Пређи на садржај

Магнетомоторна сила

С Википедије, слободне енциклопедије

Магнетомоторна сила је сила која производи магнетско поље код електромагнета.[1]

Симбол је обично Fm а јединица је ампер-завој (ампер-завојак, ампер-навој или ампер-навојак), установљена на бази јачине струје у једном завоју жице. Пошто ампер-завој није СИ дефинисана јединица, често се једноставно користи Ампер/метар.

Сљедећа формула исказује јачину магнетомоторне силе:[2]

где је

  • магнетомоторна сила у Ампер-завојима,
  • N број завоја, и
  • I струја у амперима.

Јачина магнетског тока[3][4] кроз неки материјал зависи о јачини магнетомоторне силе и релуктанси материјала.[5][6][7] То се може исказати сљедећом једначином:

Јединице

[уреди | уреди извор]

СИ јединица за mmf је ампер, исто као и јединица струје (аналогно јединици emf[8][9][10] и напона волт). Неформално, и често, ова јединица се наводи као ампер-завој како би се избегла забуна са струјом. Ово је био назив јединице у систему МКС. Повремено се може срести и cgs системска јединица гилберт.[11]

Историја

[уреди | уреди извор]

Термин магнетомоторна сила је сковао Хенри Огастус Ровланд 1880. године.[12][13][14] Ровланд је намеравао да ово укаже на директну аналогију са електромоторном силом.[15] Идеја о магнетној аналогији са електромоторном силом може се наћи много раније у раду Мајкла Фарадаја (1791-1867), а наговестио ју је у Џејмс Клерк Максвел (1831-1879). Међутим, Ровланд је сковао тај термин и био је први који је експлицитно навео Омов закон за магнетна кола 1873. године.[16]

Омов закон за магнетна кола се понекад назива Хопкинсоновим законом, а не Ровландовим законом, јер неки аутори приписују закон Џону Хопкинсону уместо Роуланду.[17] Према прегледу метода анализе магнетних кола, ово је нетачна атрибуција која потиче из Хопкинсоновог рада из 1885. године.[18] Штавише, Хопкинсон заправо цитира Ровландов рад из 1873. у овом раду.[19]

Треба наћи магнетомоторну силу електромагнета са N=5 навоја жице кроз које пролази струја од I=2 А.

= 5 завоја • 2 A = 10 Ампер-завоја.

Ако претпоставимо да је релуктанса магнетног кола = 40 000 Ампер-завоја/Wb, магнетски ток (флукс) кроз магнетско коло јест:

= = 250 μWb.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Waygood, стр. 137
  2. ^ Smith, стр. 495–506
  3. ^ Purcell, Edward; Morin, David (2013). Electricity and Magnetism (3rd изд.). New York: Cambridge University Press. стр. 278. ISBN 978-1-107-01402-2. 
  4. ^ Browne, Michael (2008). Physics for Engineering and Science (2nd изд.). McGraw-Hill/Schaum. стр. 235. ISBN 978-0-07-161399-6. 
  5. ^ Rowland, Henry A. (1873). „XIV. On magnetic permeability, and the maximum of magnetism of iron, steel, and nickel”. Philosophical Magazine. Series 4. 46 (304): 140—159. doi:10.1080/14786447308640912. 
  6. ^ Rowland, Henry A, "On the general equations of electro-magnetic action, with application to a new theory of magnetic attractions, and to the theory of the magnetic rotation of the plane of polarization of light" (part 2), American Journal of Mathematics, vol. 3, nos. 1–2, pp. 89–113, March 1880.
  7. ^ Bosanquet, R.H.M. (1883). „XXVIII.On magnetomotive force”. Philosophical Magazine. Series 5. 15 (93): 205—217. doi:10.1080/14786448308628457. 
  8. ^ Stewart, Joseph V. (2001). Intermediate electromagnetic theory. World Scientific. стр. 389. 
  9. ^ Tipler, Paul A. (јануар 1976). Physics. New York, NY: Worth Publishers, Inc. стр. 803. ISBN 978-0-87901-041-6. 
  10. ^ Irving Langmuir (1916). „The Relation Between Contact Potentials and Electrochemical Action”. Transactions of the American Electrochemical Society. The Society. 29: 175. 
  11. ^ Cardarelli, F. (2003). Encyclopaedia of Scientific Units, Weights and Measures. Their SI Equivalences and Origins.Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. London: Springer. стр. 24. ISBN 978-1-4471-1122-1. 
  12. ^ Cahan, David; Rudd, M. Eugene (2000). Science at the American Frontier: A Biography of DeWitt Bristol Brace. University of Nebraska Press. стр. 22. 
  13. ^ Buchwald, Jed Z. (1994). The Creation of Scientific Effects: Heinrich Hertz and Electric Waves. University of Chicago Press. стр. 354. 
  14. ^ Cahan, David (1993). Hermann von Helmholtz and the Foundations of Nineteenth-century Science. University of California Press. стр. 397. 
  15. ^ Hon & Goldstein, pp. 638-639
    • Rowland (1880), pp. 92, 97
  16. ^ Thompson, p. viii
    • Rowland (1873), p. 143
  17. ^ See for instance
    • Schmidt & Schitter, p. 340, or
    • Waygood, p. 137
  18. ^ Lambert et al., p. 2427
  19. ^ Hopkinson, стр. 455

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]