Дечани

Дечани
Дечани;
	Манастир Високи Дечани
	; (Република Косово) Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Пећки
Општина	Дечани
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	3.803
Географске карактеристике
Координате	42° 32′ 23″ С; 20° 17′ 12″ И / 42.539844° С; 20.286752° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Дечани Дечани на карти Србије
Регистарска ознака	ĐA
Веб-сајт
	kk.rks-gov.net/decan/

Дечани (архаично Дечане; алб. Deçani, Deçan) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у западном делу Косова и Метохије и припада Пећком управном округу. Према попису из 2011. било је 3.803 становника.^[б]

Историја

Дечани су познати по манастиру Српске православне цркве Високи Дечани, који је подигао Стефан Урош III Дечански, и по испосницама у атару села Белаје, од манастира уз леву обалу Дечанске Бистрице. Налази се на петнаестом километру пута Пећ–Ђаковица, удаљен два километра од манастира.

Од ослобођења од турске вековне окупације 1912. године Дечани су били у саставу Краљевине Црне Горе, до уједињења са Краљевином Србијом 1918. године.

Изнад варошице и манастира, на Кожњарској реци подигнута је, педесетих година после Другог светског рата, хидроелектрана Кожњар, а у непосредној близини је одмаралиште хотелског типа „Дечански борови”.

Становништво

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Дечане.

Етнички састав према попису из 1961.^[1]‍

Албанци	1.325	72,4%
Црногорци	321	17,5%
Срби	143	7,8%
Укупно: 1.829

Етнички састав према попису из 1981.^[2]‍

Албанци	2.739	83,5%
Црногорци	326	9,9%
Срби	109	3,3%
Југословени	58	1,8%
Укупно: 3.280

Етнички састав према попису из 2011.^[3]‍

Албанци	3.781	99,4%
Египћани	9	0,2%
Укупно: 3.803

Број становника на пописима:

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.205
1953.	1.339
1961.	1.829
1971.	2.585
1981.	3.280
1991.	4.440

Познате личности

Коста Пећанац, српски четнички војвода
Светозар Стијовић, српски лингвиста
Оливер Ивановић, српски политичар

Види још

Напомене

^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.

Спољашње везе

[1] Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

[2] Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

[3] Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs

[4] Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs

[5] Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-6] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[а]

[б]

[1]

[2]

[3]

[4]