Тамањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тамањ
Тамань
Церковь Покрова в Тамани.JPG
Цква Покрова пресвете Богородице из 1793. год.
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонТемрјучки рејон
Основан1792.
Становништво
Становништво
 — 2010.10.027
 — густина429,42 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45°12′43″ СГШ; 36°43′05″ ИГД / 45.211878° СГШ; 36.718129° ИГД / 45.211878; 36.718129Координате: 45°12′43″ СГШ; 36°43′05″ ИГД / 45.211878° СГШ; 36.718129° ИГД / 45.211878; 36.718129
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина4 м
Површина23,35 км2
Тамањ на мапи Русије
Тамањ
Тамањ
Тамањ на мапи Русије
Тамањ на мапи Краснодарског краја
Тамањ
Тамањ
Тамањ на мапи Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број353556
Позивни број+7 86148
ОКАТО код03 251 825 001
ОКТМО код03 651 425 101
Веб-сајт
http://www.adm-taman.ru/

Тамањ (рус. Тамань) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Темрјучком рејону.

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 10.027 становника и била је треће по величини насеље у припадајућем рејону.

Географија[уреди]

Станица Тамањ се налази у западном делу Краснодарске покрајине. Лежи на јужној обали Таманског залива у Керчког мореуза, у западном делу Таманског полуострва. Село се налази на неких 50 километара западно од административног центра рејона, града Темрјука, односно на око 180 км западно од покрајинске престонице Краснодара.

Црноморска обала и новоизграђена лука Порт Тамањ налазе се свега око 8 км јужније. Неколико километара западније од села налази се Кримски мост као једина копнена веза између континенталног дела Русије и Кримског полуострва.

Историја[уреди]

Остаци античког града Тмутаракана

Прво познато насеље на месту савременог града била је старогрчка насеобина Хермонаса основана вероватно око 592. пре нове ере. Насеље је под тим именом постојало све до IV века, а потом је било под влашћу Хазара (Туматарчан), Византинаца (Таматарха), Османлија и Ђеновљана. Средњовековни арапски историчари град су називали Сакмуш ал Јахуд или Јеврејски Сакмуш, што упућује на могуће постојање јаке јеврејске заједнице у том периоду. Након пораза Хазарског каганата од стране великог кијевског књаза Свјатослава Игоревича 965. године Тмутаракан је био средиште средњовековне словенске Тмутараканске кнежевине (друга половина XXI век). У периоду руске власти Тмутаракан је био значајно трговачко средиште, посебно значајан за трговачке везе између Руса, Византије и севернокавкаских народа, а у граду су живеле бројне етничке заједнице. Град је у X веку био опасан јаким зидом и тако је био заштићен од спољних напада. Године 1023. књаз Мстислав Владимирович, који је живео у Тмутаракану од 988. до 1036, подигао је цркву посвећену Пресветој Богородици.

Савремено насеље званично је основано 25. августа 1792. када су се на ово подручје доселили црноморски Козаци који су ту основали своју станицу. Иако основан као станица, Тамањ се све до 1849. у званичним документима водио као град, али су са њим управљали атамани из станице Ахтанизовске. Од 1849. има и званичан административни статус станице.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 10.027 становника.

Кретање броја становника
1939.1959.1979.1989.2002.2010.
7.9935.2358.343[1]9.297[2]10.027[3]

Етно село „Атамањ”[уреди]

У непосредној близини Тамања налази се туристички етно комплекс Атамањ (рус. Атамань) који представља козачко етно-село саграђено на површини од 60 хектара. Комплекс је за туристе званично отворен почетком септембра 2009. године. Етно-село Атамањ уједно представља и музеј на отвореном и представља верну копију живота у једној козачкој заједници у периоду од краја XVII па до почетка 20. века. Сви објекти у селу су саграђени у природној величини карактеристичној за одређени период.[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Званичан вебсајт етно комплекса „Атамањ”

Спољашње везе[уреди]