Кировск (Мурманска област)
Кировск Кировск | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Мурманска област |
Рејон | Кировски градски округ |
Основан | 1929. |
Статус града | 1931. |
Стара имена | до 1931 − Кукисвумчор до 1934 − Хибиногорск |
Становништво | |
Становништво | |
— 2016 | 26.971 |
Географске карактеристике | |
Координате | 67° 36′ 51″ С; 33° 40′ 18″ И / 67.614167° С; 33.671667° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 368 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 184250 |
Позивни број | +7 81531 |
Регистарска ознака | 51 |
ОКАТО код | 47 412 |
ОКТМО код | 47 712 000 001 |
Веб-сајт | |
kirovsk.ru/ |
Кировск (рус. Кировск) град је на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на крајњем западу Кољског полуострва, односно у централном делу Мурманске области и административно припада Кировском градском округу чији је уједно и административни центар.
Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. у граду је живело 26.971 становника. Садашње има град носи у знак сећања на совјетског револуционара Сергеја Кирова.
У Кировску се налази најсевернија ботаничка башта у Русији − Кировски поларно-алпијски ботанички институт.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Кировск налази се у најзападнијем делу Кољског полуострва, северно од арктичког круга, и на неких 150 километара јужније од града Мурманска. Лежи у долини уз јужну подгорину Хибинских планина, односно планине Кукисвумчор, на месту где из ледничког језера Велики Вудјавр отиче његова једина отока, река Белаја.
У границама града налази се и насеље Кукисвумчор са око 2.000 становника, које се налази око 3 километра северније од градског центра.
Град је редовном аутобуском линијом повезан са оближњим Апатитом.
Историја
[уреди | уреди извор]Као резултат обимних рударско-геолошких истраживања која је на подручју Хибинских планина проводила истраживачка група предвођена академиком Александром Ферсманом у периоду 1921−1923. откривена су значајна лежишта минерала апатита. Већ 1929. концерн „Апатит” започео је са радовима на експлоатацији тих налазишта, а паралелно са рудником и фабричким постројењима развило се и рударско насеље Кукисвумчор. У октобру 1931. насељу је додељен званичан статус града, а са статусом дошло је и ново име Хибиногорск.
Одлуком совјетских власти од 15. децембра 1934. град Хибиногорск је у знак сећања на совјетског револуционара Сергеја Кирова, који је убијен свега 15 дана раније, преименован је у Кировск.[1] Кировск је у периоду 1935−1954. био седиште Кировског рејона, у то време у границама Лењинградске области.
Северни део града који се налази подно јужних обронака Кукисвумчора налазио се под сталним претњама од лавина које су често узроковале и људске жртве. Тако је у две лавине које су се обрушиле на насеље 5. децембра 1935. смртно страдало 89 особа, а исто насеље је готово потпуно затрпано у снажној лавини 1943. године. Да би се спречиле будуће катастрофе узроковане снежним лавинама, у Кировску је успостављена служба за заштиту од лавина, прва цивилна служба тог типа на подручју Совјетског Савеза.[2][3] Последња лавина која се обрушила на тај део града у зиму 2016. усмртила је троје људи.[4]
Године 2005. у граду је основан Хибински женски манастир Руске православне цркве.
Од 2004. године град Кировск је седиште новооснованог Кировског градског округа.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 28.625 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. град имао 26.971 становника.[5]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
22.542 | 39.047 | 38.484 | 40.521 | 43.526[6] | 31.593[7] | 28.625[8] | 26.971 |
По броју становника Кировск се 2016. налазио на 547. месту од 1.112 званичних градова Русије.
Привреда
[уреди | уреди извор]Рударство и металургија су главне привредне активности у граду, а целокупна рударско-топионичарска активност одвија се преко комбината „Апатит”. У саставу комбината послују 3 рудника и 2 рафинерије за прераду апатита и нефелина.
У последње време интензивно се развија туризам, посебно зимски ски туризам. Град Кировск је један од најважнијих центара за алпско скијање у Русији.
Образовање и култура
[уреди | уреди извор]Од 2016. у граду ради истурено одељење Мурманског арктичког универзитета.
У Кировску се налази поларно-алпијска ботаничка башта која делује под патронатом Кољског научног центра Руске академије наука. Кировска ботаничка башта је најсевернија ботаничка башта на тлу Русије, и једна од тек три у свету које се налазе унутар поларног круга. У ботаничкој башти Кировска узгаја се више од 2,5 хиљаде биљака са свих светских континената.
Недалеко од града налази се научно-истраживачка станица Географског факултета Московског универзитета, у којој практичну наставу похађају студенти Московског државног универзитета.
Међународна сарадња
[уреди | уреди извор]Град Кировск има потписане уговоре о међународној сарадњи са седећим местима:[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Хронология важнейших событии в освоении Хибин. 1932 год
- ^ В Кировске на жилой район сошла лавина, один человек погиб
- ^ Страшная ночь 5 декабря 1935 года
- ^ Число жертв лавины в Кировске выросло до трёх
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2019. г. Приступљено 30. 10. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Киселёв, А. А. (2008). „Города-побратимы Мурманской области”. Кольская энциклопедия. Т 1 (на језику: руски). Санкт-Петербург: КНЦ РАН: 502. Архивирано из оригинала 28. 1. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- (језик: руски) Туристички водич кроз Кировск