Тетрахидроалуминат литијума
| |
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Литијум алуминијум хидрид
| |
| Други називи
LAH, Тетрахидроалуминат литијума
| |
| Идентификација | |
| ECHA InfoCard | 100.037.146 |
| RTECS | BD0100000 |
| Својства | |
| LiAlH4 | |
| Моларна маса | 37,95 g/mol |
| Агрегатно стање | бели кристали (чист узорак) сиви прах (комерцијална употреба) |
| Густина | 0,917 g/cm³, основно |
| Тачка топљења | 150 °C (423 K), разлаже се |
| реактиван | |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | моноклинична |
| Опасности | |
| Главне опасности | веома запаљив |
| R и S-ознаке | R: R15 S: S7/8, S24/25, S43 |
| NFPA 704 | |
| Сродна једињења | |
Сродна
|
једињења/хидридиалуминијум-хидрид натријум бор хидрид натријум-хидрид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Тетрахидроалуминат литијума је неорганска двогуба со са молекулском формулом Li[AlH4]. На собној температури је бело чврсто тело густине 0,917 g/cm³.[1]
Са водом реагује веома бурно по формули:
- Li[AlH4] + 4H2O → LiOH + Al(OH)3 + 4H2
Добија се дејством великих количина литијум хидрида на етарски раствор алуминијум хлорида:[2]
- 4LiH + AlCl3 → Li[AlH4] + 3LiCl
Тетрахидроалуминат литијума се често користи као редукционо средствојест у органској хемији, нпр. редукује карбоксилне киселине до алкохола, а нитрите до амина). Дејством хлорида на етарски раствор Li[AlH4] добија се одговарајући хидрид, нпр:
- SiCl4 + Li[AlH4] → SiH4 + LiCl + AlCl3
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Finholt A. E.; Bond A. C.; Schlesinger H. I. (1947). . „Lithium Aluminum Hydride, Aluminum Hydride and Lithium Gallium Hydride, and Some of their Applications in Organic and Inorganic Chemistry”. Journal of the American Chemical Society. 69 (5): 1199. doi:10.1021/ja01197a061.
- ^ Holleman, A. F., Wiberg, E., Wiberg, N. (2007). Lehrbuch der Anorganischen Chemie, 102nd ed.. de Gruyter. ISBN 978-3-11-017770-1.
Литература
[уреди | уреди извор]- Holleman, A. F., Wiberg, E., Wiberg, N. (2007). Lehrbuch der Anorganischen Chemie, 102nd ed.. de Gruyter. ISBN 978-3-11-017770-1.
