Пређи на садржај

Ломбардија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Лангобардија)
Ломбардија
Lombardia
Lumbardia
Положај Ломбардије
Држава Италија
Админ. центарМилано
Службени језикломбардски
ПредседникРоберто Формиђони
Површина23.865 km2
 — број ст.9.742.676
 — густина ст.408,24 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Ломбардија (итал. Lombardia, ломб. Lumbardia) је једна од 20 регија Италије. Налази се у северном делу земље. Главни град је Милано, а познати градови су и Бреша, Бергамо и Комо.[1]

Ломбардија спада у највеће италијанске покрајине по пространству, а по броју становника и уделу у националном дохотку је убедљиво прва. Такође, престоница Милано је економски центар Италије и један од најзначајнијих градова у Европи.

Положај

[уреди | уреди извор]

Ломбардија је северна покрајина Италије са државном границом ка Швајцарској на северу.[2] Једним делом ова граница је и језерска. Са осталих страна налазе се друге италијанске покрајине:

Природне одлике

[уреди | уреди извор]

Површина покрајине је 23.865 km² и по овоме је Ломбардија једна од најпространијих италијанских покрајина.

Рељеф

[уреди | уреди извор]

У оквиру Ломбардије разликује се неколико природних целина у правцу југ - север. Јужни део је равничарско подручје уз реку По. То је средишњи део Падске низије, житнице Италије. Овај део заузима половину површине покрајине и ту се гаје жита и поврће. Целина предалског побрђа је средња и најмања целина (12%) је област винограда и воћњака. Северни део (40% површине) је изразито планински у оквиру система Алпа са неколико насељенијих долина. То је сточарско подручје, једино су у долинама су развијене остале врсте пољопривреде. Занемарљиво мали део покрајине је у систему Апенинског побрђа на крајњем југу.

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима у већем делу Ломбардије је континентална клима са значајних утицајем са средоземне са мора. Стога су зиме нешто блаже, а лета топлија и сувља него код уобичајене климе овог типа. У вишим крајевима клима је оштрија, а на планинама влада планинска клима.

Воде

[уреди | уреди извор]

Ломбардија је унутаркопнена покрајина, али има веома развијен система вода. Посебност покрајине су три велика италијнска језера ледничког порекла - Комо, Гарда, Мађоре и Изео, која су туристички посећена. Речним системом доминира река По на југу покрајине и делимично граница ка Емилији-Ромањи. Она тече упореднички. У њу се улива већина река меридијанског правца — Тичино, Ада, Минчио, Ољо. Ове реке се користе обилато за наводњавање, а у вези са тим постоји и веома развијен систем вештачких канала.

Управна подела

[уреди | уреди извор]
Окрузи Ломбардије

Ломбардија је подељена у 12 округа, одн. провинција са истоименим градовима као управним средиштима:

Историја

[уреди | уреди извор]
Милано

Подручје Ломбардије било је насељено још у време праисторије (Етрурци, Гали, Келти). Римљани запоседају ово подручје у 2. веку п. н. е. Подручје је успостављено као римска провинција Галија Цисалпина. Током неколико векова владавине старог Рима становништво је романизовано, а провинција се развила у једну од најразвијенијих.

После пропасти старог Рима кроз ову област прошло је много варварских племена. Међутим, племе Лангобарди, које је запосело простор 570. г., владало је готово два века. По овом племену је цео средишњи простор низије добио данашњи назив. Потом је следила власт страних држава, Франачке, Баварске. У 10. век дошло је у овој области до наглог развоја привреде, што је искористило месно племство и осамосталило се у виду више државица. Од њих најзначајнија била је држава са седиштем у Милану. Она је веома брзо преузела првенство и доживела процват у 12. и 13. веку. Међутим, у следећим вековима политичка нестабилност довела је ову област у вазални однос према околним моћним државама (Хабзбуршко царство, Млетачка република, Француска, Шпанија). Такође, разни делови простора Ломбардије били су у различитим везама са околним државама.

Током Наполеонових ратова Ломбардија је била део његове Краљевине Италије, да би потом била део Ломбардо-Венеције, вазалне државе Хабзбуршке монархије. 1866. г. дошло је до припајања Ломбардије новооснованој Италији. Одмах је основана покрајина Ломбардија. Нова владавина је убрзо оживела привреду. Током неколико наредних деценија Ломбардија са Миланом на челу је постала економско средиште Италије. У 20. веку покрајина није претрпела знатно штете у светским ратовима и до краја века постала је једно од најразвијенијих подручја Европе.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Данас Ломбардија има преко 9,5 милиона становника и то је покрајина Италије са највише становника. То је двоструко више становника него пре једног века.

Густина насељености је преко 400 ст./км², што је знатно више од државног просека (200 ст./км²). Равничарски део покрајине је знатно гушће насељен него северно, алпско подручје. Посебно је густо насељена „економска кичма“ покрајине, линија Новара—Милано—Бергамо—Бреша.

Етничка слика У покрајини доминира италијанско становништво. Утицај наглог развоја покрајине огледа се и у великом уделу становништва са привременим боравком (8,4%).

Привреда

[уреди | уреди извор]

Ломбардија је по уделу у националном дохотку најразвијенија покрајина Италије. То је „економско срце“ државе.

Пољопривреда

[уреди | уреди извор]

Развије су гране земљорадња и сточарство.

Индустрија

[уреди | уреди извор]

Значајне индустријске гране су: металургија, машинска, хемијска, електро-техничка и текстилна. Посебно је развијен средњи појас на линији Торино—Милано—Бреша—Венеција.

Туризам

[уреди | уреди извор]

Ломбардија је важно туристичко одредиште. Милано, као важан европски град богат историјом привлачи велики број туриста годишње. Градови попут Бреша, Кремоне и Мантове значајни су наслеђу из ранијих времена. Језера су такође веома привлачна. У покрајини постоје и зимски туристички центри на Алпима (нпр. Ливињо).[3]

Галерија

[уреди | уреди извор]
Фотографије градова покрајине
  • Падска низија - поља са наводњавањем
    Падска низија - поља са наводњавањем
  • Алпско подручје код Ливиња
    Алпско подручје код Ливиња
  • Тркалиште „Формуле 1" у Монци
    Тркалиште „Формуле 1" у Монци
  • Град Леко на језеру Комо
    Град Леко на језеру Комо
  • Милано
    Милано
  • Бреша
    Бреша
  • Бергамо
    Бергамо
  • Комо
    Комо
  • Варезе
    Варезе
  • Кремона
    Кремона
  • Павија
    Павија
  • Мантова
    Мантова
  • Стари мост преко реке Тичино
    Стари мост преко реке Тичино
  • Језеро Комо са Алпима у позадини
    Језеро Комо са Алпима у позадини

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Италија - регионални преглед”. Знање.орг. Приступљено 16. 1. 2020. 
  2. ^ „10 ствари које морате пробати и видети у Ломбардији”. Најбоље из Италије. Приступљено 16. 1. 2020. 
  3. ^ „Ломбардија, Италија”. Wine Style. Приступљено 16. 1. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Општа обавештења

[уреди | уреди извор]

Окрузи

[уреди | уреди извор]

Универзитети

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ломбардија&oldid=28323078”