Borisav Atanasković

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Borisav Atanasković
Borisav Atanasković.jpg
Datum rođenja(1931-05-10)10. maj 1931.
Mesto rođenjaBeograd
 Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti26. jul 1994.(1994-07-26) (63 god.)
Mesto smrtiNovi Sad
 SR Jugoslavija
Zanimanjeknjiževnik, dramski pisac, reditelj, glumac, novinar, dramaturg, urednik

Borisav Atanasković (Beograd, 10. maj 1931Novi Sad, 26. jul 1994) bio je jugoslovenski i srpski književnik i dramski pisac za decu i odrasle, reditelj, pozorišni glumac, novinar, dramaturg i urednik.

Biografija

Rođen u Beogradu od oca Radiše, učitelja, poreklom iz sela Ločevaca, okolina Takova i Gornjeg Milanovca, i majke Danice poreklom iz Beograda, sudske činovnice.

Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Takovu, Beogradu i Gornjem Milanovcu. Državnu pozorišnu školu (tada u rangu Fakulteta dramskih umetnosti), diplomirao je 1953. godine u klasi Jurija Rakitina Ljvoviča. Ispitne predstave: Kartaši, Nedorasli i Silom lekar Žan Baptista Poklen-Molijera. Pored učenja sa svojim kolegama (Uglješom Rajčevićem, Dragišom Šokicom, Mirkom Jovanovićem, Jovanom Antićem, Mihailom Forom, Fedorom Tapavičkim, Jelenom Milanović, Ljubicom Vukčević, Milanom Topolovačkim, Borom Slepčevićem, Radoslavom Simićem i Mihailom Mošorincem) statirao je u predstavama Srpskog Narodnog pozorišta.

U Beogradu, studirao je na Filološkom fakultetu, na odseku Srpskohrvatski jezik i književnost.

Prvo radno mesto bilo mu je 1956. u Nolitu na obavljanju poslova kulturno umetničkog programa, a zatim u Opštini Stari grad u Beogradu - sekretar Doma kulture od 1957. do 1960. godine.

Od 1960. do 1970. bavio se glumačkim pozivom u pozorištima Zrenjanina, Leskovca (u dva navrata: 1971—1972. i 1973—1974) i Vršca (1976—1979). Ostvario niz zapaženih uloga, bio i jedan od prvaka pomenutih scena. Između angažmana u pozorištima u Amaterskom pozorištu Kulturnog centra Gornji Milanovac, potpisivao je režiju pozorišnih komada od 1974. do 1976. godine: Ljudi autora Velimira Subotića, Pozdravi nekog autora Vesne Ognjenović i Budimira Nešića, a u adaptaciji reditelja, Radnička poema autora, radnika pesnika Milutina Mijailovića, a u adaptaciji reditelja, Dugonja, Trbonja i Vidonja autora Mladena Širole, Komandant Sajler autora Borislava Mihailovića Mihiza, Tom Sojer autora Marka Tvena, kao i sopstvenog pozorišnog komada Vojnici i mesečina.

Osvajanjem prve nagrade na Festivalu radiodifuznog stvaralaštva u Ohridu 1979. godine, radio dramom za decu "Dimitrije sapun", u kompletnoj obradi Dramske redakcije govorno umetničkog programa Radio Televizije Novi Sad, koju je za tu priliku Atanasković napisao, stekao je uslove da pređe u istoimenu redakciju na mesto dramaturga radio drame za decu na srpskom jeziku Radio Novi Sad 1. Pored poslova dramaturga, istovremeno je, do penzionisanja 1991. godine, obavljao i poslove urednika dečje radio drame na srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom i rusinskom jeziku. Radio drame za decu i odrasle su mu otkupljivane, nagradjivane. Dobitnik je Nagrade "Mlado pokolenje", 1984. godine za životno delo.

Veran saradnik Politike, tačnije podlistka Politika za decu bio je od 1955. do kraja života, zatim saradnik novina Politika Ekspres, Jež, Dnevnik, Dečji dnevnik, Zdrav podmladak, Golub, Zmaj, Pionir, Vesela sveska, Dečje novine, Neven, Pionieri, Lokomotiva... Mnoge priče i pripovetke objavljene su mu u čitankama autora Marije Kardelisove i Andreja Čipkara ("Sunčev pevač" 1966. Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, za prvi razred osnovne škole; U obaveznoj lektiri za učenike od trećeg do četvrtog razreda osnovne škole "Sve počinje pričom" 1966, u izdanju Zavoda za izdavanje udžbenika u Novom Sadu). "Deca su ukras sveta", autori Milana Perišić i Zlata Vidaček, izdavač Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1980, metodikama razvoja govora (50. zbirka priprema govora za vaspitače), a zastupljen je i u mnogim antologijama srpske proze - kratke priče i pripovetke za decu. Opštinska zajednica kulture Zrenjanin, Časopis "Ulaznica" izdavač je Atanaskovićeve knjige Preko dana do uveče, 1970, a NIP "Dečje novine" knjige Antonije i telefon, 1978.godine.

Na "daskama koje život znače" u Zrenjaninu, Leskovcu i Vršcu igrao je sa poznatim prvacima našeg glumišta: Nedom Spasojević, Savom Damjanovićem, Dubravkom Nešović, Usnijom Redžepovom, Stevanom Bajom Gardinovačkim, Jelisavetom Sekom Sablić, Marinkom Šebezom, Brankom Milićevićem Kockicom...

Jedna od mnogih, bila mu je glavna uloga u "Stolici koja se ljulja", autora Novaka Novaka, (Narodno pozorište "Sterija", Vršac). Ova predstava izvedena je 50 puta.

Godine 1969. Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, objavio mu je monografiju „Detektivska priča” (pozorišni komad za decu), a godinu dana kasnije i Časopis za kulturu "Ulaznica" iz Zrenjanina knjigu „Preko dana do uveče”.[1][2]

Član Društva književnika Zrenjanina, Novog Sada, Vojvodine, Srbije i SFRJ od 1971. pa do odlaska u penziju, kao i član Udruženja estradnih umetnika Beograd od 1972. do 1973. godine. Odlaskom u penziju ostao je jedino član Udruženja ribolovaca Novog Sada.

Umro je u Novom Sadu, a urna sa posmrtnim ostacima pohranjena je u porodičnom grobnom mestu u Gornjem Milanovcu.

Dva puta se ženio. Prva supruga bila mu je Jelena Lela Cvetković, a druga Gordana Doda Atanasković.

Reference

  1. ^ „Monografska publikacija "Detektivska priča" u biblioteci Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera Univerziteta u Subotici”. www.vsovsu.rs. Приступљено 22. 1. 2019.  (на језику: српски)
  2. ^ Atanasković, Borisav. Preko dana do uveče (knj. IV изд.). Opštinska zajednica kulture, 1970. стр. 80. Приступљено 22. 1. 2019.  (на језику: српски)

Literatura

  • Милошевић, Александра (2001). СТО ГОДИНА КОШТАНЕ НА СРПСКИМ СЦЕНАМА (1900—2000). Музеј позоришне уметности Србије. 

Spoljašnje veze