Године 1885. Бреме је са парохијском филијалом Илочац у саставу Мохачког изборног среза за црквено-народни сабор. У Бремену је пописано 424 душе, а у Илочцу још 227.[6]

Године 1826. записан је као месни православни парох, поп Стојан Јаковљац.[7]

У селу и данас стоји српска православна црква, посвећена празнику Вазнесењу Господњем. [8] Месно православно парохијско звање је основано 1752. године. Матрикуле крштеих и умрлих бележе се од 1754. године, а венчаних од 1760. године. Храм је подигнут 1755. године, а темпло је осликао Сабљицки из Беча 1897. године. Био је у добром стању почетком 20. века.[9]

У селу је рођен Адам Драгосављевић, познати посленик Срба у Угарској. Скупили су Срби из Бремена 1886. године 20 ф. 30 новчића за "српске рањенике". Прилог су предали "Добротворној задрузи Српкиња Новосадкиња".[10] Јереј Милан Костовић је парох у Бремену 1892-1902. године.

Општина бременска је 1745. године издвајала годишње по 15 ф. за издржавање српске школе.[11] Око 1810. године дошао је у Бремен из Доње Нане, учитељ Игњат Ромић. Учитељ Сава Милић је 1816. године купио једну корисну књигу за његов посао.[12] Књигу о пчелама купио је 1860. године месни учитељ Јован Милић, у друштву са поп Савом Гојковићем. Био је и 1868. године учитељ у месту поменути Јован Милић. Школски референт Поповић је фебруара 1884. године свратио у основну школу у Бремену. Нашао је у њој учитеља Јована Деспотовића да ради са 40 ученика.[13] Школа у месту 1896. године није по пропису била уређена. По отвореном стечају за упражњено место учитеља у месној школи види се да је понуђена основна плата износила 115 ф. годишње са другим примањима.[14] Био је 1899. године у Бремену привремени учитељ Петар Парабак. Основна школа је српска народна са једним здањем сазиданим 1887. године. Учитељ је Ђорђе Петровић. Школски уптавитељ је парох а старатељ Живко Дреновац. Школу похађа на редовној настави 41 дете, а у недељну школу иде 15 ђака старијег узраста.[9] У Бременској основној школи ради 1907. године учитељ Јован Коцкар.

Године 1905. Бремен је мала општина у Шиклошком срезу. Ту живи 2128 становника у 354 дома. Немци и Мађари доминирају. Срба је мало; има 352 православне душе (или 16%) са 83 куће. Од српских јавних здања ту је православна црква и народна школа. у насељу се налази поштански уред. Почетком 20. века у месту је српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Живка Петровића. Постоји српско православно гробље, а црквено-општински посед је од 47 кј. земље. Православна парохија је шесте платежне класе, ту припада и парохијска филијала Рацбоја (Српска Боја). У филијали Рацбоји било је 216 православних душа, од којих су Срби - 100. ПТТ комуникације су у оближњој Мађарбоји, а само место припада политичкој општини Бремену. Има црквена општина у Бремену парохијски дом и парохијску сесију са 38 кј. земље. Парох је 1905. године поп Милан Костовић, родом из Борјада.[9]

Постојала је у месту 1905. Српска земљорадничка задруга са капиталом 4.712 к. Водили су је: председник Ђока Радановић и пословођа Стојан Ђелановић.[15] Срби су у насељу присутни још од средњег века, али је њихов број посебно нарастао после Велике сеобе.

После Првог светског рата и поделе Барање на два дела — данас мађарски (северни, већи) и југословенски (јужни, мањи), Бреме се нашло у сасвим другачијем, неповољнијем положају. Нова граница између Републике Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, нашла се уз само насеље. У следећим годинама огромна већина Срба (близу 400 душа) се иселила у српске делове новоосноване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.[16]

Почетком 21. века у Бремену је опстала српска Вазнесењска црква у центру насеља. На њеној спољашној фасада су три узидана споменика, са епитафима, породица са цинцарским пореклом: Поповић, Ђурковић и Георгијевић. Српска гробљанска парцела је у оквиру католичког гробља. На месту старог српског гробља после санације осамдесетеих година 20. века, направљен је мали парк са бистом Адама Драгосављевића. Само три стара споменика (породица Вучић и Петровић) су пренета на католичко гробље, за остале се не зна. У гробљанској поменутој парцели је сад седам споменика, а ту су сахрањени породице Вучић, Петровић, Веменац и Марић.[17]

Референце[уреди]

  1. ^ Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
  2. ^ Baranya (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts
  3. ^ „Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала на датум 13. 01. 2018. Приступљено 13. 03. 2019. 
  4. ^ "Нин", специјални додатак, Динко Давидов, Београд 1990. године
  5. ^ "Српски сион", Карловци 1895. године
  6. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  7. ^ "Сербски летописи", Будим 1826. године
  8. ^ Magyarországi ortodox templomok | Szakrális építészet
  9. 9,0 9,1 9,2 Мата Косовац, наведено дело
  10. ^ "Застава", Нови Сад 1886. године
  11. ^ "Просветни гласник", Београд 1886. године
  12. ^ Јован Берић: "Педагогија и методика за учитеља", Будим 1816. године
  13. ^ "Школски лист", Сомбор 1884. године
  14. ^ "Српски сион", Карловци 1898. године
  15. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године!, Карловци 1910. године
  16. ^ Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
  17. ^ Српски институт, интернет база података, Будимпешта

Спољашње везе[уреди]