Црноврата мухарица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Црноврата мухарица
Ficedula hypoleuca Sussex 4.jpg
Мужјак црноврате мухарице
Песма мужјака црновтаре мухарице
Научна класификација edit
Царство: Животиње
Тип: Хордати
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Muscicapidae
Род: Ficedula
Врста:
F. hypoleuca
Биномијално име
Ficedula hypoleuca
([Pallas], 1764)

Црноврата мухарица (лат. Ficedula hypoleuca) је врста птице из фамилије мухарица. Име рода Ficedula потиче из латинског језика и односи се на исхрану смоквама. Придев hypoleuca потиче од две грчке речи: hupo што значи испод и leukos што значи бело. [2]

Опис[уреди]

Женка црноврате мухарице

Дужина тела ове врсте износи од 12 до 14 центиметара, а тежина од 9,7 до 20,2 грама. Код црноврате мухарице је заступљен полни диморфизам. Адултни мужјак је беле боје са доње стране тела, а са горње стране тела је црне боје изузев неправилне, беле пруге на крилима, танких белих пруга на странама репа, и белог дела изнад кљуна. Јувенилни мужјаци, јувенилне и адултне женке су светло броан боје и веома су сличне са другим врстама из рода Ficedula, посебно са врстом Ficedula albicollis.[3][4]

Распрострањеност и станиште[уреди]

Ареал распрострањења

Црноврата мухарица настањује северну, источну, делом и западну Европу, а такође и део Африке и Азије од границе са Европом до Западносибирске низије. Насељава мешовите и листопадне шуме са старим и високим стаблима, пошумљена станишта, а ређе четинарске шуме, паркове и вртове. у Африци насељава шуме кедра, храста, саване и многа друга станишта прекривена дрвећем.[5][6]

Биологија[уреди]

Птићи црноврате мухарице

Црноврата мухарица се претежно храни летећим и нелетећим инсектима, али такође и другим бескичмењацима, воћем и семенима биљака. Гнезди се од краја априла до краја јуна у Европи, а до почетка јуна у северозападној Африци. Гнездо је у облику чаше изграђене од опалог лишћа, гранчица биљака и маховина, а изнутра је обложено меканом травом, длакама или перјем, смештено у рупи у дрвету, зиду или грађевини на висини од 1,8 до 10 метара. Женка у гнездо полаже најчешће од 4 до 8 јаја. Црноврата мухарица је изразита селица, зиму проводи у подсахарској Африци. Према грубој процени укупан број јединки црноврате мухарице се креће између 33 и 52 милиона адултних јединки, са опадајућим популационим трендом.[7][8]

Угроженост[уреди]

Највећи угрожавајући фактор за опстанак црноврате мухарице су климатске промене које урокују померање периода животног циклуса бескичмењака, који се услед тога не поклапа са периодом гнежђења ове, а и многих других врста птица које услед недостатка хране не могу да отхране младунце.[9]

Црноврата мухарица у Србији[уреди]

У Србији је на у периоду гнежђења забележена само на Фрушкој гори, док је за време сеобе редовна на територији Србије.[10]

Референце[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2012). Ficedula hypoleuca. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 133, 238. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ Parkin, David T. (2003). „Birding and DNA: species for the new millennium”. Bird Study. 50 (3): 223—242. doi:10.1080/00063650309461316. 
  4. ^ https://www.hbw.com/species/european-pied-flycatcher-ficedula-hypoleuca
  5. ^ http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/european-pied-flycatcher-ficedula-hypoleuca/text
  6. ^ Robinson, R.A. (2005). "Pied Flycatcher Ficedula hypoleuca". BTO BirdFacts. British Trust for Ornithology. Retrieved 4 August 2017.
  7. ^ http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/european-pied-flycatcher-ficedula-hypoleuca/text
  8. ^ https://www.iucnredlist.org/species/22709308/131952521
  9. ^ http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/european-pied-flycatcher-ficedula-hypoleuca/text
  10. ^ http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=37286

Литература[уреди]

  • Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4.