Пређи на садржај

Мериленд

Уреди везе
Координате: 39° 00′ С; 76° 42′ З / 39° С; 76.7° З / 39; -76.7
С Википедије, слободне енциклопедије
Мериленд
Положај Мериленда
Држава САД
Главни градАнаполис
Највећи градБалтимор
Проглашење за
 државу		 — датум: 28. април 1788.
 — поредак: 7.
ГувернерЛари Хоган
Површина32.133 km2
Становништво2010.
 — број ст.5.633.597
 — густина ст.175,32 ст./km2
 — ISO 3166-2US-MD
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Мериленд или Мериланд (енгл. Maryland), америчка је држава. Граничи се са Вирџинијом, Западном Вирџинијом и градом Вашингтоном на југу и западу, Пенсилванијом на северу и Делавером на истоку.[1] Мериленд је седма држава која је ратификовала Устав Сједињених Држава.[2] Најнасељенији град је Балтимор а главни град је Анаполис. Држава је добила име по Хенријети Марији од Француске, жени Чарлса I Стјуарта.[3]

Сматра се да је Мериленд колевка верске слободе у Америци.[4][5] Држава је формирана од стране Џорџа Калверта почетком 17. века као његово планирано уточиште за прогањане католике из Енглеске.[4][5][6] Џорџ Калверт је био први Господар Балтимора.[4][5] Држава је одиграла кључну улогу у оснивању Вашингтона, која је основана на земљишту које је донирала држава.[7]

Мериленд је једна од најмањих држава у САД као и једна од најгушће насељених са око шест милиона становника.[8][9] Мериленд је имао највећу средњу вредност прихода домаћинства било које државе, са својом непосредном близином главног града, и веома разноврсном економијом која обухвата производњу, услуге и биотехнологије.[10]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Демографија
1900.1910.1920.1930.1940.1950.1960.1970.1980.1990.2000.2010.
1.188.0441.295.3461.449.6611.631.5261.821.2442.343.0013.100.6893.922.3994.216.9754.781.4685.296.4865.773.552

Највећи градови

[уреди | уреди извор]
 

Извор: www.msa.md.gov
№ Град Популација
Балтимор
Балтимор
Коламбија (Мериленд)
Коламбија 		1. Балтимор 620.961 Џермантаун
Џермантаун
Силвер Спринг
Силвер Спринг
2. Коламбија 99.615
3. Џермантаун 86.395
4. Силвер Спринг 71.452
5. Волдорф 67.752
6. Глен Барни 67.639
7. Еликот Сити 65.834
8. Фредерик 65.239
9. Дандалк 63.597
10. Роквил 61.209


Географске регије у Мериленду

Према попису из 2015. године у Мериленду живи 6.006.401 становника што је повећање од 4,03% у односу попис из 2010. године.[11]

Ово укључује природни прираштај од последњег пописа (464,251 рођених, 275,093 умрлих) и пораст услед миграције од 116,713 људи.[12]

Мериленд као мала држава показује карактеристике и северне и јужне регије САД. Генерално, западни Мериленд има апалачку културу; а јужни и источни део јужњачку културу.[13] [14]

Језик

[уреди | уреди извор]

Шпански језик се највише говори у држави, после енглеског.[15]

Урбана и рурална подручја

[уреди | уреди извор]
Популација у Мериленду је највише концентрисана у околини Вашингтона и Балтимора

Већина становништва живи у централном региону државе, у околини Балтимора и Вашингтона.[16][17]

Већина популације је концентрисана у градовима и предграђима највећих градова. Историјски гледано, сви градови су настајали у долинама великих река, као и главни град Анаполис који лежи на Северној реци која се улива у Чесапик залив.[18]

Расне и етничке групе

[уреди | уреди извор]
Расна структура становништва
Раса 1970[19] 1990[тражи се извор] 2000[тражи се извор] 2010[20]
Белци 81,5% 71,0% 64,0% 60,8%
Црнци 17,8% 24,9% 27,9% 29,8%
Азијати 0,5% 2,9% 4,0% 5,5%
Амерички староседеоци 0,1% 0,3% 0,3% 0,3%
друге расе 0,1% 0,9% 1,8% 3,6%

По попису из 1970. године у Мериленду је живело 17,8% Афро-Американаца и 80,4% белаца.[21]

Афро-Американци формирају знатан део становништва државе - скоро 30% према попису из 2010. године[22] већина су потомци људи транспортованих из западне Африке као робови,[23][24] а многи су и мешане расе, укључујући Европљане и староседеоце.[25]

Концентрације Афро-Американаца живе у Балтимору, Округу Принца Џорџа и предграђу Вашингтона.

Што се тиче европских народа, најбројнији су Немци (15%), Ирци (11%), Енглези (8%), Италијани (6%), и Пољаци (3%).[26]

Ирци најчешће живе у округу Балтимора[27] и у северним и источним деловима Вашингтона.[28][29][30]), као и у западном Мериленду, где су ирски имигранти помогли изградњу железнице.[27]

Велики проценат становништва на источној обали и у јужном делу су потомци британских досељеника.[31] Источну обалу су населили протестанти, углавном методисти, а јужни окрузи су припали енглеским католицима. Новији европски имигранти крајем 19. и почетком 20. века прво су населили Балтимор, који их привукао својим индустријских пословима. Многи од италијанских, пољских, чешких, и грчких потомака и даље живе на том подручју.[32]

Многи народи из источне Европе, као што су Хрвати, Руси и Украјинци, њихов број се значајно повећао између 1990. и 2010 године. После распада Совјетског Савеза, Југославије и Чехословачке, многи имигранти из источне Европе дошли у САД - 12% њих борави у Мериленду.[33][34][35]

Географија

[уреди | уреди извор]
Види још: Spisak ostrva u Merilendu и Spisak reka u Merilendu

Мериленд има површину од 32.133,2 km² и по површини га можемо упоредити са Белгијом чија је површина 30.530 km².[36] То је 42. држава по величини у САД.

Највиша тачка са надморском висином од 1.020 m је врх Хој Крест на планини Бекбоун, у близини границе са Западном Вирџинијом.[37]

Геологија

[уреди | уреди извор]

Земљотреси у Мериленду су чести и мали због близине државе од зоне земљотреса.[38][39] Земљотрес у Вирџинији 2011. године умерено се осетио широм Мериленда. Зграде у целој држави нису добро дизајниране за земљотресе и могу лако претрпети штету.[40]

Често се понавља тврдња да је Мериленд једина држава без природних језера, а та тврдња није тачна. Лорел Оксбоу језеро је старо више од сто година, простире се на површини од 55 хектара и налази се 2 кm северно од Мериленд ситија.[41][42][43] "Чувс језеро" је природно језеро површине седам хектара, удаљено 2 кm југоисточно од Апер Марлбора..[44] Постоје бројна вештачка језера, највеће је Дип Крик језеро.[45]

Флора

[уреди | уреди извор]
Рудбекија, најпознатији цвет у држави.[46]

Као што је типично за државе на источној обали, у Мериленду је биљни живот богат и здрав. Велика количина годишњих падавина омогућава род многих врста биљака.[47]

Многе врсте биљака које нису типичне за ово поднебље се узгаја у држави, већина се узгаја као украсне биљке. Неке од њих су Чемпрес, Јужна Манголија, као и дрво палме у топлијем, источном делу државе.[48] Цвет који се најчешће може видети у држави је Рудбекија, може се видети на сваком кораку и расте широм државе. На овим цветовима најчешће можемо видети балтиморшког летира који је најпознатији инсект у држави.[49] 435 врсти птица је регистровано у Мериленду.[50]

Фауна

[уреди | уреди извор]

Држава гаји велики број белорепих јелена, посебно у шумовитом и планинском делу. Разни сисари се могу наћи у распону од планинског венца на западу до централног подручја државе. Најпознатије животиње су мрки медвед,[51] рис,[52] лисица, којоти,[53] ракуни, и остали.[51]

Дивљи коњи на путевима Мериленда.

Постоји популација ретких дивљих коња пронађених на Асатиг острвима[54] и верује се да су ти коњи побегли са бродолома.[54] Чесапик ретривер је раса паса који посебно воли спортове на води, лов и спашавања људи на подручју Чесапика.[55] 1878. године чизопик ретривер је прва ретривер раса призната од стране америчког Кенел клуба, а касније га је универзитет у Балтимору узео као своју маскоту.[56]

Окружење

[уреди | уреди извор]

Мериленд се удружио са суседним државама крајем 20. века да би се побољшало стање у Чесапик заливу. Водени живот и морски плодови су били угрожени развојем индустрије.[57][58] Године 2007. магазин Форбс је оценио Мериленд као пету "најзеленију државу у САД". Мериленд заузима 40. место у укупној потрошњи енергије широм земље, а успео је да највише смањи токсични отпад по глави становника од свих.[59]

Транспорт

[уреди | уреди извор]

Министарство саобраћаја Мериленда, са седиштем у граду Хановер, надгледа превоз у држави кроз разне администрације на нивоу агенција.[60] Независни транспортни орган, са седиштем у Балтимору, одржава и управља свим путевима у држави.[61]

Мост код Чесапик залива повезује источну и западну страну

Путеви

[уреди | уреди извор]
Види још: Списак ауто-путева у Мериленду

Ауто-пут И-95, пролази кроз државу у дужини од 180 km, улази у североисток државе, затим кроз Балтимор, па све до Вудро Вилсон моста. И-70 улази из Пенсилваније северно од града Ханкок и наставља источно 150 km од Балтимора, повезујући градове Хагерстаун и Фредерик. И-83 има 55 km у Мериленду и повезује Балтимор и централну Пенсилванију.

Мериланд такође има систем државних ауто-путева који садрже путеве нумерисане од 2 до 999, међутим, већина путева са већим бројевима су релативно кратки.[62]

Аеродром

[уреди | уреди извор]
Види још: Листа аеродрома у Мериленду

Највећи аеродром у Мериленду је Балтимор-Вашингтон аеродром познатији као BWI. Остали аеродром за комерцијалне летове су Хегерстаун и Солсбери.[63]

Постоје и два аердодрома у предграђу Вашингтона, Међународни аеродром и аеродром Роналд Реган[64][65]

Железнички транспорт

[уреди | уреди извор]
Види још: Списак железничких путева у Мериленду

Амтрак возови, укључујући велике брзине Аселе експрес стају на свим већим станицама у Балтимору, а затим повезују овај град са Вашингтоном. Поред тога, постоји пруга од Роквила до Камберленда.[66]

Спорт

[уреди | уреди извор]
Домаћи терен Балтимор рејвенса.
Види још: Спорт у Мериленду

Мериленд има низ великих и мањих професионалних спортских франшиза. Два тима играју у Националној фудбалској лиги, то су Балтимор рејвенси и Вашингтон редскинси.

Мериленд има значајан историјски углед када су талентовани спортисти у питању, неки од њих су Мајкл Фелпс, Реј Луис, Џими Фокс, Френк Робинсон.[67]

Мериленд је такође домаћин једне од три трке коња годишњег Трипл Краун турнира, који се одржава сваког пролећа у Балтимору.

Каунтри клуб организује три голф турнира за Ју-Ес опен и ПГА првенство.[68]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Map of Maryland (MD)”. 
  2. ^ „Maryland the Seventh State”. 
  3. ^ „Maryland's Name”. Catholic History of Maryland. Simon & Schuster. Приступљено 20. 7. 2012. 
  4. ^ а б в "George Calvert and Cecilius Calvert, Barons Baltimore" William Hand Browne, Nabu Press (August 1, ). . 2010. ISBN 978-1-176-62539-6.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ а б в "Reconstructing the Brick Chapel of 1667" Page 1, See section entitled "The Birthplace of Religious Freedom" http://stmaryscity.org/wp-content/uploads/2013/07/Chapel-Reconstruction.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2014)
  6. ^ Cecilius Calvert, "Instructions to the Colonists by Lord Baltimore, (1633)" in Clayton Coleman Hall, ed., Narratives of Early Maryland, 1633–1684 (NY: Charles Scribner's Sons, 1910), 11–23.
  7. ^ „The History of Washington, DC”. 
  8. ^ „U.S. State Population by Rank (Update for 2023!)”. 
  9. ^ „What is the smallest state in the US? These are the 10 smallest states across America.”. 
  10. ^ „State Median Household Income Patterns: 1990–2010”. U.S. Census Bureau. Приступљено 6. 8. 2012. 
  11. ^ „Table 1. Annual Estimates of the Resident Population for the United States, Regions, States, and Puerto Rico: April 1, 2010 to July 1, 2015” (CSV). U.S. Census Bureau. 24. 12. 2015. Приступљено 24. 12. 2015. 
  12. ^ „Population and Population Internal Points by State: 2000”. 
  13. ^ „The South As It's [sic] Own Nation”. League of the South. 2004. Архивирано из оригинала 5. 6. 2008. г. Приступљено 23. 5. 2008. „On the other hand, areas beyond these thirteen States maintain their Southern culture to varying degrees. Much of Missouri remains basically Southern, as do parts of southern Maryland and Maryland's eastern shore.” 
  14. ^ Beck, John; Randall, Aaron; Frandsen, Wendy (27. 6. 2007). „Southern Culture: An Introduction” (PDF). Durham, North Carolina: Carolina Academic Press. стр. 14—15. Приступљено 23. 5. 2008. „Kentucky, Missouri, West Virginia [...] and Maryland —slaveholding states and regions before the Civil War that did not secede from the Union – are also often included as part of the South. As border states, these states always were crossroads of values and customs, and today [...] parts of Maryland seem to have become part of the "Northeast."”  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  15. ^ „Maryland Languages”. City-Data. Приступљено 14. 9. 2016. 
  16. ^ „Baltimore Population 2024”. 
  17. ^ „MARYLAND AT A GLANCE”. 
  18. ^ „ABOUT THE SEVERN RIVER”. 
  19. ^ Population Division, Laura K. Yax. „Historical Census Statistics on Population Totals By Race, 1790 to 1990, and By Hispanic Origin, 1970 to 1990, For The United States, Regions, Divisions, and States”. Архивирано из оригинала 25. 7. 2008. г. 
  20. ^ „Maryland QuickFacts from the US Census Bureau”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2015. г. Приступљено 14. 1. 2015. 
  21. ^ „Maryland – Race and Hispanic Origin: 1790 to 1990”. U.S. Census Bureau. Приступљено 18. 4. 2012. 
  22. ^ „Maryland QuickFacts”. U.S. Census Bureau. 23. 12. 2011. Архивирано из оригинала 07. 02. 2015. г. Приступљено 14. 1. 2012. 
  23. ^ „Tracing the Travels of Maryland’s African Americans”. 
  24. ^ „Maryland Population by Race & Ethnicity”. 
  25. ^ „Maryland Population by Race & Ethnicity”. 
  26. ^ Data Access and Dissemination Systems (DADS). „American FactFinder – Results”. Приступљено 14. 1. 2015. 
  27. ^ а б "Irish Immigrants in Baltimore: Introduction", Teaching American History in Maryland, Maryland State Archives, http://teaching.msa.maryland.gov/000001/000000/000131/html/t131.html
  28. ^ "Swampoodle: The neighborhood behind the play", ABC Channel 7: TBD online magazine, Alia E. Dastagir May 23, 2011 (PAGE TWO) „Archived copy”. Архивирано из оригинала 6. 6. 2013. г. Приступљено 11. 6. 2014. 
  29. ^ "Swampoodle: The neighborhood behind the play", ABC Channel 7: TBD online magazine, Alia E. Dastagir May 23, 2011 „Archived copy”. Архивирано из оригинала 6. 6. 2013. г. Приступљено 11. 6. 2014. 
  30. ^ ""Washington, DC Genealogy Research, Resources, and Records: Irish Neighborhoods in Old Washington", Genweb.org, http://www.theusgenweb.org/dcgenweb/history/irish.shtml Архивирано на сајту Wayback Machine (25. мај 2017)
  31. ^ „The settlement of Maryland”. 
  32. ^ „Maryland”. 
  33. ^ „European Immigrants in the United States”. migrationpolicy.org. 31. 7. 2018. Приступљено 14. 1. 2015. 
  34. ^ „Cities with the Highest Percentage of Russians in Maryland”. Приступљено 14. 1. 2015. 
  35. ^ Ethnic groups in Baltimore
  36. ^ „Belgium”. CIA World Factbook. Central Intelligence Agency. 15. 5. 2008. Архивирано из оригинала 12. 09. 2019. г. Приступљено 15. 5. 2008. „Area – comparative: about the size of Maryland” 
  37. ^ „географија сједињених држава за децу: Мариланд”. sr.tristarhistory.org. Приступљено 2023-01-26. 
  38. ^ „M2.0 – Maryland”. Архивирано из оригинала 17. 1. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2012. 
  39. ^ „M3.4 – Maryland Potomac-Shenandoah Region”. Архивирано из оригинала 2. 11. 2012. г. Приступљено 25. 11. 2012. 
  40. ^ „Earthquakes and Maryland”. 
  41. ^ „Oxbow Nature Preserve; "Laurel Oxbow Lake is the largest naturally occurring body of freshwater in Maryland; other lakes (of significant size) are the result of damming creeks" by man.” (PDF). The Nature Conservancy. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 10. 2016. г. Приступљено 1. 10. 2016. 
  42. ^ „Oxbow Natural Area”. Anne Arundel County Recreation and Parks Department. 2016. Архивирано из оригинала 18. 04. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2016. 
  43. ^ „Oxbow Observation Platform, may be the largest naturally occurring fresh water lake in Maryland”. Russett Community Association. 2009. Приступљено 1. 10. 2016. [мртва веза]
  44. ^ „The National Map (search on Chews Lake)”. USGS. 2016. Приступљено 1. 10. 2016. 
  45. ^ „MARYLAND AT A GLANCE”. 
  46. ^ „MARYLAND AT A GLANCE: STATE SYMBOLS, Maryland State Flower – Black-Eyed Susan”. Maryland Manual Online. Maryland State Archives. Приступљено 20. 5. 2014. 
  47. ^ „Maryland Plants and Wildlife”. 
  48. ^ Bozman, John Leeds (1837). The History of Maryland, From its first settlement, in 1633, to the restoration, in 1660, with a copious introduction, and notes and illustrations. J. Lucas & E.K. Deaver. ISBN 9780608438610. 
  49. ^ Euphydryas phaeton (Drury, 1773) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. септембар 2010), Butterflies and Moths of North America
  50. ^ „Official list of the birds of Maryland” (PDF). Maryland/District of Columbia Records Committee. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 7. 2018. г. Приступљено 4. 5. 2009. 
  51. ^ а б „Maryland Animals”. Архивирано из оригинала 30. 8. 2007. г. Приступљено 30. 8. 2007. 
  52. ^ Therres, Glenn (јесен 2007). „Lions in our mountains? The mystery of cougars in Maryland” (PDF). Wildlife and Heritage. Maryland Department of Natural Resources. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 4. 2011. г. Приступљено 6. 7. 2009. „Historically bobcats were distributed statewide but during the post colonization period densities began to plummet. By the mid-1900s, populations had probably reached all-time lows, with remnant populations existing only in western Maryland. This prompted the Department of Natural Resources (DNR) to classify them as a state-listed "Species of Special Concern." During the past quarter century, occupied range and densities have increased markedly. Results from the annual Bowhunter Survey and the Hunter Mail survey have identified bobcat sightings in 14 of Maryland's 23 counties. Currently, bobcats have dual legal classification in Maryland. In addition to the Species of Special Concern designation, they are also defined as a Game Animal / Furbearer with a closed harvest season.” 
  53. ^ „Coyotes in Maryland”. Maryland Department of Natural Resources. Архивирано из оригинала 15. 8. 2011. г. Приступљено 16. 9. 2011. „Coyotes were historically a western species with core populations found west of the Mississippi River. Alterations and/or elimination of competing predators during the post-European colonization period facilitated rapid range expansion into eastern North America during the 20th Century. Established populations now occur in every state and province in North America. Coyotes are a relatively new addition to local ecosystems, and were first documented in Maryland during 1972. Initial substantiated sightings occurred in Cecil, Frederick and Washington counties. Since that time population densities and occupied range have expanded incrementally and coyotes now occur statewide.” 
  54. ^ а б „Assateague Island National Seashore wild Ponies”. Assateagueisland.com. Приступљено 24. 10. 2010. 
  55. ^ „Chesapeake Bay Retriever History”. K9web.com. Архивирано из оригинала 24. 10. 2010. г. Приступљено 24. 10. 2010. 
  56. ^ „True Grit Statue”. 
  57. ^ Goodman, Peter S. (1. 8. 1999). „An Unsavory Byproduct: Runoff and Pollution”. Washington Post. стр. A1. 
  58. ^ Horton, Tom (1. 1. 1999). „Hog farms' waste poses a threat”. Baltimore Sun. Архивирано из оригинала 12. 10. 2013. г. Приступљено 13. 05. 2017. 
  59. ^ Wingfield, Brian; Marcus, Miriam (16. 10. 2007). „– America's Greenest States”. Forbes.com. Архивирано из оригинала 29. 05. 2010. г. Приступљено 24. 10. 2010. 
  60. ^ „Maryland Department of Transportation - Hanover, MD”. 
  61. ^ „DEPARTMENT OF TRANSPORTATION”. 
  62. ^ „List of state highways in Maryland”. 
  63. ^ „Airports in Maryland”. 
  64. ^ „College Park Aviation Museum Home”. Collegeparkaviationmuseum.com. 12. 9. 2013. Архивирано из оригинала 27. 7. 2009. г. Приступљено 28. 9. 2013. 
  65. ^ „Frederick E. Humphreys: First Military Pilot”. New York State Division of Military and Naval Affairs: Military History. 9. 12. 2008. Приступљено 23. 11. 2010. 
  66. ^ „AMTRAK STATIONS IN MARYLAND”. 
  67. ^ „Top 10 Maryland athletes in The Sun's 175-year history”. Baltimore Sun. 16. 5. 2012. Архивирано из оригинала 20. 01. 2013. г. Приступљено 16. 3. 2013. 
  68. ^ „The Country Club of Maryland”. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

39° 00′ С; 76° 42′ З / 39° С; 76.7° З / 39; -76.7

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мериленд&oldid=27747151”