Пређи на садржај

Александар Пешић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Пешић
Лични подаци
Пуно име Александар Пешић
Надимак Шиља
Датум рођења (1992-05-21)21. мај 1992.(32 год.)
Место рођења Ниш, СР Југославија
Висина 1,90 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Ференцварош
Јуниорска каријера
1999—2003. Филип Филиповић Ниш
2004—2006. Партизан
2006—2008. Раднички Ниш
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2008. Раднички Ниш 1 (0)
2008—2010. ОФИ Крит 13 (1)
2010—2013. Шериф Тираспољ 59 (25)
2013—2014. Јагодина 22 (13)
2014—2017. Тулуза 57 (8)
2016—2017. Аталанта 6 (0)
2017—2018. Црвена звезда 35 (25)
2018—2020. Ал Итихад 11 (1)
2019—2020. Сеул 26 (10)
2020—2021. Макаби Тел Авив 23 (10)
2021—2022. Фатих Карагумрук 31 (14)
2022—2023. Црвена звезда 28 (11)
2023— Ференцварош 0 (0)
Репрезентативна каријера**
2010—2011. Србија до 19 6 (0)
2013—2015. Србија до 21 16 (3)
2016. Србија 1 (0)
* Датум актуелизовања: 21. мај 2023.
** Датум актуелизовања: 7. новембар 2017.

Александар Пешић (Ниш, 21. мај 1992) је српски фудбалер. Игра на позицији нападача, а тренутно наступа за екипу Ференцвароша.[1]

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Прве фудбалске кораке начинио у ФК Филип Филиповић из Ниша,[2] где је са изузетно талентованом генерацијом вршњака (Никола Стојиљковић, Урош Витас, Раде Дугалић, Лазар Ћирковић...) био првак државе у свом узрасту. Наступао је у млађим категоријама и за београдски Партизан,[3] да би каријеру наставио у нишком Радничком где већ са 16 година и три дана, 24. маја 2008. против ЧСК-а из Челарева дебитује за сениорски тим.

На крају те сезоне, Раднички из Ниша испада у Српску лигу, а у јулу 2008. Александар Пешић каријеру наставља у Грчкој, након што је са екипом ОФИ са Крита потписао трогодишњи уговор. Током две сезоне у грчком ОФИ-ју одиграо је тек 13 мечева на којима је постигао један гол. Крајем јануара 2011. постаје члан молдавског Шерифа из Тираспоља у чијем дресу осваја две титуле првака Молдавије (2011/12 и 2012/13) као и Суперкуп Молдавије (2013).

У августу 2013. раскида уговор са Шерифом, враћа се у Србију и потписује уговор са Јагодином.[4] У дресу "ћурана" пружио је запажене партије и постао најбољи стрелац екипе (13 голова) која се те сезоне пласирала у финале Купа Србије. На крају те сезоне изабран је у идеалан тим Суперлиге Србије за сезону 2013/14.[5]

Током јуна 2014. постао је и званично нови играч Тулузе, пошто је ставио параф на петогодишњу сарадњу са дугогодишњим чланом Лиге 1.[6] Током две сезоне у француском лигашу одиграо је 57 првенствених утакмица на којима је постигао 8 голова. Крајем августа 2016. Тулуза је позајмила Пешића италијанској Аталанти на годину дана, а обештећење је износило 300.000 евра. За Аталанту је током сезоне 2016/17. одиграо само 6 лигашких утакмица без постигнутог гола.

Пешић се 4. јула 2017. вратио у српски фудбал, потписавши уговор са Црвеном звездом.[7] Црвена звезда је у сезони 2017/18. освојила 29. титулу шампиона и након 25 година презимила у Европи, а Пешић је одиграо највише утакмица у црвено-белом дресу у тој сезони – 51 утакмица/29 голова. Са 25 голова је био најбољи стрелац Суперлиге и поставио нови рекорд по броју голова у једној сезони Суперлиге.[8] Изабран је за најбољег играча сезоне Суперлиге и у тим сезоне.[9] Чинио је одличан тандем са Ричмондом Боаћијем у јесењем делу сезоне када су заједно постигли 44 гола, што их сврстава међу најефикасније тандеме у историји Црвене звезде. Након Боаћија постао је тек други фудбалер са више од 20 постигнутих голова за једну полусезону после 1992. године и Дарка Панчева.[10]

У јулу 2018. године прелази у Ал Итихад из Саудијске Арабије.[10] За овај клуб је одиграо 11 првенствених утакмица и постигао један гол. У фебруару 2019. године одлази на позајмицу у јужнокорејски Сеул.[11] У Сеулу је био до маја 2020, након чега није успео да се договори о наставку сарадње па се вратио у Ал Итихад.[12] У септембру 2020. је раскинуо уговор са Ал Итихадом.[13] Током сезоне 2020/21. је играо за Макаби из Тел Авива.[14]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Србије до 19 година одиграо је шест сусрета и био учесник УЕФА Европског првенства до 19 година 2011. године на коме је Србија елиминисана у полуфиналу од Чешке (2:4). За младу репрезентацију наступио на 16 мечева и постигао три поготка. Учесник УЕФА Европског првенства до 21 године 2015. године на ком Србија није прошла групну фазу такмичења.

За сениорску репрезентацију Србије дебитовао 15. новембра 2016. у пријатељском мечу против Украјине (0:2) у Харкову.[15]

Шериф Тираспољ
Црвена звезда

Појединачни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Rutinos támadóval erősített csapatunk”. ФК Ференцварош, званична презентација (на језику: мађарски). 16. 6. 2023. Приступљено 18. 6. 2023. 
  2. ^ „ФК Филип Филиповић - Расадник талента у Дуваништу”. juznevesti.com. 2. 1. 2019. Приступљено 25. 9. 2020. 
  3. ^ Jocić, Dušan (3. 1. 2023). „Dobra berba ’92 – mesto gde se bruse dijamanti”. mozzartsport.com. Приступљено 3. 1. 2023. 
  4. ^ „Јагодина - 'Систем два за два'. sportske.net. 30. 8. 2013. Архивирано из оригинала 25. 09. 2020. г. Приступљено 25. 9. 2020. 
  5. ^ „Ово је најбољи тим Јелен Суперлиге”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 26. 08. 2018. г. Приступљено 27. 6. 2017. 
  6. ^ „Из Јагодине у Француску: Пешић четврти Србин у Тулузу”. sport.blic.rs. Приступљено 27. 6. 2017. 
  7. ^ „Пешић ново појачање!”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 5. 7. 2017. 
  8. ^ „ПЕШИЋ РЕКОРДЕР: Вртело ми се у глави, шеф ми је рекао да не треба да се враћам, али као да сам осетио...”. novosti.rs. Приступљено 29. 4. 2018. 
  9. ^ „Синдикат: Александар Пешић играч сезоне у Суперлиги”. b92.net. Приступљено 19. 5. 2018. 
  10. ^ а б „Александар Пешић у Ал Итихаду”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 12. 7. 2018. 
  11. ^ „Пешић из Ал Итихада у Сеул на позајмицу”. rts.rs. Приступљено 8. 2. 2019. 
  12. ^ „Александар Пешић се враћа у Саудијску Арабију”. mozzartsport.com. 22. 5. 2020. Приступљено 25. 9. 2020. 
  13. ^ „Пешић тужио Ал Итихад”. mozzartsport.com. 23. 9. 2020. Приступљено 25. 9. 2020. 
  14. ^ „Званично: Шиља Пешић у Макабију, плата 400.000 евра”. mozzartsport.com. 4. 10. 2020. Приступљено 5. 10. 2020. 
  15. ^ „Александар Пешић”. reprezentacija.rs. Приступљено 25. 9. 2020. 
  16. ^ „Звезда подигла шести шампионски пехар у низу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 28. 5. 2023. Приступљено 29. 5. 2023. 
  17. ^ „Златна генерација - Трећа дупла круна у низу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2023. Приступљено 29. 5. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]