Велико Орашје

Велико Орашје
Велико Орашје;
	Црква Свете Петке у Великом Орашју
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Општина	Велика Плана
Становништво
— 2011.	2.110
Географске карактеристике
Координате	44° 22′ 08″ С; 21° 05′ 10″ И / 44.36892° С; 21.08600° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	85 m
	Велико Орашје Велико Орашје на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11323
Позивни број	026
Регистарска ознака	VP

Велико Орашје је насеље у општини Велика Плана, у Подунавском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2110 становника.

Овде се налази ФК Млади Борац Велико Орашје.

Историја[уреди | уреди извор]

Велико Орашје је старије насеље. Црква је подигнута на темељима неке старе цркве. При откопавању нађени су зидови који су били „моловани“ и на десној страни врата стајао је натпис: Љета од Христа 1175. созда се храм сеи….“ На вратима је стајао натпис: освајати и помаза Храм св. Ар. М епископ Сава“. (Споменик C.K.A.XXXVII, c 167/168.).

Предање вели да су становници данашњих села Ливаде (пожаревачке), В. Орашја, Крњава и Трновче били насељени у близини данашњег Орашја на месту које се сада зове „Селиште“, где је и данас старо гробље.

Како је овде било на удару Турцима, становништво се склонили у заклонитија места: једни пређу преко Мораве и у лугу оснују ново насеље под именом Ливадица, други оснују Орашје, а трећи Крњево и Трновачу. Место, на коме је било првобитно насеље, које се данас зове Селиште, помиње се за време Аустријске Србије (1718-1739. г.) под именом Livada Livat. У години 1732, у списку села смедеревског „диштрикта“, помиње се село ливаде са 30 домова. Ливадица се помиње и много раније. Међу селима, које је кнез Лазар поклонио манастиру Раваници (1381. г.), помиње се и „село Ливадица на Мораве“, а касније (1553. г.) путописац Вранћић помиње „село Ливаду на потоку Јасеници у шуми Ломници“. Предање вели да су први досељеници, који су из Ливадице дошли на данашње место, ту затекли многе велике орахе, по чему су селу, односно данашњој варошици, и дали име. Велико Орашје се помиње у арачким списковима и имало је 1818. г. 50 а 1822. г. 55 кућа. Године 1846. у Орашју је било 87 кућа, а по попису из 1921. г. варошица је имала, заједно са Крушевом, 489 кућа са 2400 становника.

Од 1869. било је средиште Великоорашког среза (део Јасеничке области), који је 1947. преименован у Поморавски, а девет година касније, са преформирањем територијалне структуре у општине, средиште је 1956. премештено у Велику Плану као многољуднији индустријски центар.

Данашње Орашје су населиле најпре ове породице: Стараца-Николићи, Јовановићи, Стојадиновићи, Живановић и Гајићи. Све су ове породице велике и са бројем кућа и поред ових имају и друга презимена. Велике и разгранате и породице Бивољара, Лекића, Бојковића, Крајинаца, Лаолаца и Кашајића. Варошица има школу и цркву која су сазидана 1890. године. (подаци крајем 1921. године).^[1]^[2] Почетком 1941. је планирано освећење новог црквеног дома и конака.^[3] У фебруару исте године село је погођено поплавом В. Мораве.^[4]

У Великом Орашју се одржава културно-забавна манифестација „Орашко прело“ уоквиру које се организује такмичење у спремању сарме.^[5]

Овде се налазе Кућа Илије Николића и Железничка станица Велико Орашје.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Велико Орашје живи 1841 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,2 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 741 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10. Засеок Великог Орашја је Крушево.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	2.937
1953.	3.152
1961.	3.064
1971.	2.932
1981.	2.894
1991.	2.636	2.507
2002.	2.299	2.474

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	2.271	98,78%
Роми	8	0,34%
Муслимани	4	0,17%
Црногорци	3	0,13%
Македонци	3	0,13%
Руси	1	0,04%
Југословени	1	0,04%
непознато	4	0,17%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	3	8
80+	13	39
75—79	33	57
70—74	62	85
65—69	92	81
60—64	65	77
55—59	52	60
50—54	84	81
45—49	97	99
40—44	83	85
35—39	73	64
30—34	74	72
25—29	57	71
20—24	70	57
15—19	71	67
10—14	82	73
5—9	60	54
0—4	55	43
Просек :	40,2	43,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	690	754	807	789	793	745	741

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	155	178	111	138	87	45	21	4	1	1	3,10

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	929	236	595	54	40	4
Женски	1.003	149	602	221	30	1
УКУПНО	1.932	385	1.197	275	70	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	506	103	0	4	150
Женски	252	58	0	0	65
УКУПНО	758	161	0	4	215
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	14	70	63	16	55
Женски	6	6	40	10	17
УКУПНО	20	76	103	26	72
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	2	11	3	7
Женски	1	2	8	11	26
УКУПНО	3	4	19	14	33
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	2
Женски	2	0	0	0
УКУПНО	6	0	0	2

Референце[уреди | уреди извор]

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић.: Смедеревско Подунавље и Јасеница)) и из „Летописа“ варошице В. Орашја Бр. 384./928.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
^ "Политика", 15. феб. 1941
^ "Политика", 27. феб. 1941
^ Велико Орашје: Такмичење у спремању сарме („Вечерње новости“, 3. август 2013)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература[уреди | уреди извор]

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло становника
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић.: Смедеревско Подунавље и Јасеница)) и из „Летописа“ варошице В. Орашја Бр. 384./928.

[2] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника

[3] "Политика", 15. феб. 1941

[4] "Политика", 27. феб. 1941

[5] Велико Орашје: Такмичење у спремању сарме („Вечерње новости“, 3. август 2013)

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]