Кулин

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Кулин (чудовиште).
Кулин
Датум смрти 1204.
Отац Борић
Мајка Лавица Вукмировић
Супружник Војислава
Потомство Стефан Кулинић
Бан Босне
Период 11801204.
Претходник Борић
Наследник Стефан Кулинић

Кулин је био босански бан који је владао најкасније од 1180. године до око 1204. године. Према писању Мавра Орбина Кулин је наследио првог босанског бана Борића. Са изузетком једног војног похода против Византије у коме је учествовао са Угарима 1183., Босна је његову владавину провела углавном у миру.

Због његове привржености Цркви босанској, католичка црква је кроз Угарску на њега извршила притисак, па је Кулин у априлу 1203. организовао скуп на Билином Пољу где декларише своју приврженост католичкој цркви.[1] Тако је одбацио јереси за коју га је још 1199. папи оптуживао управник Зете Вукан.

Он је нарочито познат по повељи сачињеној 29.8.1189. године, која је уговор о трговини Дубровчана и Босне, али не спомињу се никакве границе Босне. У уговору бан Кулин допушта „Дубровчанима који ходе по моме владању тргујући” да бану не плаћају ништа, „осим што му ко од своје воље поклони”. То што се одрекао прихода од трговине, можда показује да трговина између Дубровника и пољопривредне земље Босне у то време није имала већи значај. Обећаје дубровачким трговцима да ће их штитити од насиља своји „часника’’ и да ће им пружати помоћ.[2][3]

Бан Кулин оставио нам је натпис на српском језику уз ктиторску слику. Тај натпис настао је око 1200. године када је над вратима Кулинове цркве у Мухашиновићима код Високог постављен ктиторски натпис тзв. "Плоча Кулина бана".

Натпис из Кулинове цркве представља први сачувани српски ктиторски натпис уз цркву на подручју Босне. Уз натпис налазио се и портрет Кулина, али он није сачуван. Данас се Кулинов ктиторски натпис чува у Земаљском музеју у Сарајеву.[4]

Текст се чита овако:

Викицитати „Сиьж црквъ банъ Коулинъзида егд[апл]Ѣни Коучевъско Загорие и наде на ноу прон[ие] оу ПодъгорѢ СлѢпичишъ. и постави свои образ[ъ надъ] прагомъ. бъ даи баноу Коулиноу здравие и бани Воислави.”

[5]

Последња потврда да је бан Кулин био жив је из априла 1203. и претпоставља се да је умро убрзо после тога, то јест око 1204.

Reference[уреди]

  1. Fejér, II (1829). стр. 405-408.
  2. Накаш (2011). стр. 23-24.
  3. Логос (2016). стр. 119.
  4. Радојчић (1997). стр. 86.
  5. Радојчић (1997). стр. 86.

Извори и литература[уреди]