Ускршњи лептир

С Википедије, слободне енциклопедије

Ускршњи лептир
(Zerynthia polyxena)
DianeJLH.jpg
Одозго
Papilionidae - Zerynthia polyxena-1.JPG
Са стране
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Z. polyxena
Биномно име
Zerynthia polyxena
Синоними
  • Papilio cassandra Geyer, 1828[1]
  • Papilio creusa Meigen, 1829
  • Papilio hypermnestra Scopoli, 1763
  • Papilio hypsipyle Schulze, 1776
  • Papilio hypsipyle Fabricus, 1777
  • Zerynthia polyxena D., 1775
  • Zerynthia polyxena polyxena

Ускршњи лептир[2] (лат. Zerynthia polyxena) врста је дневног лептира из породице једрилаца (лат. Papilionidae).

Опис врсте[уреди | уреди извор]

Опис одрасле јединке[уреди | уреди извор]

Распон крила одраслих јединки износи од 50—56mm. Полни диморфизам је слабо изражен. Препознатљив је по црној цик-цак шари која се простире дуж спољних рубова крила.[3] Боја крила се креће од беле до крем, а крила су испресецана црном правилном мрежом. Задња крила са горње стране имају неколико црвених поља, док се доње стране и предњих и задњих крила постоје црвене ознаке и линије које уоквирују црну цик-цак шару. Глава и торакс су прекривени црним и црвеним длачицама. Абдомен је црн са равномерно распоређеним белим и црвеним длачицама.

Опис гусенице[уреди | уреди извор]

Боја гусенице овог лептира је варијабилна али увек у нијансама жуте или наранџасте. Са дорзалне стране гусеница на сваком чланку има по два наранџаста израштаја са црним врхом, који су прекривени ситним длачицама. Овакви израштаји налазе се и са латералне стране, а улога им је да у комбинацији са јарким бојама гусенице одбију предаторе. Гусеница се најчешће храни вучјом јабуком (Aristolochia clematitis),[4] која је отровна, па је и гусеница самим тим отровна, те је предатори најчешће избегавају. На већим висинама је забележена и на биљци јужној кокотињи (Aristolochia pallida)[5].

Опис лутке[уреди | уреди извор]

Лутке овог лептира су издужене, боја доста варира али увек је у нијансама крем или смеђе боје.

Опис јајашца[уреди | уреди извор]

Јајашца овог лептира су округла, у почетку крем боје, након пар дана бистра течност у јајашцету се замути и постане готово црна, потом се излежу младе гусенице. Јајашца најчешће бивају положена на листове, са лица или наличја, ређе на стаблу. Готово увек бива положено два или више јајашаца.

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Овај лептир насељава већи део Европе (Апенинско полуострво, Балканско полуострво), Малу Азију, југ Казахстана и Урал. Одсутан је са Пиринејског полуострва, Скандинавије, Велике Британије, Републике Ирске, Исланда, Летоније, Литваније, Естоније.

Распрострањеност у Србији[уреди | уреди извор]

Овај лептир је присутан у већем делу Србије,[3] насељава Горње Подунавље, обале Дунава, околину Београда, Делиблатску пешчару, већи део Шумадије, Стару планину, долину Велике, Јужне и Западне Мораве, Косово и Метохију. Није пронађен на Пештерској висоравни, као ни у деловима Србије где је врло изражена употреба пестицида и инсектицида.

Станиште[уреди | уреди извор]

Типична станишта су подручја покрај водених површина, али се неретко среће на зараслим ливадама и пољопривредном земљишту, а залази и у љутска насеља. Практично их има свуда где расту биљке хранитељке из рода Aristolochia и ретко се удаљава од ње[5]. У избору станишта и биљке веома личи на сродног ђурђевданског лептира. Међутим, недавна студија је показала да се ускршњи лептир чешће среће у близини река или на парцелама, за разлику од сродног, ђурђевданског лептира који је чешћи у близини људских насеља[6].

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Funet.fi
  2. ^ Popović, Miloš; Verovnik, Rudi (2018-06-22). „Revised checklist of the butterflies of Serbia (Lepidoptera: Papilionoidea)”. Zootaxa. 4438 (3): 501. ISSN 1175-5334. doi:10.11646/zootaxa.4438.3.5. 
  3. ^ а б „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. 
  4. ^ Mazzei, Paolo; Morel, Daniel; Panfili, Raniero. „Moths and Butterflies of Europe and North Africa”. 
  5. ^ а б Биологер заједница у Србији (2018). „Биологер — једноставан и слободан софтвер за прикупљање података о биолошкој разноврсности”. biologer.org. Приступљено 7. 10. 2020. 
  6. ^ Ilić, Milan; Nikolić, Marko; Savić-Zdravković, Dimitrija; Đurđević, Aca; Popović, Miloš (2019). „Afinitet vrsta Zerynthia cerisy i Z. polyxena prema određenim tipovima staništa (Lepidoptera: Papilionidae)”. XII simpozijum entomologa Srbije sa međunarodnim učešćem: Zbornik rezimea. 12: 50. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]