Ухолаже

Ухолаже; Временски распон: 208–0 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N Јура — данас
	обична ухолажа, Forficula auricularia
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Подтип:	Hexapoda
Класа:	Insecta
Ред:	Dermaptera; De Geer, 1773
подредови
	Archidermaptera; Eodermaptera; Neodermaptera

Ухолаже, увалаџе, керешице, буба кице, ракљаче, буба-ушаре, буба кеце, коњштрпи, улоши или ушаре (Dermaptera) су ред крилатих инсеката из базалне групе Polyneoptera који обухвата око 2000 врста^[1]^[2] груписаних у 12 фамилија. Најуочљивије карактеристике су кратка кожаста предња крила, као и наставци (церци) у облику клешта на задњем крају тела. Ова клешта имају улогу у хватању плена, одбрани од предатора, у савијању задњих крила и у парењу. Ухолаже настањују скоро све копнене екосистеме изузев антарктичких и арктичких, са центром диверзитета у тропским и суптропским пределима.

Дистрибуција[уреди | уреди извор]

Ухолаже из Западног Гатија

Ухолаже су изобилно заступљене широм Америка и Евроазије. Обична узолажа је уведена у Северну Америку 1907. године из Европе. Она је заступљенија у јужним и југозападним деловима Сједињених Држава.^[3]^‍:739 Једина аутохтона врста ухолажа пронађена на северу Сједињених Држава је кичмено-репна ухолажа (Doru aculeatum),^[4]^‍:144 присутна све до севера Канаде, где се крије у лисним пазусима младих биљки у јужном мочварама Онтарија. Друге фамилје које се могу наћи у Северној Америци, су Forficulidae (Doru и Forficula), Spongiphoridae, Anisolabididae, и Labiduridae.^[5]

Мали број ухолажа преживљава зиму на отвореном у хладним климама. Оне се могу наћи у уским пукотинама у шумама, пољима и вртовима.^[3]^‍:739^[6] Од око 1.800 врста, око 25 је присутно у Северној Америци, 45 у Европи (укључујући 7 у Великој Британији), и 60 у Аустралији.^[7]

Морфолошке и еколошке карактеристике[уреди | уреди извор]

Мање уочљиве од горе поменутих а научно веома важне морфолошке карактеристике ухолажа обухватају: тарзусе грађене из три сегмента, јединствен систем за савијање задњих крила, прогнатну главу, неразвијену легалицу, као и одсуство оцела. Ухолаже поседују усни апарат за грицкање. Анатомски, жлезде corpora alata су фузионисане у једну, централно постављену жлезду.

Развиће ухолажа је хемиметаболно, без ступња лутке, а са 4-6 инстар стадијума ларвеног ступња. Женке чувају јаја и младе (ларве до другог инстар стадијума), често чистећи ларве од потенцијалних патогених гљива. Други инстар напушта мајку и отпочиње самосталан начин живота. Уопштено говорећи, ухолаже су грегарни инсекти, па се често организују у породице и након овог одласка ларви. Одрасле јединке могу имати редукована или развијена крила; а крилате врсте могу водити и живот без летења. Адулти су диплодне јединке, мушки пол је хетерогаметан.

Станишта која ова група инсеката преферира су стеља, кора дрвећа, пукотине стена и рипаријска станишта. Поједине врсте настањују пећине на Хавајима и у Јужној Африци. Већина врста је активна ноћу и има омниворан начин исхране. Мали број врста се храни искључиво храном биљног (хербивори) или животињског порекла (карнивори). Припадници фамилија Arixeniidae и Hemimeridae су ектопаразити појединих слепих мишева, односно глодара.

Назив групе[уреди | уреди извор]

Научно име ред Dermaptera дугује кожастом изгледу предњих крила, док се народно име (ухолаже) повезује у српском, и многим другим језицима, са веровањем да адулти улазе у уши људи и тамо се крећу (лазе). Иако се сматра сујеверјем и народним веровањем, ова ситуација је могла бити честа у време када су се постеље правиле од сламе, која би била станиште за ухолаже^[8].

Еволуција и систематика реда[уреди | уреди извор]

Најстарији фосилни налаз ухолажа представљају тегмине (предња крила) из каснотријаских и ранојурских седимената. Базални, сада изумрли, таксони из реда ухолажа нису поседовали карактеристике савремених врста: тарзуси су имали пет сегмената, легалице су биле добро развијене, а предња крила су имала изражену нерватуру. Ред ухолажа у оквиру правокрилне групе инсеката вероватно је насроднији реду Grylloblatodea, заједно са којим је сродан надреду Dictyoptera^[1].

Изумрли представници из периода Јуре и Креде се већином сврставају у подред Archidermaptera. У подред Eodermaptera сврставају се преостали представници из мезозоика, а у Neodermaptera савремене групе ухолажа. Последња два подреда често се обухватају називом Pandermaptera. Алтернативна схема препознаје четири подреда: Archidermaptera, Arixeniina, Forficulina и Hemimerina^[9].

подред Archidermaptera

фамилија Dermapteridae

фамилија Protodiplatyidae

фамилија Turanoviidae

подред Eodermaptera

фамилија Semenoviolidae

фамилија Turanodermatidae

подред Neodermaptera (Arixeniina+Forficulina+Hemimerina)

инфраред Protodermaptera

натфамилија Pygidicranoidea

натфамилија Karschielloidea

инфраред Epidermaptera

фамилија Apachyidae

фамилија Arixeniidae

фамилија Carcinophoridae

фамилија Chelisochidae

фамилија Diplatyidae

фамилија Forficulidae

фамилија Hemimeridae

фамилија Labiduridae

фамилија Labiidae

фамилија Spongiphoridae

Референце[уреди | уреди извор]

↑ ^1,0 ^1,1 Rankin S.M., Palmer J.O. 2003. In: Resh V.H, Cardé R.T. (eds) Encyclopedia of Insects. Academic Press: California, USA. ISBN 978-0-12-586990-4.
^ Zhang, Z.-Q. (2011). „Phylum Arthropoda von Siebold, 1848 In: Zhang, Z.-Q. (Ed.) Animal biodiversity: An outline of higher-level classification and survey of taxonomic richness” (PDF). Zootaxa. 3148: 99—103.
↑ ^3,0 ^3,1 Burton, Maurice (јануар 2001). International Wildlife Encyclopedia (3 изд.). Marshall Cavendish Inc. ISBN 978-0-7614-7266-7.
^ Robinson, William H. (2005). Handbook of urban insects and arachnids. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 480. ISBN 978-0-521-81253-5. ^{[мртва веза]}
^ Marshall, Stephan A. (јун 2006). „4”. Insects: Their Natural History and Diversity: With a Photographic Guide to Insects of Eastern North America. Buffalo, NY; Richmond Hill, Ontario: Firefly Books. стр. 63—64. ISBN 978-1-55297-900-6.
^ Cranshaw, W.S. (јануар 2007). „European Earwigs”. 5.533. Colorado State University. Приступљено 25. 6. 2009.
^ Gillott, Cedric (2005). Entomology (3 изд.). Dordrecht: Springer. стр. 175—179. ISBN 978-1-4020-3184-7.
^ Robinson W.H. 2005. Handbook of Urban Insects and Arachnids. Cambridge University Press: Cambridge, UK. ISBN 978-0-521-81253-5.
^ Grimaldi D., Engel M.S. 2005. Evolution of the Insects. Cambridge University Press: New York, USA. ISBN 978-0-521-82149-0.

Литература[уреди | уреди извор]

Robinson, William H. (2005). Handbook of urban insects and arachnids. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 480. ISBN 978-0-521-81253-5. ^{[мртва веза]}
Burton, Maurice (јануар 2001). International Wildlife Encyclopedia (3 изд.). Marshall Cavendish Inc. ISBN 978-0-7614-7266-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Earwig Research Center by Fabian Haas, Heilbronn
Dermaptera Species File by Heidi Hopkins, Michael D. Maehr, Fabian Haas, and Lesley S. Deem
Ringlegged earwig on the UF / IFAS Featured Creatures website
Langston RL & JA Powell (1975) The earwigs of California (Order Dermaptera). Bulletin of the California Insect Survey. 20
Earwigs from What's That Bug?

[encyclopedia-1] 1,0 ^1,1 Rankin S.M., Palmer J.O. 2003. In: Resh V.H, Cardé R.T. (eds) Encyclopedia of Insects. Academic Press: California, USA. ISBN 978-0-12-586990-4.

[2] Zhang, Z.-Q. (2011). „Phylum Arthropoda von Siebold, 1848 In: Zhang, Z.-Q. (Ed.) Animal biodiversity: An outline of higher-level classification and survey of taxonomic richness” (PDF). Zootaxa. 3148: 99—103.

[International_Wildlife-3] 3,0 ^3,1 Burton, Maurice (јануар 2001). International Wildlife Encyclopedia (3 изд.). Marshall Cavendish Inc. ISBN 978-0-7614-7266-7.

[Robinson-4] Robinson, William H. (2005). Handbook of urban insects and arachnids. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 480. ISBN 978-0-521-81253-5. ^{[мртва веза]}

[Marshall-5] Marshall, Stephan A. (јун 2006). „4”. Insects: Their Natural History and Diversity: With a Photographic Guide to Insects of Eastern North America. Buffalo, NY; Richmond Hill, Ontario: Firefly Books. стр. 63—64. ISBN 978-1-55297-900-6.

[CSU-6] Cranshaw, W.S. (јануар 2007). „European Earwigs”. 5.533. Colorado State University. Приступљено 25. 6. 2009.

[gillott-7] Gillott, Cedric (2005). Entomology (3 изд.). Dordrecht: Springer. стр. 175—179. ISBN 978-1-4020-3184-7.

[urban-8] Robinson W.H. 2005. Handbook of Urban Insects and Arachnids. Cambridge University Press: Cambridge, UK. ISBN 978-0-521-81253-5.

[evolution-9] Grimaldi D., Engel M.S. 2005. Evolution of the Insects. Cambridge University Press: New York, USA. ISBN 978-0-521-82149-0.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]