Велико Орашје
Велико Орашје | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Подунавски |
Општина | Велика Плана |
Становништво | |
— 2022. | 1741 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 22′ 08″ С; 21° 05′ 10″ И / 44.36892° С; 21.08600° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 85 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 11323 |
Позивни број | 026 |
Регистарска ознака | VP |
Велико Орашје је насеље у општини Велика Плана, у Подунавском округу, у Србији. Према попису из 2022. има 1741 становника (према попису из 2011. било је 2110 становника).[1]
Овде се налази ФК Млади Борац Велико Орашје.
Историја
[уреди | уреди извор]Велико Орашје је старије насеље. Црква је подигнута на темељима неке старе цркве. При откопавању нађени су зидови који су били „моловани“ и на десној страни врата стајао је натпис: Љета од Христа 1175. созда се храм сеи….“ На вратима је стајао натпис: освајати и помаза Храм св. Ар. М епископ Сава“. (Споменик C.K.A.XXXVII, c 167/168.).
Предање вели да су становници данашњих села Ливаде (пожаревачке), В. Орашја, Крњава и Трновче били насељени у близини данашњег Орашја на месту које се сада зове „Селиште“, где је и данас старо гробље.
Како је овде било на удару Турцима, становништво се склонили у заклонитија места: једни пређу преко Мораве и у лугу оснују ново насеље под именом Ливадица, други оснују Орашје, а трећи Крњево и Трновачу. Место, на коме је било првобитно насеље, које се данас зове Селиште, помиње се за време Аустријске Србије (1718-1739. г.) под именом Livada Livat. У години 1732, у списку села смедеревског „диштрикта“, помиње се село ливаде са 30 домова. Ливадица се помиње и много раније. Међу селима, које је кнез Лазар поклонио манастиру Раваници (1381. г.), помиње се и „село Ливадица на Мораве“, а касније (1553. г.) путописац Вранћић помиње „село Ливаду на потоку Јасеници у шуми Ломници“. Предање вели да су први досељеници, који су из Ливадице дошли на данашње место, ту затекли многе велике орахе, по чему су селу, односно данашњој варошици, и дали име. Велико Орашје се помиње у арачким списковима и имало је 1818. г. 50 а 1822. г. 55 кућа. Године 1846. у Орашју је било 87 кућа, а по попису из 1921. г. варошица је имала, заједно са Крушевом, 489 кућа са 2400 становника.
Од 1869. било је средиште Великоорашког среза (део Јасеничке области), који је 1947. преименован у Поморавски, а девет година касније, са преформирањем територијалне структуре у општине, средиште је 1956. премештено у Велику Плану као многољуднији индустријски центар.
Указом Краља од 16. маја 1921. године насеље је добило статус варошице.
Данашње Орашје су населиле најпре ове породице: Стараца-Николићи, Јовановићи, Стојадиновићи, Живановић и Гајићи. Све су ове породице велике и са бројем кућа и поред ових имају и друга презимена. Велике и разгранате и породице Бивољара, Лекића, Бојковића, Крајинаца, Лаолаца и Кашајића. Варошица има школу и цркву која су сазидана 1890. године. (подаци крајем 1921. године).[2][3] Почетком 1941. је планирано освећење новог црквеног дома и конака.[4] У фебруару исте године село је погођено поплавом В. Мораве.[5]
У Великом Орашју се одржава културно-забавна манифестација „Орашко прело“ уоквиру које се организује такмичење у спремању сарме.[6]
Овде се налазе Кућа Илије Николића и Железничка станица Велико Орашје.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Велико Орашје живи 1841 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,2 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 741 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10. Засеок Великог Орашја је Крушево.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 3 | 8 | ||
80+ | 13 | 39 | ||
75—79 | 33 | 57 | ||
70—74 | 62 | 85 | ||
65—69 | 92 | 81 | ||
60—64 | 65 | 77 | ||
55—59 | 52 | 60 | ||
50—54 | 84 | 81 | ||
45—49 | 97 | 99 | ||
40—44 | 83 | 85 | ||
35—39 | 73 | 64 | ||
30—34 | 74 | 72 | ||
25—29 | 57 | 71 | ||
20—24 | 70 | 57 | ||
15—19 | 71 | 67 | ||
10—14 | 82 | 73 | ||
5—9 | 60 | 54 | ||
0—4 | 55 | 43 | ||
Просек : | 40,2 | 43,6 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 929 | 236 | 595 | 54 | 40 | 4 |
Женски | 1.003 | 149 | 602 | 221 | 30 | 1 |
УКУПНО | 1.932 | 385 | 1.197 | 275 | 70 | 5 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 506 | 103 | 0 | 4 | 150 |
Женски | 252 | 58 | 0 | 0 | 65 |
УКУПНО | 758 | 161 | 0 | 4 | 215 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 14 | 70 | 63 | 16 | 55 |
Женски | 6 | 6 | 40 | 10 | 17 |
УКУПНО | 20 | 76 | 103 | 26 | 72 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 2 | 2 | 11 | 3 | 7 |
Женски | 1 | 2 | 8 | 11 | 26 |
УКУПНО | 3 | 4 | 19 | 14 | 33 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 4 | 0 | 0 | 2 | |
Женски | 2 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 6 | 0 | 0 | 2 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић.: Смедеревско Подунавље и Јасеница)) и из „Летописа“ варошице В. Орашја Бр. 384./928.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
- ^ "Политика", 15. феб. 1941
- ^ "Политика", 27. феб. 1941
- ^ Велико Орашје: Такмичење у спремању сарме („Вечерње новости“, 3. август 2013)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Коришћена Литература
[уреди | уреди извор]- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло становника
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.