Виктор Флеминг

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Victor Fleming)
Виктор Флеминг
Виктор Флеминг 1927
Датум рођења(1889-02-23)23. фебруар 1889.
Место рођењаПасадена
 САД
Датум смрти6. јануар 1949.(1949-01-06) (59 год.)
Место смртиКотонвуд
 САД
Занимањередитељ
сниматељ
продуцент

Виктор Флеминг (енгл. Victor Fleming; Пасадена, 23. фебруар 1889 — Котонвуд, 6. јануар 1949) је био амерички филмски редитељ, који је светску славу стекао филмом Прохујало са вихором за који је освојио Оскара за најбољу режију. Његово друго дело је Чаробњак из Оза из 1939. године.[1][2][3] Флеминг има та иста два филма уврштена у првих 10 на листи 100 година...100 филмова Америчког филмског института за 2007. АФИ.

Биографија[уреди | уреди извор]

Флеминг је рођен на ранчу Банбери у близини данашње Ла Канада Флинтриџ у Калифорнији, као син Еве (рођене Хартман) и Вилијама Ричарда Лонца Флеминга. [4]

Каријера[уреди | уреди извор]

Служио је у фотографској секцији војске Сједињених Држава током Првог светског рата и био је главни фотограф председника Вудроа Вилсона у Версају, Француска. [5] Почевши од 1918. године, Флеминг је предавао и водио Школу војне кинематографије Универзитета Колумбија, обучавајући преко 700 војника да режу, монтирају, снимају, развијају, чувају и испоручују филм; филмски ствараоци који су учествовали у програму су Јосеф фон Стернберг, Ернест Б. Шодсак и Левис Милестоне. [6] Док је радио као аутомеханичар, упознао је редитеља Алана Двана, који га је преузео као асистента камере. Убрзо је постао филмски сниматељ, радећи и са Дваном и Д. В. Грифитом, и режирао је свој први филм 1919. године. [7]

Многи од његових немих филмова били су акциони филмови, у којима је често глумио Даглас Фербанкс или вестерни. Због свог чврстог става постао је познат као „мушки директор“; међутим, он се такође показао као ефикасан директор у раду са глумицама. Под његовом режијом, Вивијен Ли је освојила Оскара за најбољу глумицу, Хети Мекданијел за најбољу споредну глумицу, а номинована је Оливија де Хевиленд.

По мишљењу искусног сниматеља Арчија Стаута, од свих редитеља са којима је радио, са Флемингом био је највише упућен када су у питању углови камере и одговарајућа сочива. [8] Ван Џонсон га је упамтио као мајсторског редитеља, али као „тврдог човека“ за кога треба радити. [9]

Метро Голдвин Мајер[уреди | уреди извор]

Године 1932. Флеминг се придружио МГМ у и режирао неке од најпрестижнијих филмова студија. Црвена прашина (1932), Бомбшел (1933) и Рецклес (1935) предетвљајући Џин Харлоу, док је Острво са благом (1934) са Воласом Биријем (1934) и Капетан храбри (1937) са Спенсером Трејсијем унео је дашак књижевне дистинкције у дечакове авантуристичке приче. Његова два најпознатија филма настала су 1939. године, када је Чаробњака из Оза снимљен одмах након Прохујали вихором.

Флемингова верзија др Џекила и господина Хајда (1941), са Спенсером Трејсијем, генерално је оцењена испод претходнe верзије Рубена Мамулијана из 1931, у којој је глумио Фредрик Марч. У Флеминговој филмској верзији Тортиља Флат из 1942. Џона Стајнбека глумили су Трејси, Џон Гарфилд, Хеди Ламар и Френк Морган. Остали филмови које је Флеминг снимио са Трејсијем су; Капетани храбри (за које је Трејси добио свог првог Оскара), Момак по имену Џо и Тест пилот. Режирао је укупно пет филмова са Кларком Гејблом: Црвена прашина, Бела сестра, Тест пилот, Прохујало са вихором и Авантура.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Поседовао је имање Морага у Бел Еру, Лос Анђелес, Калифорнија, затим ранч коња. [10][11][12] Чести гости његовог имања били су Кларк Гејбл, Вивијен Ли, Ингрид Бергман и Спенсер Трејси. [11]

Умро је на путу до болнице у Котонвуду у Аризони [13] након што је доживео срчани удар 6. јануара 1949. Његова смрт се догодила убрзо након што је завршио Јованку Орлеанку (1948) са Ингрид Бергман, један од ретких филмова које није снимио за МГМ.

Упркос помешаним критикама, Флемингова филмска верзија о животу Јованке Орлеанке добила је седам номинација за Оскара, освојивши две.

Филмографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Barson, Michael. „Victor Fleming”. britannica.com. Приступљено 21. 1. 2021. 
  2. ^ „Victor Fleming Biography”. imdb.com. Приступљено 21. 1. 2021. 
  3. ^ Edwards, Bobb. „Photo added by Bobb Edwards Picture of Added by AJM Picture of Added by AJM Advertisement Victor Fleming”. findagrave.com. Приступљено 21. 1. 2021. 
  4. ^ Sragow, Michael (2013). Victor Fleming: An American Movie Master. University Press of Kentucky. стр. 19. ISBN 9780813144429. 
  5. ^ „Victor Fleming Biography”. biography.com. Архивирано из оригинала 16. 7. 2009. г. Приступљено 26. 6. 2010. 
  6. ^ „Ask Alma's Owl: Victor Fleming and Columbia's School of Military Cinematography”. Columbia News (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-03. 
  7. ^ Gabbard, Glen O.; Gabbard, Krin (1999). Psychiatry and the Cinema (2 изд.). Washington DC: American Psychiatric Press, Inc. стр. 37. ISBN 0-88048-826-3. 
  8. ^ Donati, William (24. 7. 2013). Ida Lupino: A Biography. University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-1895-6. 
  9. ^ Burt Reynolds’ Conversations with... Hollywood, episode with Jimmy Stewart et al. CBS Entertainment Productions, 1991.
  10. ^ „Moraga Estate - History”. 8. 5. 2013. Архивирано из оригинала 8. 5. 2013. г. 
  11. ^ а б James, Meg (10. 5. 2013). „Rupert Murdoch buys Moraga Vineyards estate in Bel Air”. Los Angeles Times. Приступљено 28. 6. 2018. 
  12. ^ Virbila, S. Irene (8. 2. 2013). „Moraga Vineyards in Bel Air for sale”. Los Angeles Times. Приступљено 28. 6. 2018. 
  13. ^ „Prescott Evening Courier - Google News Archive Search”. Приступљено 30. 11. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Виктор Флеминг на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виктор_Флеминг&oldid=27549677”