Теслић
Теслић | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Теслић |
Становништво | |
— 2013. | 7.518 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 36′ 24″ С; 17° 51′ 36″ И / 44.606667° С; 17.86° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 74270 |
Позивни број | 053 |
Веб-сајт | www |
Теслић је насељено мјесто и центар општине Теслић у западном дијелу Републике Српске, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Теслић укупно је пописано 7.518 лица.[1]
Историја
Жупа Усора је од 7. вијека до владавине Часлава Клонимировића била у саставу самосталне српске државе. Од доба владавине босанског бана Кулина (1170—1204) владајућа вјера у Босни је богумилство. Богумилство се до 15. вијека скоро у потпуности изгубило. Из тог времена најзначајнији споменици су стећци, којих је било доста и на овим подручјима, цијелој Гомјеници и подручју Рудопоља.
Сам урбани центар Теслића је подигнут доласком Аустроугарске монархије, у посљедњој деценији 19. вијека. Прије подизања града на том мјесту није постојало никакво насеље, а сама пољана се звала Табор-поље. Мјеста у околини данашњег Теслића, као што су Чечава, Бања Врућица и Прибинић, далеко су старија од града Теслића. Нека од њих потичу још из средњег вијека.
Привреда
Теслић је такође познат као туристичка дестинација, углавном због Бање Врућице, у којој се лече кардио-васкуларне болести. Са комплексом од пет хотела и капацитетом више од 1.000 лежајева, Бања Врућица је једно од највећих туристичких капацитета у Републици Српској, БиХ. Важна је и оближња планина Борја, са два хотела и спортским установама.
Становништво
Националност[2] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 3.571 (41,25%) | 2.465 (37,01%) | 1.951 (40,02%) | ||
Југословени | 1.987 (22,95%) | 1.557 (23,37%) | 69 (1,41%) | ||
Муслимани | 1.889 (21,82%) | 1.568 (23,54%) | 1.595 (32,72%) | ||
Хрвати | 766 (8,85%) | 954 (14,32%) | 1.103 (22,63%) | ||
Црногорци | 51 | 34 | |||
Словенци | 7 | 10 | |||
Македонци | 1 | 1 | |||
Мађари | 3 | 3 | |||
Албанци | 9 | ||||
остали и непознато | 442 | 54 | 99 | ||
Укупно | 7.518 | 8.655 | 6.660 | 4.874 | ' |
Демографија[2] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 3.803 | |
1971. | 4.874 | |
1981. | 6.660 | |
1991. | 8.655 | |
2013. | 7.518 |
Види још
Референце
- ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори
- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
- Званична страница општине Теслић (језик: српски)
- Туристичка организација општине Теслић (језик: српски)
- Портал „Теслић онлајн” (језик: српски)
- Портал „Теслић данас” (језик: српски)
- Портал „еТеслић” (језик: српски)
- Село Чечава (језик: српски)
- Родослов Шкребића из Теслића (језик: српски)