Ускршњи лептир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ускршњи лептир
(Zerynthia polyxena)
DianeJLH.jpg
Одозго
Papilionidae - Zerynthia polyxena-1.JPG
Са стране
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Z. polyxena
Биномијално име
Zerynthia polyxena
Синоними
  • Papilio cassandra Geyer, 1828[1]
  • Papilio creusa Meigen, 1829
  • Papilio hypermnestra Scopoli, 1763
  • Papilio hypsipyle Schulze, 1776
  • Papilio hypsipyle Fabricus, 1777
  • Zerynthia polyxena D., 1775
  • Zerynthia polyxena polyxena

Ускршњи лептир[2][3] (лат. Zerynthia polyxena) врста је дневног лептира из породице једрилаца (лат. Papilionidae).

Опис врсте[уреди]

Опис одрасле јединке[уреди]

Распон крила одраслих јединки износи од 50—56mm. Полни диморфизам је слабо изражен. Препознатљив је по црној цик-цак шари која се простире дуж спољних рубова крила.[2] Боја крила се креће од беле до крем, а крила су испресецана црном правилном мрежом. Задња крила са горње стране имају неколико црвених поља, док се доње стране и предњих и задњих крила постоје црвене ознаке и линије које уоквирују црну цик-цак шару. Глава и торакс су прекривени црним и црвеним длачицама. Абдомен је црн са равномерно распоређеним белим и црвеним длачицама.

Опис гусенице[уреди]

Боја гусенице овог лептира је варијабилна али увек у нијансама жуте или наранџасте. Са дорзалне стране гусеница на сваком чланку има по два наранџаста израштаја са црним врхом, који су прекривени ситним длачицама. Овакви израштаји налазе се и са латералне стране, а улога им је да у комбинацији са јарким бојама гусенице одбију предаторе. Гусеница се храни вучјом јабуком (Aristolochia clematitis),[4] која је отровна, па је и гусеница самим тим отровна, те је предатори најчешће избегавају.

Опис лутке[уреди]

Лутке овог лептира су издужене, боја доста варира али увек је у нијансама крем или смеђе боје.

Опис јајашца[уреди]

Јајашца овог лептира су округла, у почетку крем боје, након пар дана бистра течност у јајашцету се замути и постане готово црна, потом се излежу младе гусенице. Јајашца најчешће бивају положена на листове, са лица или наличја, ређе на стаблу. Готово увек бива положено два или више јајашаца.

Распрострањеност и станиште[уреди]

Распрострањеност[уреди]

Овај лептир насељава већи део Европе (Апенинско полуострво, Балканско полуострво), Малу Азију, југ Казахстана и Урал. Одсутан је са Пиринејског полуострва, Скандинавије, Велике Британије, Републике Ирске, Исланда, Летоније, Литваније, Естоније.

Распрострањеност у Србији[уреди]

Овај лептир је присутан у већем делу Србије,[2] насељава Горње Подунавље, обале Дунава, околину Београда, Делиблатску пешчару, већи део Шумадије, Стару планину, долину Велике, Јужне и Западне Мораве, Косово и Метохију. Није пронађен на Пештерској висоравни, као ни у деловима Србије где је врло изражена употреба пестицида и инсектицида.

Станиште[уреди]

Овај лептири насељава отворене ливаде, чешће на мањим надморским висинама,[2] иако се среће и у брдским пределима. Обично се јавља у близини река, за разлику од сродног, ђурђевданског лептира који је чешћи у близини људских насеља. Један од захтева овог лептира је присуство његове биљке хранитељке од које се ретко удаљава.

Референце[уреди]

  1. ^ Funet.fi
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. 
  3. ^ Zerynthia polyxena. Alciphron — база података о инсектима Србије. 
  4. ^ Mazzei, Paolo; Morel, Daniel; Panfili, Raniero. „Moths and Butterflies of Europe and North Africa”. 

Спољашње везе[уреди]