Саргашко море

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Саргашко море
Sargasso.png
Положај Саргашког мора у централном Атлантику
Локација Централни Атлантик
Земље басена  Бермуди
Макс. дужина ~ 3.200 km
Макс. ширина ~ 1.100 km
Површина ~ 8.635.000 km2
Макс. дубина 6.760 m
Салинитет 37‰
Макс. температура између 23° и 27°C
Мин. температура до 17°C

Саргашко море (енглески: Sargasso Sea; француски: Mer des Sargasses; шпански: Mar de los Sargazos; руски: Саргассово море) представља акваторију у централном делу Атлантског океана која се одликује специфичним физичко-хемијским карактеристикама. Једино је море које нема обалску линију, а једина копнена површина коју повремено запљускује су Бермудска острва.

Саргашко море је добило име по једној врсти алге Sargassum (португалски: sargaço) чије присуство су открили португалски морепловци приликом истраживања обала Азорских острва.[1]

Положај и физичко-хемијске карактеристике[уреди]

Акваторију Саргашког мора ограничавају морске струје, и то Голфска струјâ на западу, Канарска струја на истоку и Северноекваторијална на југу, док је на северу Северноатлантска струја. Како се мења положај струја тако се мења и положај Саргашког мора. Углавном се протеже између 70° и 40° западне географске дужине те између 20. и 35. северне паралеле. Дужина Саргашког мора је у просеку око 3.200 км, ширина око 1.100 км, а просечна површина је око 8.635.000 км².

Како је акваторија ограничена морским струјама, вода Саргашког мора је увек у стању мировања (зона морске тишине), а изнад саме акваторије налази се зона високог ваздушног притиска (антициклон) са мирним и сувим временом. Просечне температуре површинских слојева морске воде у зимском делу године кређу се од 17° до 23 °C, односно од 23° до 27 °C у летњем делу године. С обзиром на потпуно одсуство падавина и на велику евапорацију, површинске слојеве одликује висок салинитет, а проценат соли по литру морске воде достиже вредности од 37%. Због чистог неба (без облака) боја воде Саргашког мора је изразито светло плава, а њена провидност достиже и до 61 метар (највећи степен провидности у акваторијама Светског мора).

Просечне дубине се крећу око 6.000 метара, а најдубља тачка налази се у јужном делу мора и лежи на дубини од 6.995 метара.

Историја[уреди]

Арапски картограф и путописац Мухамед ел Идриси који је живео у XII веку писао је о извесном Ахмеду ибн Умару који је по налогу маварског владара Али ибн Јусуфа пловио ка западу до мора прекривеног морском травом.

У једном спеву с краја IV века римски писац Руф Фест Авијен описује пустоловине картагинског морепловца Химилка и његово путовање у воде далеко изван Херкулових стубова по којима су попут тепиха разастрте огромне количине чудне морске траве.[2]

Море је добило име по једној врсти алге sargassum (португалски: sargaço), чије присуство су открили португалски морепловци приликом истраживања обала Азорских острва још почетком XV века.[1]

Приликом прве експедиције у Нови свет 1492. Кристифор Колумбо је током пловидбе преко ових вода прометио велике количине морских алги жућкасте боје које је назвао sargazo. Иако су алге у ствари биле браон боје, жута боја је долазила од ваздушних мехурића који су их одржавали на површини воде.[3]

Екологија[уреди]

Алга саргасум обухвата огромне површине саргашког мора.

Саргашко море је дом за врсту морских алги из рода Sargassum које у непрегледним колонијама плутају по његовој површини.

Захваљујући високој евапорацији и веома слабим струјама салинитет је изразито висок (до 37‰) што онемогућује интензивнији развој планктона који су главна храна рибљих врста. У таквим условима живи биоценоза од 8 врста смеђих алги рода Саргасум, те специфична фауна од неких 50 до 60 врста бескичмењака.[4]

У водама Саргашког мора мресте се европска и америчка јегуља које полажу јаја у алгама. Након излегања ларве напуштају ове воде и мигрирају до западних обала Европе и источних обала Северне Америке. Такође младе јединке главатих морских корњача (Caretta caretta) користећи токове Голфске струје мигрирају у ове воде где остају док не одрасту користећи алге саргасум као заштиту од предатора.[5]

Велики еколошки проблем у Саргашком мору представља гомилање огромних количина биолошки неразградивог чврстог отпада који наносе околне морске струје. Како је морска вода овде у стању мировања, отпад се гомила у великим количинама и стварају се такозване „морске депоније“.

Последњих година приметно је повећање концентрације разних емисија аеросоли (посебно изотопа олова) на подручју саргашке акваторије, а које су последица атмосферског загађења у Европи и САД насталог повећањем потрошње фосилних горива.[6]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Guido Gomez de Silva (1988). Breve Diccionario Etimologico de la Lengua Espanola. Fondo de Cultura Economica S.A. de C.V. 
  2. ^ "Wide Sargasso Sea". Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 15, 2013) (на језику: енглески) Book Drum. Приступљено 16. децембра 2013.
  3. ^ "The Sargasso Sea". BBC - Homepage. BBC. Приступљено 15. децембра 2013.
  4. ^ Proleksis enciklopedija - Sargaško more.
  5. ^ "Turtles return home after UK stay". BBC News. 2008-06-30.
  6. ^ "Isotopic evidence of pollutant lead transport from North America to the subtropical North Atlantic gyre". Geochimica et Cosmochimica Acta. 1997. Приступљено 15. децембра 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Координате: 28°N 66°W / 28° СГШ; 66° ЗГД / 28; -66