Заједница непризнатих држава
| |
| Тип организације | политички савез |
| Чланице |  Абхазија Јужна Осетија Придњестровље Република Арцах
|
| Бивше чланице |  Република Српска Република Српска Крајина(1992-1995) |
| Основана | 2. јул 2001.
|
Заједница непризнатих држава (рус. Содружество непризнанных государств), раније и често називана и Савез непризнатих држава (рус. Союз непризнанных государств), позната по акрониму СНГ-2 (од рус. СНГ-2) или по аналогији са ЗНД на српском језику: ЗНД 2), је заједница непризнатих или дјелимично признатих држава на постсовјетској територији. Чине је Република Абхазија, Република Јужна Осетија, Придњестровска Молдавска Република и Нагорно-Карабашка Република, формирајући такозвани "блок СНГ-2", а основана је 2. јула 2001. године на састанку министара иностраних послова држава чланица заједнице у Степанакерту.[1] Претходно томе у Тираспољу је 20. новембра 2000. године је потписан договор о оснивању Савјета министара иностраних дјела као сталне координирајуће институције заједнице, као и консултативни савјет сачињен од експерата који би се бавили припремама састанака, а који се не би требали састајати рјеђе од два пута годишње.[2]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Заједница непризнатих држава обухвата све непризнате или дјелимично признате земље које су проглашене током "параде суверенитета" и распада СССР, те које су настале усљед међуетничких конфликата на том подручју.[3][4] И поред тога што су непризнате и што ниједна од њих није чланица УН, имају потпуну државну аутономију и политичку независност укључујући и постојање засебних државних институција и државних симбола. Оно што их све карактерише јесте постојање засебних устава, владā, оружаних снага, органа државне безбједности, те царинске и граничне службе. Политичке и економске структуре су се оспособиле да дјелују у засебној врсти ситуације коју је могуће описати као "ни мир, ни рат", тако да постоје одређени успјеси у уздизању порушених економија усљед ратних девастирања и касније потпуне или дјелимичне изолације из које излазе успорено. Оно што додатно усложњава ситуацију у непризнатим или дјелимично признатим државама Закавказја су и хиљаде избјеглица усљед честих оружаних сукоба и етничких чишћења.
Поред држава насталих на подручју бившег СССР, као чланови овакве заједнице су биле и двије републике на подручју бивше Југославије током њеног распада - Република Српска и Република Српска Крајина. Оно што им је било заједничко са другим републикама је управо био начин настајања и постојања у ратним условима. Међутим, у односу на државе на простору бившег Совјетског Савеза, ове двије српске републике су престале да постоје као фактички независне државе током 1995. године. Након операције "Олуја" и егзодуса српског становништва са подручја Српске Крајине изведеног од стране Хрватске, ова непризната држава је престала да постоји. Судбина Српске је била редукована аутономија и независност након Дејтонског мировног споразума, те постаје државним ентитетом који учествује у стварању послијератне Босне и Херцеговине као један од два равноправна ентитета. Судбина бивших фактички независних републикā Српска и Српска Крајина се наводе и као могућа слика судбине остатка земаља чланица ЗНД 2.[5]
Чланице
[уреди | уреди извор]| Статистика чланица Заједнице непризнатих држава | ||||
|---|---|---|---|---|
| Република Абхазија | Република Арцах | Република Јужна Осетија | Придњестровска Молдавска Република | |
| Застава | 
|
|
|
.svg)
|
| Грб | 
|
|
|
|
| Главни град | Сухум | Степанакерт | Цхинвал | Тираспољ |
| Проглашење независности |
26. новембар 1994. од Грузије[6] |
2. септембар 1991. од Азербејџанске ССР[7] |
21. децембар 1991. од Грузије[8] |
2. септембар 1990. од Молдавске ССР[9] |
| Облик владавине |
предсједничка република[10][11][12] | |||
| Предсједник | Аслан Бжанија | Араик Арутјуњан | Анатолиј Бибилов | Вадим Красносељски |
| Премијер | Александар Анкваб | Григориј Мартиросјан | Генадиј Бекоев (в.д.) | Александар Мартинов |
| Језици | абхаски (државни) руски (упоредни)[13] |
јерменски (државни) руски (званични)[14] |
осетски, руски[11] | молдавски, руски и украјински[12] |
| Површина | 8665 km2[15] | ~3170 km2[16] | 3990 km2 | 4163 km2 |
| Становништво | 240 705 (2011.)[17] | 150 932[18] | 53 532 (2015.)[19] | 475 665 (2015.)[20] |
| Густина насељености |
28 ст./km2 | 13,1 ст./km2 | 13,73 ст./km2 | 134 ст./km2 |
| БДП | 709,290 милиона долара | 480 милиона долара[21] | 0,1 милијарда долара | 1 052,2 милиона долара[22] |
| Валута | Абхазијски апсар Руска рубља[23] |
Карабашки драм Јерменски драм |
Јужноосетијски зарин Руска рубља |
Придњестровска рубља |
Признања чланица заједнице
[уреди | уреди извор]- Република Абхазија:
- чланице УН:
Русија, 
Венецуела, 
Науру, 
Никарагва, 
Сирија; - дјелимично признате:
Јужна Осетија, 
ДНР; - непризнате:
Република Арцах, 
Придњестровље;
- чланице УН:
- Република Арцах (Нагорно-Карабашка Република):
- дјелимично признате:
Абхазија, Јужна Осетија, - непризнате: Придњестровље;
- дјелимично признате:
- Република Јужна Осетија:
- чланице УН: Русија, Венецуела, Науру, Никарагва, Сирија;
- дјелимично признате: Абхазија,
Западна Сахара, ДНР, 
ЛНР; - непризнате: Република Арцах, Придњестровље;
- чланице УН:
- Придњестровска Молдавска Република:
- дјелимично признате: Абхазија, Јужна Осетија;
- непризнате: Република Арцах.
- дјелимично признате:
Види још
[уреди | уреди извор]- Заједница независних држава
- Абхазија
- Република Арцах
- Јужна Осетија
- Придњестровље
- Распад СССР
- Распад Југославије
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Содружество непризнанных государств или третья жизнь СНГ-2., Веб-сајт Центра подршке руско-јерменских стратешких и друштвених иницијатива., 14. 10. 2017., језик руски.
- ^ Союз непризнанных государств., Mydocx.ru., 17. 9. 2015., језик руски
- ^ СНГ-2: новые тенденции., Новая Политика., архивирано 12. 12. 2006., језик руски.
- ^ Принять непризнанных., Новая Политика., архивирано 26. 8. 2007., језик руски.
- ^ Союз непризнанных государств – Газета Коммерсантъ № 220 (2105) от 23.11.2000., новине "Коммерсантъ"., 23. 11. 2000., језик руски.
- ^ Донесен нови устав републике.
- ^ Между Арцахом и Карабахом. Четыре вопроса о возможности признания независимости НКР., РБК., 21. 10. 2020., језик руски.
- ^ Южная Осетия Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2022)., Велика руска енциклопедија., језик руски.
- ^ Приднестровская Молдавская Республика Архивирано на сајту Wayback Machine (31. јануар 2022)., Велика руска енциклопедија., језик руски.
- ^ Устав Абхазије., чл. 47, 48, 56, 58.
- ^ а б Конституция (Основной закон) Республики Южная Осетия., Веб-сајт Информационе агенције РЕС., архивирано 5. 3. 2016., језик руски
- ^ а б Конституция Приднестровской Молдавской Республики., Званични веб-сајт Предсједника ПМР., језик руски.
- ^ Устав Абхазије., чл. 6.
- ^ Парламент Карабаха признал русский язык официальным языком республики., РБК., 25. 3. 2021., језик руски.
- ^ Абхазия — отдых на курортах черного моря со своей изюминкой Веб-сајт Хорошо там., језик руски.
- ^ Территориальные потери Арцаха в результате второй Карабахской войны (статистика и карты)., Кавказский Узел., 19. 11. 2020., језик руски.
- ^ Официальная статистика Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2022)., Веб-сајт Државног комитета Републике Абхазије за статистику., језик руски
- ^ ԼՂՀ 2015 Թ. Մարդահամարի նախնական օպերատիվ ցուցանիշների մասին., Званични веб-сајт Националне статистичке службе Републике Арцах, архивирано 16. 4. 2016., језик јерменски.
- ^ Итоги Всеобщей переписи населения Республики Южная Осетия 2015 года., Управа државне статистике Републике Јужна Осетија., језик руски.
- ^ Краткие предварительные итоги переписи населения Приднестровья 2015 года., Званични веб-сајт Владе ПМР., 13. 5. 2016., језик руски.
- ^ ВВП Нагорного Карабаха в 2016 году увеличился на 9,2%., Регнум., 12. 4. 2017., језик руски.
- ^ О социально-экономическом положении ПМР., Званични веб-сајт Министарства економског развоја Придњестровске Молдавске Републике., архивирано 9. 7. 2014., језик руски.
- ^ Закон Республики Абхазия "О Национальном банке Республики Абхазия (Банке Абхазии)"., чл. 6., Званични веб-сајт Националне банке Републике Абхазије., архивирано 14. октобра 2013., језик руски.