4. миленијум п. н. е.

Из Википедије, слободне енциклопедије
Миленијуми:
Векови:

4. миленијум п. н. е. је миленијум, односно период који је започео 1. јануар. 4000. п. н. е., а завршио 31. децембра 3001. п. н. е.. У 4. миленијуму п. н. е. догодиле су се важне промене у људској култури. Тада је почело бронзано доба, као и кориштење писма. Установљени су, а потом процвали градови-државе у Сумеру, те краљевство у Египту. Пољопривреда се распрострла широм Еуразије. Светска популација се кроз миленијум удвостручила, од отприлике 7 до 14 милиона људи.

Догађаји[уреди]

Еколошке промене[уреди]

Према студијама глациолога Лонија Томпсона (професора на Државном универзитету Охаја и истраживача у Бирдовом поларном истраживачком центру) низ доказа упућује да је пре 5200 година дошло до глобалних климатских промена:

  • Клима се нагло променила уз драстичне последице.
  • Биљке закопане у леденој капи Квелкаја у перуанским Андама указују да се клима променила тако нагло да је лед заробио и до данас сачувао биљке.
  • Човек заробљен у алпском ледењаку („Еци“) је остао замрзнут до открића 1991.
  • Годови дрвећа у Ирској и Енглеској указују да је то био њихов најсушнији период.
  • Ледена језгра, односно однос два изотопа кисеоника с ледених поља на врху афричког Килимањара, који јасно указује каква је била температура за време падања снега.
  • Велике промене у биљном полену откривеном на дну језера у Јужној Америци.
  • Најнижи нивои метана откривени из ледених поља у Гренланду и Антарктици.
  • Почетак дезертификације Сахаре (35. век п. н. е.). Сахара се од насељеног подручја претвара у голу и суву пустињу.

Културе[уреди]

Значајне личности[уреди]

Проналасци, открића и прве појаве[уреди]

Митологија[уреди]

Векови[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]