Мађарбоја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мађарбоја
мађ. Magyarbóly
Magyarbóly.jpg
Српска православна црква у Мађарбоји
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаБарања
Становништво
Становништво
 — 945
 — густина54,88 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45°50′25″ СГШ; 18°29′37″ ИГД / 45.8403° СГШ; 18.4937° ИГД / 45.8403; 18.4937Координате: 45°50′25″ СГШ; 18°29′37″ ИГД / 45.8403° СГШ; 18.4937° ИГД / 45.8403; 18.4937
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина17,22 км2
Мађарбоја на мапи Мађарске
Мађарбоја
Мађарбоја
Поштански број7775
Позивни број72
Веб-сајт
www.magyarboly.hu

Мађарбоја[1] (мађ. Magyarbóly) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Шиклошком срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују.

Мађарбоја је једно од 20-ак насеља у данашњој Мађарској у којој и данас постоји жива српска заједница.

Природне одлике[уреди]

Насеље Мађарбоја се налази у јужној Мађарској, у историјској области Барања. Граница са Хрватском се налази непосредно јужно од села. Најближи већи град је Шиклош.

Село је смештено у средишњој Барањи и удаљено је од ободних река, Дунава и Драве. Насеље је положено у равници, на приближно 100 метара надморске висине.

Становништво[уреди]

Према подацима из 2013. године Мађарбоја је имала 945 становника. Последњих година број становника опада[2]

Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести (93%), а једина присутна мањина су Роми (7%).

Попис 1910.[уреди]

Мађарбоја[3]
Језик Вера

укупно: 1.497

  Немачки 815 (54,44%)
  Мађарски 347 (23,17%)
  Српски 323 (21,57%)
  Хрватски 4 (0,26%)
  Румунски 1 (0,06%)
  остали 7 (0,46%)
<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0;

укупно: 1.497

  Лутерани 550 (36,74%)
  Римокатолици 544 (36,33%)
  Православци 331 (22,11%)
  Калвинисти 52 (3,47%)
  Јевреји 20 (1,33%)
  - (-%)

Историја[уреди]

Срби су у насељу присутни још од средњег века, али је њихов број посебно нарастао после Велике сеобе.

После Првог светског рата и поделе Барање на два дела — данас мађарски (северни, већи) и југословенски (јужни, мањи), Мађарбоја се нашла у сасвим другачијем, неповољнијем положају. Нова граница између Републике Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, нашла се уз само насеље. У следећим годинама огромна већина Срба (близу 300 душа) се иселила у српске делове новоосноване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца[4].

Срби у Мађарбоји[уреди]

Срби у селу су данас малобројни, али и даље присутни. Стара српска црква је вероватно грађена 1777. године, од када потичу и црквене матрикуле.[5] Нови православни храм је подигнут 1814. године. Иконостас је осликао иконописац Илија Димитријевић између 1870-1873. године.[6]

Било је у Мађарбоји 1731. године 16 православних српских домова. Забележена су презимена неких домаћина: Марић, Дмитров, Станојев, као и име лица Баба, Кнез, Стојан из Шиклуша и др. Када је месни парох исповедао и причешћивао парохијане пред Ускрс 1735. године, по његов епитрахиљ је ставило главу 58 верника. Године 1796. у насељу је забележено 323 српске душа, а кроз век 1890. године њихов број је износио 316 душа.[7] Место је 1867. године имало 290 православних Срба становника.[8] Боја је са својом парохијском филијалом била 1885. године у саставу Мохачког изборног среза за црквено-народни сабор. У Мађарбоји је записано тада 290 православаца а у филијали Виљану још 197 душа.[9]

Једну педагошку књигу намењену учитељима, набавили су 1816. године, Павел Салмашић учитељ и Јован Ратковић житељ.[10] Записан је 1826. године као месни парох, поп Михаил Гоић. [11]Парох у Мађарбоји био је половином 19. века поп Евтимије Ратковић, који се јавља као пренумерант једне српске књиге, у друштву са двојицом синова ученика Јована и Стефана.

Српска народна школа постоји током 19. века. Плата основна годишња учитељска је тада (1867) износила 40 ф. са додацима у натури - 18 пожунских мерова жита, толико и кукуруза и три метра дрва. За учитеља је тада у Мађарбоји постављен млади Бранко Влашкалић. Он је завршио шест разреда гимназије у Суботици и Препарандију у Сомбору, где је те године и испит положио.[12] Конкурс за учитеља расписан је и 1897. године када је понуђена основна плата била 140 ф.[13] Учитељ у Мађарбоји 1913. године био је Васа Терзић.[14]

У селу и данас стоји српска православна црква, посвећена Светом јеванђелисти Луки. Црква је подигнута 1814. године, а данас је у добром стању и у њој се повремено врше богослужења[15].

Референце[уреди]

  1. ^ www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931
  2. ^ Baranya (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charis
  3. ^ „Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала на датум 13. 01. 2018. Приступљено 08. 04. 2019. 
  4. ^ Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
  5. ^ "Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године
  6. ^ Српски институт, интернет база података, Будимпешта
  7. ^ "Српски сион", Карловци 1895. године
  8. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  9. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  10. ^ Јован Берић: "Педагогија и методика за учитеља", Будим 1816. године
  11. ^ "Сербски летописи", Будим 1826. године
  12. ^ "Школски лист", сомбор 1867. године
  13. ^ "Српски сион", Карловци 1897. године
  14. ^ "Школски гласник", Нови Сад 1913. године
  15. ^ http://www.snnovine.com/2011/45/pdfs/s05.pdf

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]