Пређи на садржај

Милан Мачван

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Мачван
Мачван на финалу Адеко купа 2011.
Лични подаци
Пуно име Милан Мачван
Датум рођења (1989-11-16)16. новембар 1989. (34 год.)
Место рођења Вуковар, СФРЈ
Држављанство Србија
Висина 2,05 m
Информације о каријери
НБА драфт 2011. / 54. пик, 2. рунда
Одабрао: Кливленд кавалирси
Проф. каријера 2007—2020
Позиција крилни центар
Јуниорска каријера
2002—2007 ФМП
Сениорска каријера
Године Клуб
2007
2007—2010
2010—2012
2011—2012
2012—2014
2014—2015
2015—2017
2017—2019
2019—2020		 ФМП
Хемофарм
Макаби Тел Авив
→ Партизан
Галатасарај
Партизан
Олимпија Милано
Бајерн Минхен
Алварк Токио
Репрезентативна каријера
 Србија
Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2016. Рио де Жанеиро Србија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 2009. Пољска Србија
Сребрна медаља — друго место 2017. Турска Србија
Универзијада
Златна медаља — прво место 2009. Београд Србија

Милан Мачван (Вуковар, 16. новембар 1989) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицији крилног центра.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Мачван је рођен у Вуковару, али је због рата морао да напусти родни град, па је са мајком један период провео у Новом Саду. Касније се вратио у Вуковар, где је са шест година почео да тренира кошарку у истоименом клубу. Ипак убрзо се са породицом поново сели, овога пута у Бачку Паланку. Тамо је Мачван тренирао у екипи Дунава.[1]

Када је имао 13 година, на једном кошаркашком кампу га је запазио Милован Булатовић, тренер млађих селекција у ФМП-у. На позив овог тренера, Мачван се сели у Београд и почиње да наступа у млађим категоријама ФМП-а.[1] Са јуниорима ФМП-а у сезони 2006/07. стиже до финала јуниорске Евролиге, где су поражени од Жалгириса. Мачван је у финалној утакмици забележио 28 поена и 15 скокова.[2] Првом тиму ФМП-а је прикључен у сезони 2007/08. код тренера Владе Вукоичића. Одиграо је пет утакмица за ФМП на почетку такмичарске 2007/08. у Јадранској лиги.[3] С обзиром да Мачван није имао професионални уговор са екипом ФМП-а, јер је био малолетан, у децембру 2007, недуго након што је постао пунолетан, потписује четворогодишњи уговор са вршачким Хемофармом, који је ФМП-у платио минимално прописано обештећење од 150.000 евра.[4]

Мачван је у екипи Хемофарма провео три године (децембар 2007—децембар 2010).[5] Током тог периода тренирала су га четворица тренера — Мирослав Николић, Влада Вукоичић, Стеван Караџић и Жељко Лукајић. Мачван је у неколико наврата са Хемофармом стизао до завршница како домаћег тако и регионалног такмичења, али ипак није освојио трофеј. Био је најкориснији играч свог клуба по индексу корисности у Јадранској лиги у две узастопне сезоне — 2008/09, 2009/10,[6] док је у сезони 2010/11. био најкориснији играч целе лиге до момента одласка у децембру 2010.[7] Са вршачким клубом је у сезони 2008/09. стигао до полуфинала УЛЕБ купа (данашњи Еврокуп) где су поражени од Лијетувос ритаса. У овој сезони Мачван је пружао запажене партије у УЛЕБ купу, па је у марту 2009. добио награду „Звезда у успону”, која се додељује најбољем младом играчу у сезони.[8]

У априлу 2009. је наступао на Најк хуп самиту у Портланду, утакмици на којој играју млади играчи из САД против играча из остатка света. Мачван је предводио светску селекцију јуниора у победи над јуниорским саставом САД 97:89. Он је меч завршио са 23 поена, 14 скокова и шест асистенција, и био је најкориснији играч утакмице. Била је то прва победа екипе света након 1998. године када је за њих наступао Дирк Новицки.[9]

У децембру 2010. напушта Хемофарм и прелази у Макаби из Тел Авива.[5] Потписао је уговор у трајању од четири и по године (до лета 2015).[10] Мачван је у дресу израелског клуба дебитовао у Евролиги, али тренер Дејвид Блат му није давао велику минутажу. На 12 одиграних утакмица у најјачем клупском европском такмичењу, бележио је просечно тек 3,5 поена по мечу.[11] Макаби је у сезони 2010/11. стигао до финала Евролиге, где је поражен од Панатинаикоса, a Мачван је у финалној утакмици провео 12 минута на паркету, уз три постигнута поена.[11] Српски кошаркаш је са Макабијем освојио два трофеја, прво у фебруару 2011. национални Куп,[12] а потом у мају исте године и титулу првака Израела.[13]

На НБА драфту 2011. је одабран као 54. пик од стране Кливленд кавалирса.[14]

У октобру 2011. Макаби га шаље на једногодишњу позајмицу у Партизан.[15] Мачван је са црно-белима у сезони 2011/12. освојио титулу првака Србије и Куп Радивоја Кораћа. Наступао је и у Евролиги где је на 10 одиграних утакмица бележио просечно 15,3 поена и 8,2 скока по мечу.[11]

У јулу 2012. раскида уговор са Макабијем и потписује двогодишњи уговор са екипом Галатасараја.[16] Мачванов бивши клуб Макаби добио је као обештећење 250.000 евра. Мачван је са екипом Галатасараја у сезони 2012/13. освојио титулу првака Турске. Након две сезоне је напустио клуб.

У октобру 2014. се вратио у Партизан, потписавши уговор до краја сезоне.[17][18] Мачван са црно-белима у сезони 2014/15. није освојио ниједан трофеј. Партизан је у овој сезони први пут након 13 година остао без титуле првака државе, након пораза од Црвене звезде у финалној серији Суперлиге Србије.[19] Ипак и поред пораза, Мачван је добио награде за најкориснијег играча и најбољег стрелца финалне серије. Он је у три дуела са Црвеном звездом сакупио укупно 65 индексних поена, постигао 46 поена и забележио по 33 скокова, четири асистенције и 19 изнуђених фаулова.[20] Од истог противника Партизан је елиминисан и у полуфиналима Купа Радивоја Кораћа и Јадранске лиге, док су у Еврокупу црно-бели елиминисани већ након прве фазе. Мачван је уврштен у идеалну петорку Јадранске лиге за сезону 2014/15, након што је бележио просечно 11,4 поена, 7,2 скока и 2,7 асистенције по мечу.[21]

У јулу 2015. потписује двогодишњи уговор са Олимпијом из Милана.[22] У екипи коју је водио Јасмин Репеша, Мачван је провео наредне две сезоне, током којих је освојио једну титулу првака Италије (2015/16), један Суперкуп (2016) као и два трофеја Купа Италије (2016, 2017).

У јулу 2017. потписује двогодишњи уговор са Бајерн Минхеном, на чијој клупи је седео Александар Ђорђевић.[23] У јануару 2018, на утакмици Еврокупа против Зенита у Санкт Петербургу, Мачван је доживео тешку повреду колена због које је пропустио остатак сезоне 2017/18.[24] Бајерн је у овој сезони освојио Бундеслигу и Куп Немачке, па је тако Мачван освојио још два трофеја у својој каријери, иако због повреде није могао да игра у одлучујућим утакмицама. Након шестомесечне паузе, Мачван се лета 2018. прикључио припремама Бајерна код тренера Дејана Радоњића (заменио Ђорђевића у марту 2018).[25] Ипак у септембру 2018. обнавља повреду колена,[26] након чега пропушта целу 2018/19. сезону.[27]

У јулу 2019. одлази у Јапан и потписује за екипу Токио Алварк, код тренера Луке Павићевића.[28] У септембру 2019. са екипом Токија осваја Куп шампиона Азије, а том успеху је значајно допринео јер је у финалној утакмици са Ал Ријадијем постигао 20 поена, ухватио осам лопти и поделио шест асистенција.[29] У првенству Јапана је одиграо 20 утакмица на којима је бележио просечно 15 поена по мечу.[30] Због пандемије корона вируса у марту 2020. је првенство Јапана отказано, а Токио Алварк је проглашен шампионом своје конференције.[31]

Мачван је 1. јуна 2020. објавио да завршава играчку каријеру.[32]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Млађе категорије

[уреди | уреди извор]
Мачван у дресу репрезентације 2010. године

Са репрезентацијом Србије до 19 година је освојио Светско првенство 2007. године у Новом Саду.[33] Мачван је на том првенству проглашен за најкориснијег играча,[34] иако је био годину дана млађи од конкуренције. Постигао је 19 поена и забележио 10 скокова у финалној утакмици са репрезентацијом САД, за коју су између осталих играли Стеф Кари, Деандре Џордан...[35] Истог лета је са својом генерацијом, репрезентацијом до 18 година, освојио златну медаљу на Европском првенству у Шпанији. Мачван је у финалној утакмици против Грчке постигао 32 поена уз 14 скокова.[36]

У августу 2008. са репрезентацијом до 20 година осваја Европско првенство у Летонији. Мачван је и на овом турниру пружао запажене партије, а у финалној утакмици са Литванијом је постигао 31 поен.[37] Лета 2009. са универзитетском селекцијом осваја златну медаљу на Универзијади у Београду.[38]

Сениори

[уреди | уреди извор]

Након добрих партија у универзитетском тиму, селектор Душан Ивковић позвао је њега, и још четворицу саиграча, на припреме сениорске репрезентације за Европско првенство 2009. у Пољској.[39] Мачван је успео да избори своје место међу првих дванаест и буде део тима који је освојио сребрну медаљу на Европском првенству.[40]

Наступао је и на Светском првенству 2010. у Турској као и на Европском првенству 2011. у Литванији где национални тим није освојио медаљу.[41] Током лета 2012. је играо и у квалификацијама за Европско првенство 2013. у Словенији. Лета 2013. селектор Ивковић га је уврстио на списак играча за ЕП 2013, али Мачван се није појавио на прозивци играча.[42]

Мачван се нашао на ширем списку новог селектора Александра Ђорђевића за Светско првенство 2014. у Кини,[43] али је ипак отпао при првом скраћивању списка.[44] Наредне 2015. године се поново нашао на ширем списку селектора Ђорђевића за Европско првенство,[45] али је опет отпао при првом скраћивању списка.[46] Након три године паузе, Мачван је коначно заиграо за национални тим лета 2016. Због повреде је пропустио квалификациони турнир за Олимпијске игре, али је заиграо на Олимпијском турниру у Рију где је освојио сребрну медаљу.[47]

Као капитен је предводио репрезентацију на Европском првенству 2017. године где је освојена сребрна медаља након пораза у финалу од Словеније.[48][49] Због повреде је пропустио целу сезону 2018/19, па је у договору са селектором Ђорђевићем одлучено да пропусти и Светско првенство 2019. у Кини.[50]

Успеси

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Појединачни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Mačvan: Košarka me iščupala iz kandži rata”. novosti.rs. 6. 1. 2013. Приступљено 30. 3. 2020. 
  2. ^ „Juniori FMP-a bez trofeja u Atini”. b92.net. 6. 5. 2007. Приступљено 30. 3. 2020. 
  3. ^ „FMP - sezona 2007/08. Jadranska liga”. adriaticbasket.com. Архивирано из оригинала 28. 02. 2010. г. Приступљено 30. 3. 2020. 
  4. ^ „Mačvan u Hemofarmu četiri godine”. b92.net. 18. 12. 2007. Приступљено 30. 3. 2020. 
  5. ^ а б „Mačvan otišao u Makabi, traži se novi vođa”. politika.rs. 19. 12. 2010. Приступљено 30. 3. 2020. 
  6. ^ „Milan Mačvan”. adriaticbasket.com. Архивирано из оригинала 19. 08. 2011. г. Приступљено 30. 3. 2020. 
  7. ^ „Mačvan u Makabiju”. novosti.rs. 16. 12. 2010. Приступљено 30. 3. 2020. 
  8. ^ „Mačvan u Hemofarmu četiri godine”. b92.net. 18. 12. 2017. Приступљено 30. 3. 2020. 
  9. ^ „Mačvan se poigrao sa Amerikancima”. b92.net. 12. 4. 2009. Приступљено 30. 3. 2020. 
  10. ^ „Mačvan u Makabiju do 2015.godine”. b92.net. 16. 12. 2010. Приступљено 30. 3. 2020. 
  11. ^ а б в „Milan Mačvan”. Euroleague.net (на језику: енглески). Приступљено 29. 3. 2020. 
  12. ^ „Makabiju 38. kup, Mačvanu prvi”. b92.net. 11. 2. 2011. Приступљено 30. 3. 2020. 
  13. ^ „Mačvan na tronu, Makabi na Jadranu”. novosti.rs. 26. 5. 2011. Приступљено 30. 3. 2020. 
  14. ^ „Mačvan. "Nećemo izneveriti narod"”. b92.net. 24. 6. 2011. Приступљено 30. 3. 2020. 
  15. ^ „Mačvan u Partizanu mt:s!”. kkpartizan.rs. 18. 10. 2011. Приступљено 30. 3. 2020. 
  16. ^ „Mačvan dve godine u Galatasaraju!”. novosti.rs. 30. 7. 2012. Приступљено 10. 4. 2013. 
  17. ^ „Mačvan u Partizanu!”. novosti.rs. 17. 10. 2014. Приступљено 17. 10. 2014. 
  18. ^ „Mačvan: Partizan je uvek bio i uvek će biti veliki”. kkpartizan.rs. 21. 10. 2014. Приступљено 30. 3. 2020. 
  19. ^ „Nakon 13 godina šampion države nije Partizan”. kkpartizan.rs. 18. 6. 2015. Приступљено 30. 3. 2020. 
  20. ^ „MILAN MAČVAN – MVP FINALNE SERIJE”. kls.rs. 19. 6. 2015. Приступљено 29. 3. 2020. 
  21. ^ „Marjanović predvodi "idealne"”. novosti.rs. 2. 4. 2015. Приступљено 30. 3. 2020. 
  22. ^ „Mačvan potpisao!”. mondo.rs. 15. 7. 2015. Приступљено 30. 3. 2020. 
  23. ^ „Milane, dobro došao u Minhen!”. mozzartsport.com. 21. 7. 2017. Приступљено 30. 3. 2020. 
  24. ^ „Teška povreda kolena i kraj sezone za Milana Mačvana”. rts.rs. 24. 1. 2018. Приступљено 30. 3. 2020. 
  25. ^ „Povratak posle šest meseci - Mačvan ponovo na terenu”. mozzartsport.com. 21. 8. 2018. Приступљено 30. 3. 2020. 
  26. ^ „Neverovatan peh... Mačvanu ponovo stradalo koleno”. mozzartsport.com. 8. 9. 2018. Приступљено 29. 3. 2020. 
  27. ^ „Mačvan pauzira od šest do devet meseci”. mozzartsport.com. 9. 9. 2018. Приступљено 30. 3. 2020. 
  28. ^ „Koničiva Japan, Mačvan karijeru nastavlja u Alvark Tokiju”. b92.net. 24. 7. 2019. Приступљено 30. 3. 2020. 
  29. ^ „Mačvan osvojio Aziju!”. maxbetsport.rs. 29. 9. 2019. Архивирано из оригинала 30. 03. 2020. г. Приступљено 29. 3. 2020. 
  30. ^ „Milan Macvan”. bleague.jp (на језику: japanski). Приступљено 30. 3. 2020. 
  31. ^ „Japanci otkazali košarkašku sezonu, Mačvanov Alvark proglašen za šampiona svoje konferencije”. mozzartsport.com. 27. 3. 2020. Приступљено 30. 3. 2020. 
  32. ^ „OPROŠTAJ MAČVANA: Čist prema sebi, ne želim da zavlačim ljude”. zurnal.rs. 1. 6. 2020. Приступљено 1. 6. 2020. 
  33. ^ „Дан када су Јеремић и Мачван разбили Амере, а Србија узела злато”. kosarka24.com. 22. 7. 2014. Архивирано из оригинала 16. 07. 2017. г. Приступљено 8. 7. 2017. 
  34. ^ „Mačvan MVP, Jeremić najbolji šuter”. b92.net. 22. 7. 2007. Приступљено 29. 3. 2020. 
  35. ^ „Kari i Batum, “šegrti” u Novom Sadu 2007.”. kosmagazin.com. 22. 7. 2016. Приступљено 30. 3. 2020. 
  36. ^ „Od "minus" 16 do zlata”. politika.rs. 13. 8. 2007. Приступљено 30. 3. 2020. 
  37. ^ „U20: Srbija ponovo najbolja!”. b92.net. 10. 8. 2008. Приступљено 29. 3. 2020. 
  38. ^ „Zlato košarkašima Srbije”. rts.rs. 11. 7. 2009. Приступљено 30. 3. 2020. 
  39. ^ „Ivković saopštio spisak kandidata za put u Poljsku”. rts.rs. 13. 7. 2009. Приступљено 29. 3. 2020. 
  40. ^ „Srebro Srbiji na EP u košarci”. politika.rs. 20. 9. 2009. Приступљено 30. 3. 2020. 
  41. ^ „Milan MACVAN (SRB) participated in 12 FIBA / FIBA Zones events”. fiba.com (на језику: енглески). Приступљено 30. 3. 2020. 
  42. ^ „Ivković ne zna zašto Mačvan nije došao, Micov ne ide sa "orlovima" na pripreme!”. sport.blic.rs. 8. 7. 2013. Приступљено 30. 3. 2020. 
  43. ^ „SP: Đorđević objavio širi spisak”. b92.net. 6. 6. 2014. Приступљено 30. 3. 2020. 
  44. ^ „Đorđević skratio spisak za SP”. b92.net. 1. 7. 2014. Приступљено 29. 3. 2020. 
  45. ^ „Sale Đorđević objavio spisak: Jokić, Marjanović i Majstorović novajlije, vratili se Mačvan, Milosavljević i Erceg!”. mozzartsport.com. 26. 5. 2015. Приступљено 30. 3. 2020. 
  46. ^ „Đorđević: Mačvan je igračina, ali mi se ne uklapa u projekciju”. rts.rs. 25. 6. 2015. Приступљено 30. 3. 2020. 
  47. ^ „Mačvan za MOZZART Sport: Ne znaš koliko ti nešto nedostaje dok ga ne izgubiš! Bilo mi je teško bez Orlova”. mozzartsport.com. 28. 8. 2016. Приступљено 30. 3. 2020. 
  48. ^ „Milan Mačvan novi kapiten Srbije”. b92.net. 22. 8. 2017. Приступљено 30. 3. 2020. 
  49. ^ „Mačvan: "Čestitam Sloveniji, sramota je da Srbija ima ovakav tretman"”. sportske.net. 17. 9. 2017. Архивирано из оригинала 30. 03. 2020. г. Приступљено 30. 3. 2020. 
  50. ^ „Milan Mačvan ne ide na Mundobasket”. mozzartsport.com. 3. 8. 2019. Приступљено 30. 3. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Капитен Србије
-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Мачван&oldid=28702198”