9M133 Корнет

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са 9M133 Kornet)
9К135 Корнет
Корнет / Корнет-Е
Врстапротив-тенковско оружје
Порекло Русија
Спецификације
Маса26 kg
Дужина1.100 mm
Дужина цеви1.210 mm
Калибар152 mm
Начин дејстваЛансирање
Макс. еф. дометКорнет-ЕМ — 10.000 m

9М133 Корнет је модерна руска преносива против-оклопна вођена ракета (ПОВР) намењена за употребу против основних борбених тенкова. Уведен је у службу руске војске 1998.[1] Назив ракетног система је 9К135 Корнет.

Корнет је међу најспособнијим руским против-оклопним системима. Корнет долази у варијантама са термобаричним бојевим главама за употребу против лакших циљева. Даље је развијен у 9М133 Корнет-ЕМ, који има повећан домет и побољшану бојеву главу.

Корнет се увелико извози и производи се по лиценци у неколико земаља. Први пут је коришћен у реалним борбеним условима 2003. године и од тада је коришћен у многим сукобима.

Развој[уреди | уреди извор]

Противтенковска ракета Корнет је представљена у октобру 1994. од стране Бироа за пројектовање КБП.[2] Пројектил је почео да се развија 1988. године као модуларни, универзални систем способан да уништи било коју мету. Корнет је тешка ПОВР, супериорнија од ранијих 9К111 Фагот и 9К113 Конкурс навођених жицом. Ракета је ушла у службу руске војске 1998.[1] Његова извозна ознака је Корнет-Е.[3] Самоходно против-оклопно оруђе 9П163М-1 Корнет-Т ушло је у службу 2012.[4]

Северна Кореја је развила копију Корнета познату као Булсае-3, који је први пут приказана 27. фебруара 2016. године.[5][6]

Опис[уреди | уреди извор]

Ракета 9М133 заједно са лансером 9П163-1 са троношцем и термичким нишаном 1ПН79-1 чини ракетни систем 9К135[7] који може да носи и њиме управља пешадијска посада од две особе. Прелазак на ватрени положај траје мање од једног минута, а припрема и испаљивање за најмање једну секунду.[8] Противтенковски ракетни систем „Корнет“ опремљен је способношћу за тзв. "Top attack" тј. удар у, на пример тенк, тамо где је најтањи - врх куполе. [9]

Пројектил Корнета и лансер

Поред пешадијске преносиве варијанте, ракета 9М133 је интегрисана у низ других возила и система наоружања као пакет за надоградњу или потпун систем наоружања. 9М133 је постављен на БМП-3 образује 9П163М-1 ловац тенкова и сличну Хризантему. 9П163М-1 носи две ракете 9М133 на лансирним шинама, које се извлаче из спремљеног положаја током транзита. Ловац тенкова аутоматски поново пуни ракете из унутрашњег магацина са 16 пројектила (ракете се складиште и транспортују у затвореним контејнерима).[10] АБХО заштита је обезбеђена за посаду (нишанџија и возач) сваког 9П163М-1 као додатак потпуној оклопној заштити која је еквивалентна стандардној шасији БМП-3. Систем навођења 9П163М-1 омогућава испаљивање две ракете одједном, од којих свака ради на различитим каналима за навођење (ласерски).

Корнет-ЕМ[уреди | уреди извор]

Ракете Корнет-ЕМ на лансеру Корнет-Д.

9М133 Корнет-ЕМ је побољшана варијанта представљена 2012. године која је дизајнирана да уништи возила са експлозивним реактивним оклопом (ЕРА). Његова верзија за монтирање на возило опремљена је аутоматским праћењем циља. Уместо ручног постављања нишана на мету током целог лета пројектила, оператер одреди мету једном и компјутер прати мету док пројектил путује ка њему до удара. Ново кодирање снопа такође омогућава возилу опремљеном двоструким лансерима да нападне две различите мете одједном, повећавајући брзину паљбе, смањује број возила потребних за мисију и може уништити возила опремљена системом активне заштите кроз салво паљбу на један циљ.[11] Коришћење система за аутоматско праћење може га учинити ефикасним против ваздушних претњи које лете ниско као што су хеликоптери и беспилотне летелице (БПЛ). [12] [13]

Корнет-ЕМ се углавном користи на лансеру Корнет-Д. [14] Иран такође производи систем сличан Корнету-Д под називом Пирооз, који користи другачији лансер и другачију конфигурацију електро-оптичког нишана.[тражи се извор]

Корнет-ЕМ је прво ушао у службу руске армије; његов први инострани купац био је Бахреин.[15] Такође се извози у Алжир. [16] Прави се по лиценци и у Саудијској Арабији[17][18] и Ирану.[19][20]

Употреба[уреди | уреди извор]

Лансирање Корнета

Током рата у Ираку, Корнете су користиле неке групе ирачких специјалних снага за напад на америчка оклопна возила, онеспособивши најмање два тенка Абрамс и једно борбено возило пешадије Бредли у првој недељи рата.[21] [22]

Друга потврђена употреба ПОВР-а Корнет догодила се током Либанског рата 2006. године, где су ракете, које је наводно испоручила Сирија, а које су биле копије произведене у Северној Кореји,[23] користили борци Хезболаха да униште до пет израелских тенкова Меркава.[24] Корнети су пробили оклоп укупно 24 тенкова, тиме их онеспособивши.[25] [26]

Израел тврди да је Сирија прокријумчарила руско оружје Хезболаху, а Израел је послао тим званичника у Москву да покаже Русији доказе за оно што они кажу могу бити само сиријски трансфери оружја. [27] Упркос првобитним јавним демантима руских званичника да је представљен било какав доказ о стварној употреби Корнета од стране Хезболаха,[28] [29] руска влада је заправо кренула да пооштри контролу над употребом оружја руске производње од стране држава увозница, сугеришући да је посета израелске делегације ипак уродила плодом, иако можда нема везе са Корнетом.[30] Дана 6. децембра 2010, Корнет лансиран из појаса Газе пробио је спољашњи оклоп тенка Меркава Марк 3 на израелској страни границе, али није изазвао уништење.[31]

Дана 7. априла 2011. Хамас је преузео одговорност за ракетни напад на израелски школски аутобус у којем је убијен 16-годишњи дечак Данијел Вифлић [32] [33] и рањен још један цивил (сва остала деца која су била у аутобусу изашла су неколико минута раније). Према речима портпарола израелске војске, аутобус је погођен ракетом Корнет.[34]

Корнет у руској служби.
9К135 Корнет могу ефикасно користити 2 војника

Русија је послала преко 1.000 противтенковских вођених ракета треће генерације Корнет-9М133 сиријској војсци која их је у великој мери користила против оклопних и копнених циљева у борби против џихадиста и побуњеника.[35] [36] [37] 2016. године, самоходни вишецевни лансер ракета ТОС-1 сиријске војске уништен је ракетом Корнет од стране сиријских опозиционих снага.[38]

У јануару 2017. немачки лист Die Welt објавио је да су припадници ИСИЛ-а користили Корнете да униште шест тенкова Леопард 2 које користи турска војска у Сирији.[39] Пропагандни видео ИСИЛ-а објављен у марту 2017. показује како припадници ИСИЛ-а заплењују два корнета који се транспортују у Сирију, на којима стоји 2016. као година производње.[тражи се извор]

Варијанте пројектила[уреди | уреди извор]

[40] 9М133-1 (Корнет/Корнет-Е) 9М133М-2 (Корнет-М/Корнет-ЕМ) 9М133Ф-1 (Корнет/Корнет-Е) 9М133Ф-2 (Корнет-М/Корнет-ЕМ) 9М133Ф-3 (Корнет-М/Корнет-ЕМ)
Пречник 160 мм тело / 460 мм распон крила
Дужина 1.1 м ракета/ 1.21 м цев
Тежина (укључујући контејнер) 29 кг 31 кг 29 кг 31 кг 33 кг
Брзина > 250 м/с 300 м/с > 250 м/с 300 м/с 320 м/с
Домет (по дану) 100–5.500 м 150–8.000 м 100–5.500 м 150–8.000 м 150–10.000 м
Бојева глава 152 мм тандем кумулативна бојева глава



1.000–1.200 мм пенетрације РХА оклопа након експлозивно-реактивног оклопа (ЕРО)


или
3–3.5 м бетона
152 мм тандем кумулативна бојева глава



1.100–1.300 мм пенетрације РХА након ЕРО


или

3.5 м бетона

термобарична бојева глава са 10 кг експлозива термобарична бојева глава са 10 кг експлозива Парчадно пуњење

15 кг[тражи се бољи извор]

Корисници[уреди | уреди извор]

Мапа са корисницима 9М133 у плавој боји

Војска Србије[уреди | уреди извор]

Војсци Србије је први од три дела лансера и ракета Корнет-ЕМ испоручен у децембру 2021. године.[42] Званично је представљен 3. јануара 2022.[43] Лансери ће поред пешадијске употребе бити интегрисани и на оклопна возила БОВ М-16 Милош.[44]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  • Ракете Корнет-ЕМ компатибилне су и са лансерима Корнет-Е.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Kornet”. Архивирано из оригинала 7. 2. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2016. 
  2. ^ „Kornet (AT-14)”. Federation of American Scientists. 19. 6. 1999. Архивирано из оригинала 31. 12. 2008. г. Приступљено 8. 11. 2008. 
  3. ^ „KORNET-E ANTITANK MISSILE SYSTEM”. KBP Instrument Design Bureau. 2008. Архивирано из оригинала 1. 11. 2008. г. Приступљено 8. 11. 2008. 
  4. ^ ARG. „Kornet-T Anti-Tank Missile Carrier - Military-Today.com”. www.military-today.com. Архивирано из оригинала 9. 5. 2017. г. Приступљено 11. 6. 2017. 
  5. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 31. 7. 2018. г. Приступљено 31. 7. 2018. 
  6. ^ „North Korea's Anti Tank Capabilities”. Архивирано из оригинала 31. 7. 2018. г. Приступљено 31. 7. 2018. 
  7. ^ „Designations of Soviet and Russian Military Aircraft and Missiles”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г. Приступљено 28. 8. 2014. 
  8. ^ „Русский "Корнет" - убийца "Абрамсов". Архивирано из оригинала 7. 4. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2015. 
  9. ^ „Russia's anti-tank missile system gets 'top attack' capability similar to US Javelin”. TASS. Архивирано из оригинала 2018-08-26. г. Приступљено 26. 8. 2018. 
  10. ^ „Kornet E Laser Guided Anti-Tank Missile”. Defence Update. 26. 7. 2006. Архивирано из оригинала 5. 7. 2008. г. Приступљено 17. 11. 2008. 
  11. ^ The new anti-tank guided missile Kornet-EM is presented at Moscow air Show MAKS-2011 Архивирано 2015-05-02 на сајту Wayback Machine - Armyrecognition.com, 17 August 2011
  12. ^ Russian Ministry of Defense to finalize the tests of Kornet-EM anti-tank guided missile Архивирано 2017-02-04 на сајту Wayback Machine - Armyrecognition.com, 8 October 2016
  13. ^ Administrator. „Russian armed forces to receive Kornet-M and 9K115 Metis-M1 anti-tank-guided missiles TASS 12605161 - weapons defence industry military technology UK - analysis focus army defence military industry army”. www.armyrecognition.com. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г. Приступљено 10. 6. 2017. 
  14. ^ „Kornet-EM Anti-Tank Guided Missile System - Army Technology”. Архивирано из оригинала 18. 2. 2017. г. Приступљено 18. 2. 2017. 
  15. ^ „Bahrain becomes launch customer for Russian Kornet-EM system - Jane's 360”. www.janes.com. Архивирано из оригинала 28. 4. 2018. г. Приступљено 28. 4. 2018. 
  16. ^ Martin, Guy. „Algerian Su-30MKA and Kornet deliveries moving forward - defenceWeb”. www.defenceweb.co.za. Архивирано из оригинала 29. 4. 2018. г. Приступљено 28. 4. 2018. 
  17. ^ „تعرف على Kornet-EM الصاروخية المنضم للخدمة بالسعودية” (на језику: арапски). Al Arabiya. Архивирано из оригинала 2018-04-28. г. Приступљено 28. 4. 2018. 
  18. ^ „Saudi Arabia and Russia sign S-400 MOU - Jane's 360”. www.janes.com. Архивирано из оригинала 25. 9. 2018. г. Приступљено 28. 4. 2018. 
  19. ^ Rosen, Armin. „This New Iranian-Built Anti-Tank Missile Could Restrain Israel’s Options In Lebanon”. businessinsider.com.au. Архивирано из оригинала 28. 06. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2022. 
  20. ^ „Iran Inaugurates Production Line of New Anti-Armor Missile System”. archive.ph. Архивирано из оригинала 18. 7. 2013. г. Приступљено 24. 1. 2022. 
  21. ^ „Kornet (AT-14)”. GlobalSecurity.org. Архивирано из оригинала 2006-01-27. г. Приступљено 2006-02-02. 
  22. ^ „Russian Kornet Anti-Tank Missile FAQ”. ABC News. 6. 1. 2006. Архивирано из оригинала 7. 1. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2016. 
  23. ^ „Case 1:10-cv-00483-RCL Document 54” (PDF). govinfo.gov. 14. 7. 2014. стр. 8. Приступљено 16. 10. 2020. 
  24. ^ „Russian Anti-Armour Weapons and Israeli Tanks in Lebanon”. Moscow Defence Brief. 2007. Архивирано из оригинала 16. 9. 2008. г. Приступљено 18. 11. 2008. 
  25. ^ „waronline.org - Потери бронетанковой техники во Второй Ливанской войне”. Архивирано из оригинала 25. 4. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2015. 
  26. ^ „Танк "Меркава" (Израиль)”. Архивирано из оригинала 20. 5. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2015. 
  27. ^ Marcus, Jonathan (15. 8. 2006). „Tough lessons for Israeli armour”. BBC News Online. Архивирано из оригинала 7. 1. 2009. г. Приступљено 17. 8. 2006. 
  28. ^ „Israel never proved use of Russian missiles by Hizbollah – Ivanov”. RIA Novosti. 25. 8. 2006. Архивирано из оригинала 31. 8. 2006. г. Приступљено 25. 8. 2006. 
  29. ^ „Russia denies Hezbollah arms link”. BBC News Online. 25. 8. 2006. Архивирано из оригинала 21. 4. 2009. г. Приступљено 26. 8. 2006. 
  30. ^ „Provisions for the control of the compliance by foreign states to the rules of use of military equipment supplied by the Russian Federation”. Government of the Russian Federation. 11. 10. 2006. Архивирано из оригинала 4. 8. 2008. г. 
  31. ^ „Ashkenazi: IDF tank hit by Kornet missile”. ynet. 21. 12. 2010. Архивирано из оригинала 18. 11. 2014. г. Приступљено 13. 11. 2014. 
  32. ^ „Teen hit by anti-tank missile dies of wounds”. ynet. 17. 4. 2011. Архивирано из оригинала 18. 5. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2015. 
  33. ^ „Teen Victim of Bus Attack Dies - Inside Israel - News - Arutz Sheva”. Arutz Sheva. Архивирано из оригинала 16. 1. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2015. 
  34. ^ Hamas claims responsibility for missile strike on bus that wounded boy Архивирано 2011-04-08 на сајту Wayback Machine, CNN
  35. ^ „Russia Delivers Kornet Anti-Tank Guided Missiles To Syria”. Архивирано из оригинала 24. 8. 2015. г. Приступљено 30. 6. 2016. 
  36. ^ Fahd, Majd (9. 5. 2016). „WATCH: SAA Kornet ATGM destroys rebels' tank in southern Aleppo (video)”. Архивирано из оригинала 15. 2. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2016. 
  37. ^ iftaab bostan (24. 2. 2016). „Syrian Army Kornet Missile VS ISIS”. Приступљено 28. 11. 2016 — преко YouTube. 
  38. ^ „Russian TOS-1A Solntsepyok Annihilated by ATGM Kornet”. Архивирано из оригинала 17. 8. 2016. г. Приступљено 28. 11. 2016. 
  39. ^ Hegmann, Gerhard (12. 1. 2017). „Syrien: Leopard-2-Verluste kratzen am deutschen Panzer-Mythos”. Die Welt. Архивирано из оригинала 16. 1. 2017. г. Приступљено 15. 1. 2017 — преко www.welt.de. 
  40. ^ 9K133 Kornet Архивирано 2017-03-25 на сајту Wayback Machine - Weaponsystems.net
  41. ^ „Shipment of Russian anti-tank missiles arrive in Serbia — report”. tass.com. Приступљено 24. 1. 2022. 
  42. ^ „KORNET-E STIGAO U SRBIJU! Ruski protivoklopni sistem isporučen Vojsci Srbije”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 4. 1. 2022. 
  43. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Predstavljen novi protivoklopni sistem "kornet". www.rts.rs. Приступљено 4. 1. 2022. 
  44. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Stefanović: "Kornet" donosi nove sposobnosti Vojsci Srbije”. www.rts.rs. Приступљено 4. 1. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]