Чубрељ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Чубрељ
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаСрбица
Становништво
 — 2011.1065
Географске карактеристике
Координате42°46′09″ СГШ; 20°44′23″ ИГД / 42.76917° СГШ; 20.73972° ИГД / 42.76917; 20.73972Координате: 42°46′09″ СГШ; 20°44′23″ ИГД / 42.76917° СГШ; 20.73972° ИГД / 42.76917; 20.73972
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина690 м
Чубрељ на мапи Србије
Чубрељ
Чубрељ
Чубрељ на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број41000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

Чубрељ (алб. Çubrel) је насеље у општини Србица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 1.065 становника, већину становништва чинили су Албанци.[a] Историјски и географски село Чубрељ припада Дреници.

Географија[уреди]

Чубрељ се налази на брежуљцима дреничког побрђа, а припада разбијеном типу насеља. Сеоске куће се налазе покрај пута Косовска МитровицаПећ. Уз сталноседелачко албанско становништво, у Чубрељу су обитавали Срби колонисти, чије су куће подигнуте дуж поменутог пута, те дају селу тип сеоског друмског насеља. Село има своју мерају, и сеоску колективну шуму. Баште се налазе најчешће поред окућница, где су и родовска гумна. Скоро свака кућа има бунар у свом обору, са пијаћом водом. Срби колонисти су имали један колективни бунар. А исто тако скоро свака кућа има бунар са водом за пиће. Домаћа стока се напаја на сеоским потоцима и изворима, као и на родовским бунарима. Чубрељ има шест албанских гробља, као и једно колонистичко српско гробље.[1]

Историја[уреди]

По народној традицији, сеоска црква у Чубрељу појала је до 1735. године. Чистила ју је и одржавала мајка Булића и Ћелоха, пореклом од српскога рода Мирића. Махмутбеговићи из Пећи населили су их у Чубрељ, а обојица су прешли у ислам. Њихова мајка је остала до своје смрти као православка.[2] У селу Чубрељу обитавају следеће албанске породице, која су српскога порекла. Бељићи, од фиса Гаши, старином су из Црног Брега у Метохији. Као православни Срби примила су ислам два брата Буља и Ђеља, док је трећи Мира остао у православљу у родном селу. Бељићи и Ћељићи су се доселили у Дреницу, као штићеници Махмудбеговића, чији су они били чифчије, а у Дреници су добили имања, пошто су прешли у ислам. Допало им се село Чубрељ, и ту су се населили. На крају вредно је помена. За Сухогрлце котило, зна се да су имали у својој фамилији Српкињу Софију, која је била родом из Ибарског Колашина, а прихватила је исламску веру, јер је била уграбена као девојка за младог Албанца исламске вере.[3]

Порекло становништва по родовима[уреди]

Подаци порекла становништва по родовима из 1936. године:[4]

Албански родови:

  • Суогрлани, од фиса Гаш, 9 кућа. Досељени су из Сувог Грла - Метохијски Подгор, 1845. године када се 3 доселила 1 кућа.
  • Биринџик, од фиса Гаш 5 кућа.
  • Мифтари, од фиса Гаш, З куће. Овај род води порекло из дреничког села Витака, одакле је 1845. године досељена 1 кућа.
  • Булићи, од фиса Гаш 3 куће, воде порекло из Метохије, а у Чубрељ су их населили пашалари Махмудбеговићи, по народној-родовској традицији, 1735. године, доселила су се два брата Буља и Ђеља, а трећи брат Мира остао је у Пећи. Овај род је српскога порекла из православља је прешао у ислам, а потом се албанизовао. Од овога рода 1912. године, 1 кућа се одселила у Малу Азију.
  • Суљићи, од фиса Шаља, 2 куће. Овај род има надимак Читак, по селу Читаку у Метохији, одакле воде порекло, а доселили су се 1865. године.
  • Азири, од фиса Гаш, З куће. Старином су Срби јерлнје, који су из православља прешли у ислам 1845. године, а потом су се nоарбанасили.
  • Кошутан, од фиса Гаш, 4 куће. Пореклом су из села Кошутова, у Косово, одакле се доселила 1 кућа, 1856. године.
  • Паљићи, од фиса Гаш 1 кућа. Пореклом су Срби јерлије, а издају се за досељенике из Албаније. Надимак су добили у старини, због неке паљевине лисника.
  • Рустеми, од фиса Гаш, 5 кућа. Пореклом су из Албаније, одакле су њихови преци досељени 1785. године.
  • Ђељош, од фиса Гаш, 2 куће. Пореклом су из Албаније, одакле су се доселили 1725. године. Међутим, тај род српскога порекла из Метохије од Буље којег је населио у Чубрељ, феудални поседник од пашалара Махмутбеговиhа.
  • Фекај, од фиса Гаш, 2 куће. Пореклом су из Албаније одакле су се доселили 1835. године.
  • Сиљовићи, од фиса Гаш, 1 кућа. Пореклом су из Албаније , одакле су се доселили 1855. године. Од овога рода 1 кућа се одселила 1921. године у село Зојх, у Метохији.
  • Укај, од фиса Гаш, 1 кућа. Досељени су из Албаније 1835. године, Од овога рода је 1921. године одсељена 1 кућа у Албанију.
  • Нимани, од фиса Гаш, 2 куhе. Овај је род пореклом из Албаније, одакле је досељена 1 кућа 1815. године.
  • Маљак, од фиса Гаш, 1 кућа. Пореклом су из Метохије, одакле су досељени 1870. године као слуге, па им је село поклонило земљу. Те су постали поседници земље, и сталноседеоци земљорадници.

Према народној традицији у селу Чубрељ, сви родови овог села, осим родова Булић, Кошутан и Ђеља, у старини су припадали фису Бериш, па су уз курбан једнога вола, прешли у фис Гаш, и тако добили нов фис, али и надимак Кућан (по волу жуте длаке, којег су принели на жртву сеоском становништву и ,,Алаху’’, попримајући други фис тј. племе).

Срби (колонисти):

Према изнетоме, у 1936. године у Чубрељу је било, 15 албанских родова са 44 куће. Од тога је било: 4 рода српскога порекла са 9 кућа, који су се албанизовали. Српских родова - колонисти, било је 11 са 13 кућа.[5]

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 1948. године, Чубрељ је имао 545 становника, од тога 252 мушких и 293 женских, са 73 куће.[5]

Популација (ист.): Чубрељ
Година1948195319611971198119912011
Становништво5455867018551.0491.1411.065
Еволуција становништва

Становништво[уреди]

Етнички састав према попису из 1961.[6]
Албанци
  
699 99,86 %
Срби
  
1 0,14 %
Укупно: 700
Етнички састав према попису из 2011.[7]
Албанци
  
1.065 100 %
Укупно: 1.065

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

Литература[уреди]