Жељко Комшић
| Жељко Комшић | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.jpg) Жељко Комшић (2023) | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 20. јануар 1964. | ||||||||||||
| Мјесто рођења | Сарајево, СФР Југославија | ||||||||||||
| Држављанство | БиХ | ||||||||||||
| Универзитет | Универзитет у Сарајеву Универзитет у Џорџтауну | ||||||||||||
| Професија | адвокат | ||||||||||||
| Породица | |||||||||||||
| Супружник | Сабина Комшић | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Демократски фронт (од 2013) раније: Социјалдемократска партија БиХ (1996—2012) | ||||||||||||
| |||||||||||||
Жељко Комшић (Сарајево, 20. јануар 1964) босанскохерцеговачки је политичар. Од 1. октобра 2006. до 17. новембра 2014. био је хрватски члан Предсједништва БиХ у осмогодишњем мандату, као кандидат Социјалдемократске партије БиХ. Оснивач је и предсједник Демократског фронта и посланик у Парламенту БиХ. Од 2018. године је поново члан Предсједништва Босне и Херцеговине.
Биографија
[уреди | уреди извор]Поријекло и образовање
[уреди | уреди извор]Комшић потиче из мијешаног брака, од оца Марка Комшића (Хрвата из Средње Босне) и мајке Данице Станић (Српкиње, чији је отац Маријан Станић током Другог свјетског рата био припадник ЈВуО, у околини Добоја).[1] Мајка му је током рата у БиХ убијена хицем из снајпера, у родном Сарајеву.[1]
Као дјечак, Жељко је крштен у католичкој цркви; касније је током живота више пута мијењао своје вјерско (и национално) опредјељење.[2][3] Завршио је Правни факултет Универзитета у Сарајеву и Школу страних услуга Универзитета у Џорџтауну у Вашингтону.[4] У браку је са Сабином Комшић, која је по струци грађевински инжењер и бошњачког је поријекла. Имају ћерку Лану.[5]
Рат у Босни и Херцеговини
[уреди | уреди извор]Током рата у Босни и Херцеговини Комшић је био припадник Армије БиХ, да би касније добио њено највише војно признање — Златни љиљан.[6][7]
Политичка каријера
[уреди | уреди извор]Послије рата, Комшић своју политичку каријеру започиње као члан Социјалдемократске партије БиХ. Био је најприје одборник општине Ново Сарајево, као и замјеник градоначелника Сарајева, прије него што је изабран за начелника општине Ново Сарајево, 2000. године.
Након што је коалиција Алијанса за демократске промјене дошла на власт 1998, Комшић је три године касније именован за амбасадора у Савезној Републици Југославији. Поднио је оставку након избора 2002. године пошто се СДП вратила у опозицију.
Општи избори 2006.
[уреди | уреди извор]На општим изборима 2006. Комшић је био кандидат Социјалдемократске партије за мјесто у Предсједништву, испред хрватског народа. На овим изборима добија 97.267, махом бошњачких[8][9][10][11] гласова (41% од укупног броја оних који су гласали за неког хрватског кандидата). Овим резултатом Жељко Комшић се нашао испред Ива Мира Јовића (25%), Божа Љубића (18%) и Младена Иванковића Лијановића (9%).
Изборне контроверзе
[уреди | уреди извор]Странка ХДЗ заузела је став да је Комшићева побједа нелегитимна, јер је изборни систем — који није заснован дуж етничких линија у Федерације БиХ — омогућио Бошњацима да гласају за Комшића и Хрватима наметну своју вољу. Сличан став су заузеле и друге хрватске партије.
И поред негодовања хрватских странака из БиХ, Комшић је 1. октобра 2006. инаугурисан на положај хрватског члана Предсједништва, а убрзо му је стигла подршка и од амбасадора Републике Хрватске.[12]
Демократски фронт
[уреди | уреди извор]Након разлаза са СДП-ом у јулу 2012. године, он са другим дисидентима 7. април 2013. оснива нову партију: Демократски фронт (или Демократска фронта, скраћено ДФ).
ДФ дјелује претежно међу бошњачким и пробосанским бирачким тијелом у Федерацији БиХ и карактерише се као унитаристичка, социјалдемократска и грађанско-националистичка странка лијевог центра. Од оснивања до сад, њен једини предсједник био је Жељко Комшић.
-
Општине са хрватском већином у БиХ (наранџасто) -
Комшићеви резултати 2010. по општинама у БиХ (црвено)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Simić, S. (15. 11. 2009). „Verovali ili ne: Četnički koreni zlatnog ljiljana?”. Press Online. Архивирано из оригинала 06. 01. 2018. г. Приступљено 13. 04. 2017.
- ^ „Интервју”. Pincom.info. 03. 10. 2006. Архивирано из оригинала 12. 03. 2007. г. Приступљено 29. 07. 2012.
- ^ Ослобођење
- ^ „Predsjednik”. fronta.ba. Архивирано из оригинала 14. 04. 2017. г. Приступљено 13. 04. 2017.
- ^ Haber.ba: Prozivaju ga zbog nje, a ne viđamo je često: Evo ko je supruga Željka Komšića
- ^ Željko Komšić – član predsjedništva BIH iz reda hrvatskog naroda – Biografija
- ^ Southeast European Times – Zeljko Komsic – Member of the Presidency, Bosnia and Herzegovina
- ^ Имамовић Пирке, Емир (12. 2. 2011). „Хисторијски промашај Жељка Комшића”. Новости. бр. 582. Приступљено 13. 4. 2017.
- ^ „Prvi službeni rezultati BiH izbora: u Predsjedništvu Izetbegović, Radmanović i Komšić”. Slobodna Dalmacija. 03. 10. 2010. Приступљено 13. 04. 2017.
- ^ „Bosnia Polls Results: Bosniaks Vote for Change”. Balkan Insight. 04. 10. 2010. Приступљено 13. 04. 2017.
- ^ „Nadmoć SNSD u RS, težak poraz Silajdžića”. Blic. 05. 10. 2010. Приступљено 13. 04. 2017.
- ^ „Član Predsjedništva BiH Željko Komšić primio ambasadora Republike Hrvatske u BiH Josipa Vrbošića”. Predsjednistvobih.ba. 22. 11. 2006. Архивирано из оригинала 28. 09. 2007. г. Приступљено 13. 04. 2017.
